Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 268/19 od 27.12.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljene AA, advokat Dragan Milojević, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, pa je održao sednicu veća o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvu nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu branioca okrivljene, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljene ne stiču elementi nužni za postojanje bića produženog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. u vezi člana 61. st.1. i 2. KZ, koje je okrivljenoj optužbom stavljeno na teret, jer nema elemenata vinosti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, jer je iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizlaze sve činjenice i okolnosti koje predstavljaju zakonska obeležja produženog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 2. u vezi člana 61. st.1. i 2. KZ, za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom i to kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju izvršenja – onemogućavanje izvršenja citiranih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu – Sudske jedinice u Ćupriji u pogledu održavanja ličnih odnosa maloletnog BB sa ocem VV i u pogledu obezbeđivanja boravka deteta u Srbiji na način kako je to utvrđeno pravnosnažnim presudama, tako i subjektivna obeležja koja se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljene koji obuhvata i svest o zabranjenosti dela.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, ocenio kao neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok ostalim navodima zahteva da okrivljena nije postupala ni umišljajno ni nehatno, s obzirom na to da je odluku o tome da li će dolaziti u Srbiju i održavati kontakte sa ocem doneo sin supružnika, maloletni BB, koji je u prvostepenom postupku na glavnom pretresu održanom dana 29.08.2019. godine pred službenim licima Centra za socijalni rad izjavio da ga je okrivljena nagovarala da dođe u Srbiju i kontaktira sa ocem, ali da je tu mogućnost odbio, tako da pri tako iskazanoj volji maloletnog deteta okrivljena nije imala mogućnost niti pravni osnov da dete prinudi na drugačije odlučivanje i postupanje, po nalaženju ovoga suda, branilac iznosi sopstveno viđenje stvari osporavajući ocenu izvedenih dokaza i takvom ocenom činjenično stanje utvrđeno u ovoj pobijanoj pravnosnažnoj presudi.

Pored toga, branilac u zahtevu ukazuje i to da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbu člana 61. stav 1. i stav 2. KZ, jer se u konkretnom slučaju ne radi o produženom krivičnom delu, već je u pitanju trajno krivično delo, koje traje sve vreme tokom perioda obuhvaćenog izrekom presude – od 25.06.2014. godine do dana podnošenja optužnog predloga, pri čemu sud ne opredeljuje datum kada je isti podnet, tako da se ne zna do kada je trajalo protivpravno stanje, što izreku presude čini nerazumljivom, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ukazuje na nedostatak presude koji je propisan kao bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP.

Prema navodima zahteva branioca okrivljene, prvostepena presuda sadrži razloge koji su protivrečni sa činjenicama utvrđenim na osnovu izvedenih dokaza čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, niti zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                                                      Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić