Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 4617/13 od 14.03.2014. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe Višeg javnog tužioca u Kruševcu, okrivljenog M.V. i njegovog branioca i branioca okrivljenog B.P. i potvrđena presuda Višeg suda u Kruševcu K 45/13 od 16.07.2013. godine.

Branilac okrivljenog M.V., na osnovu člana 482. stav 1. ZKP-a, protiv navedenih pravnosnažnih presuda je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povreda zakona iz: člana 438. stav 1. tačka 8; člana 438. stav 1. tačka 9; člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud u celosti preinači prvostepenu presudu tako što će okrivljenog M.V. osloboditi optužbe da je izvršio krivično delo za koje je pravnosnažno oglašen krivim i osuđen ili da istu presudu ukine i predmet vrati izmenjenom veću prvostepenog suda na ponovno suđenje ili Osnovnom sudu u Kruševcu kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje, jer je za navedeno krivično delo zaprećena kazna zatvora do osam godina, te da u smislu člana 488. stav 3. ZKP-a odredi da se izvršenje kazne odloži ili prekine.

Zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv navedenih pravnosnažnih presuda, na osnovu člana 482. stav 1. ZKP-a podneo je i branilac okrivljenog B.P., advokat LJ.B., zbog povreda zakona iz: člana 438. stav 1. tačka 8; člana 438. stav 1. tačka 9; člana 438. stav 2. tačka 1. i člana 439. tačka 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a, uz predlog da Vrhovni kasacioni sud prvostepenu presudu u celosti preinači tako što će okrivljenog B.P. osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo za koje je u redovnom krivičnom postupku oglašen krivim i osuđen.

Vrhovni kasacioni sud je, u smislu člana 488. stav 1. ZKP-a, nakon dostavljanja primerka zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.V. i branioca okrivljenog B.P. Republičkom javnom tužiocu, održao sednicu veća, u smislu člana 490. ZKP-a, o kojoj nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioce okrivljenih, nalazeći da njihvo prisustvo sednici veća nije neophodno i da nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj sednici je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih su zahtevi podneti, te je po oceni navoda i predloga u zahtevima branilaca okrivljenih uz primenu člana 604. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.V. i B.P. su neosnovani.

Branioci okrivljenih M.V. i B.P. pravnosnažne presude pobijaju zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a, jer se iste zasnivaju na dokazu na kome se po odredbama ZKP-a ne mogu zasnivati - na osnovnom i dopunskim nalazima i mišljenjima veštaka finansijske struke R.T., za koju sud nije izvršio proveru da li je registrovana na listi stalnih sudskih veštaka kod Ministarstva pravde Republike Srbije, s`obzirom na to da su svi sudski veštaci imali zakonsku obavezu da se do 08.07.2011. godine ponovo registruju.

Vrhovni kasacioni sud je ove navode u zahtevima branilaca okrivljenih M.V. i B.P. ocenio kao neosnovane, te kako je navedna bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP-a već isticana u postupku po žalbi (identičnim navodima) ovaj sud prihvata razloge date od strane žalbenog suda i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a.

Pravnosnažne presude se zahtevima branilaca okrivljenih pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, jer je, prema stavu branilaca, u pogledu krivičnog dela koja su predmet optužbe, u odnosu na oba okrivljena, primenjen zakon koji se ne može primeniti. Okrivljeni su oglašeni krivim da su izvršili krivična dela i to okrivljeni M.V. krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i okrivljeni B.P. krivično delo poreska utaja u podstrekavanju iz člana 229. stav 2. u vezi stav 1. u vezi člana 34. Krivičnog zakonika, a prema stavu branilaca, u odnosu na oba okrivljena sud je morao primeniti Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji Republike Srbije, koji je važio u vreme izvršenja dela 2004. godine, a kako je isti zakon - Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji RS, prestao da egzistira stupanjem na snagu Krivičnog zakonika 01.01.2006. godine, to je u odnosu na okrivljene M.V. i B.P. morala biti doneta oslobađajuća presuda.

Vrhovni kasacioni sud i ove navode u zahtevima branilaca okrivljenih M.V. i B.P. ocenjuje kao neosnovane, nalazeći da u redovnom krivičnom postupku nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP-a, a kako je i na ovu povredu ukazivano u postupku po žalbi „sa istim obrazloženjem“ ovaj sud prihvata date razloge žalbenog suda i u smislu člana 491. stav 2. ZKP-a, na njih upućuje, a ovo tim pre što krivično delo za koje su okrivljeni oglašeni krivim postoji propisano sada u krivičnom zakoniku, tako što je navedeni Zakon prestao da postoji.

Zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih M.V. i B.P. pravnosnažne presude pobijaju se zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. ZKP-a, navodima da pravnosnažnom presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, jer nema dokaza da je okrivljeni M.V. prikrio podatke koji se odnose na utvrđivanje poreskih obaveza, te da je po nagovoru okrivljenog B.P. navodno kupio predmetnu obuću iz Kine, kao i da preduzeće „J. T.“ iz B. uopšte nije bilo u poslovnom odnosu sa preduzećem „A.-H. doo“. Pošto ni jedan od saslušanih svedoka ne poznaje okrivljenog M.V., ostaje nejasno, po stavu odbrane, na osnovu kojih dokaza je potvrđena izmišljena tvrdnja u optužnici da je okrivljeni B.P. nagovarao okrivljenog M.V. - svog sestrića, da odradi nezakoniti posao preko navodno nepostojećeg preduzeća „J. T.“ iz B.

Takođe, predmetnim zahtevima se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP-a, navodima da je optužba prekoračena tako što sud u obrazloženju prvostepene presude navodi „preduzeće J. T. zvanično nije postojalo“ i da se „očigledno radi o tzv. fantomskom preduzeću registrovanom na nečije ime“ što optužnim aktom javnog tužioca okrivljenima nije stavljeno na teret.

Međutim, s`obzirom na to da se navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i tačka 9. ZKP-a obrazlažu činjeničnim navodima, kako je to napred označeno, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni jer povreda odredbe člana 440. ZKP-a nije predviđena kao razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca članom 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP-a, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Olgica Kozlov, s.r.                                                                                         Dragiša Đorđević, s.r.