Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim rešenjama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi člana 265. stav 1. i člana 264. stav 4. ZKP, a koja je učinjena na taj način što je okrivljeni AA obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka od 354.563,78 dinara, od čega je 301.446,00 dinara se odnosi na naknadu celokupnog iznosa troškova DNK veštačenja u tadašnjem predmetu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu KTI 231/21 iz razloga što je oglašen krivim za krivično delo iz člana 348. stav 1. KZ i člana 246a stav 1. KZ, iako je tokom istrage koja je vođena protiv okrivljenih određeno DNK veštačenje u odnosu na sva tri okrivljena AA, BB i VV radi utvrđivanja DNK profila bioloških tragova sa dostavljenog materijala upoređivanjem sa nespornim DNK profilima ovih okrivljenih. Po navodima branioca u ovom slučaju, s obzirom da je doneta presuda kojom je optužba odbijena prema nekim od saokrivljenih lica, troškovi postupka u odnosu na ta lica trebala su pasti na teret budžetskih sredstava suda, a ne na teret saokrivljenog, na koji način je učinjena povreda zakona kako je to napred navedeno.

Izneti navodi se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani. Naime, isti navodi isticani su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, a veće iz člana 21. stav 4. ZKP je našlo da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 2, pasus 3 i strani 3, pasus 1 obrazloženja odluke dati su jasni i dovoljni razlozi koje u svemu prihvata Vrhovni sud i na iste upućuje shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi da sud nije primenio odredbu člana 264. stav 4. ZKP shodno kojoj je mogao okrivljenog da oslobodi u celini ili delimično od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, na koji način je učinio povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Ovakvi navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti od strane Vrhovnog suda su takođe ocenjeni kao neosnovani.

Naime, odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisano je da u odluci kojom rešava o troškovima, sud može osloboditi okrivljenog od dužnosti da naknadi u celini ili delimično troškove krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ovog zakonika, kao i nagrade za veštaka i postavljenog stručnog savetnika, ako bi njihovim plaćanjem bilo dovedeno u pitanje izdržavanje okrivljenog ili lica koje je on dužan da izdržava. Ako se ove okolnosti utvrde posle donošenja odluke o troškovima, predsednik veća, odnosno sudija pojedinac može posebnim rešenjem osloboditi okrivljenog od dužnosti naknade troškova krivičnog postupka.

Dakle, navedeni član predviđa fakultativni osnov da se okrivljeni oslobodi od dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka, odnosno samo mogućnost, ali ne i obavezu suda, koji u svakom konkretnom slučaju vrši ocenu da li su ispunjeni uslovi za primenu ove odredbe. Shodno tome, donošenjem odluke o troškovima krivičnog postuppka bez primene odredbe člana 264. stav 4. ZKP nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP kako se to neosnovano u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić