U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Simonovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 23.04.2025. godine i Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.86/25 od 14.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 10.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Simonovića, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 23.04.2025. godine i Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.86/25 od 14.05.2025. godine i predmet vraća javnom tužiocu Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 23.04.2025. godine u stavu prvom izreke usvojen je zahtev branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Simonovića za isplatu nužnih izdataka u iznosu od 182.250,00 dinara, dok je za razliku od 162.000,00 dinara do traženog iznosa od 344.250,00 dinara zahtev odbijen kao neosnovan. U stavovima drugom i trećem izreke rešenja određeno je da se na označeni tekući račun branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Simonovića isplate troškovi krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 182.250,00 dinara, a prema troškovniku koji je podnet dana 16.04.2025. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.86/25 od 14.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Simonovića koja je izjavljena protiv rešenja javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 23.04.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Simonović, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP u vezi Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 43/2023), sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači pobijana rešenja tako što će u celosti dosuditi tražene troškove krivičnog postupka saglasno zahtevu branioca od 16.04.2025. godine, uvećane za sastav žalbe na tužilačko rešenje u iznosu od 90.000,00 dinara i za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 180.000,00 dinara.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim rešenjima javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 23.04.2025. godine i Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.86/25 od 14.05.2025. godine učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da je navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređena odredba Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 43/2023).

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je naredbom javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 11.03.2025. godine obustavljena istraga protiv okrivljenog AA usled odustanka javnog tužioca od krivičnog gonjenja zbog dva krivična dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ na štetu maloletnih oštećenih BB i VV, a iz razloga jer nema dovoljno dokaza za optuženje. Pravnosnažnim rešenjem javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KT.br.337/24 od 11.03.2025. godine odbačena je krivična prijava sadržana u izveštaju Policijske stanice u Aleksincu ZNP 68/24 od 28.04.2024. godine koja je podneta protiv okrivljenog AA zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ učinjenog na štetu GG, a iz razloga jer ne postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično deo za koje se goni po službenoj dužnosti. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca – advokata Ivana Simonovića dana 16.04.2025. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava tužilaštva, a u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu branioca u ukupnom iznosu od 344.250,00 dinara.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka javni tužilac Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu je pobijanim prvostepenim rešenjem delimično usvojio podneti zahtev i to u ukupnom iznosu od 182.250,00 dinara, dok je za razliku od 162.000,00 dinara do traženog iznosa od 344.250,00 dinara zahtev odbio kao neosnovan, a kao razloge za svoju odluku je u obrazloženju prvostepenog rešenja naveo da je nakon uvida u spise predmeta i primenom odredaba Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 43/2023) našao da je branilac prisustvovao dokaznim radnjama koje je naveo u svom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, ali da su novčani iznosi na ime zastupanja pogrešno određeni i to primenom pogrešnog Tarifnog broja.

Osnovni sud u Aleksincu kao drugostepeni organ je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, pobijanim drugostepenim rešenjem odbio žalbu kao neosnovanu. Sud je u obrazloženju drugostepenog rešenja, kao razloge za svoju odluku, naveo da je javni tužilac pravilno odmerio priznate troškove, pravilno primenjujući osnovicu za obračun nagrade advokata u skladu sa odredbama Tarifnog broja 1. stav 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 43/2023 od 26.05.2023. godine), jer se, i po nalaženju suda, odredba Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata primenjuje samo u procesnoj situaciji kada se okrivljenom istovremeno sudi za više učinjenih krivičnih dela, pa se stoga ista ne može primeniti i u konkretnom slučaju, odnosno u situaciji kada je protiv okrivljenog vođen istražni postupak za više krivičnih dela, a što je faza krivičnog postupka koja prethodi optuženju.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 43/2023) propisano je da se osnovica za obračun nagrade utvrđuje na sledeći način i to ako advokat brani jednog okrivljenog koji je jednom radnjom ili sa više radnji učinio više krivičnih dela za koja mu se istovremeno sudi, visina zaprećene kazne se utvrđuje prema maksimalnoj jedinstvenoj kazni, primenom odredbi Krivičnog zakonika u vezi sa odmeravanjem kazni za sticaj krivičnih dela.

Imajući u vidu citirane odredbe ZKP i Advokatske tarife, to se, po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da su javni tužilac i sud donošenjem pobijanih rešenja o troškovima krivičnog postupka učinili povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da je navedenim odlukama povređena odredba Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 43/2023) (u daljem tekstu: Advokatska tarifa). Ovo sa razloga jer su, prilikom utvrđivanja osnovice za obračun nagrade braniocu okrivljenog, javni tužilac i sud nepravilno tumačili odredbu Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Advokatske tarife, kojom je propisana metodologija utvrđivanja osnovice za obračun nagrade braniocu kod zastupanja okrivljenog koji se tereti za više krivičnih dela, pogrešno nalazeći da se ova odredba ne može primeniti u fazi istražnog postupka kao fazi krivičnog postupka koja prethodi optuženju, već samo u fazi krivičnog postupka nakon optuženja, te su shodno tome u konkretnom slučaju nepravilno primenili odredbu Tarifnog broja 1. stav 1. Advokatske tarife koja se odnosi na osnovicu za obračun nagrade braniocu u situaciji kada se okrivljeni tereti za jedno krivično delo, a što ovde nije slučaj, umesto da primene odredbu Tarifnog broja 1. stav 2. alineja 1. Advokatske tarife budući da se okrivljeni tereti za više krivičnih dela. Naime, odredbom člana 261. stav 1. ZKP jasno je propisano da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a odredbom Tarifnog broja 1. Advokatske tarife u stavovima 1. i 2. je izvršena distinkcija između načina obračuna nagrade braniocu kod zastupanja okrivljenog koji se tereti za jedno krivično delo (stav 1.) i načina obračuna, tačnije utvrđivanja osnovice za obračun nagrade braniocu u situaciji kada se okrivljeni tereti za više krivičnih dela (stav 2. alineja 1.), pri čemu se u odredbama Tarifnog broja 1. Advokatske tarife ne pravi razlika između načina utvrđivanja osnovice za obračun nagrade braniocu u zavisnosti od faze krivičnog postupka, a kako to nepravilno smatraju javni tužilac i sud.

Sledstveno napred navedenom, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Simonovića, te ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu KTI.br.9/24 od 23.04.2025. godine i Osnovnog suda u Aleksincu 1Kv.br.86/25 od 14.05.2025. godine i predmet vratio javnom tužiocu Osnovnog javnog tužilaštva u Aleksincu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će javni tužilac u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom i nakon toga doneti pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković