Presudom Višeg suda u Kraljevu Kž1 74/21 od 11.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe punomoćnika privatne tužilje BB i branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Radojević, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo ili da iste ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je našao:

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da reči okrivljenog napisane u dopisu upućenom ministru prosvete ne sadrže zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ. U vezi sa tim branilac u zahtevu navodi da uvreda postoji ako stav iznet od strane nekog lica ima uvredljiv karakter kako po oceni lica na koje se taj stav odnosi tako i opštegledano, a u konkretnom slučaju izrazi „alkoholičar“, „korisnik opijata“ i „psihički neuravnotežena osoba“, koje je okrivljeni napisao u mejlu ministru prosvete nemaju takav karakter, niti su upućeni sa namerom omalovažavanja privatne tužilje, već u cilju zaštite svog opravdanog interesa, te da isti predstavljaju pojmove sadržane u zakonskim odredbama, odnosno vrednosni sud okrivljenog o obrascu ponašanju privatne tužilje.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po nalaženju ovog suda u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenog datom u izreci prvostepene presude označene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1.KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna koja se odnose na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u verbalnoj uvredi kod koje je izjava omalovažavanja izvršena pismeno rečima – „BB, direktorka OŠ „VV“ u ..., je alkoholičar, korisnik opijata i veoma psihički neuravnotežena osoba“ tako i subjektivna koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog upravljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Dakle, iz izreke pravnosnažne presude jasno proizlazi da su sve reči upućene privatnom tužiocu imale uvredljiv karakter i da iste kako subjektivno tako i po svom objektivnom značenju i shvatanju društvene sredine predstavljaju izjavu omalovažavanja privatnog tužioca BB koje su dovele do povrede njene časti, zbog čega po nalaženju ovoga suda, a suprotno navodima iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, delo za koje je okrivljeni oglašen krivim sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, po oceni ovoga suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Kako je pravnosnažnom presudom utvrđeno da okrivljeni predmetnu izjavu nije dao u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, to branilac okrivljenog navodima zahteva kojima osporava navedeni činjenični zaključak nižestepenih sudova i ukazuje da kod okrivljenog nije postojala namera omalovažavanja, pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je, polazeći od odredbi člana 15. st.2. i st.3. ZKP, kojima je propisano da je teret dokazivanja na tužiocu i da sud izvodi dokaze na predlog tužioca i činjenice da privatni tužilac na glavnom pretresu nije predložio čitanje nijednog pisanog dokaza, nejasno zašto je sud na glavnom pretresu održanom 09.03.2021. godine doneo rešenje na osnovu kojeg je izvršio uvid u pisane dokaze, čime je prekoračio svoja ovlašćenja i praktično po službenoj dužnosti bez prethodnog predloga stranke – tužioca pribavio navedene dokaze a potom ih cenio i na njima zasnovao svoju odluku. Pored toga, branilac u zahtevu navodi i to da je sud suprotno navedenim odredbama, samoinicijativno i bez predloga stranaka pozvao a zatim na glavnom pretresu od 18.01.2021. godine, ispitao u svojstvu svedoka GG i DD.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ne ukazuje da su navedeni dokazi sami po sebi i načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, već ističe povredu odredaba člana 15. stav 2. i stav 4. ZKP, koja se tiče dokazne inicijative stranaka, odnosno suda tokom krivičnog postupka.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 15. stav 2. i stav 4 ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić