Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, učinjenu nepravilnom primenom odredbe člana 261. stav 1. i 262. ZKP, kao i člana 7. ZKP, sa obrazloženjem da je u konkretnom slučaju, u situaciji kada nije bilo istrage, prilikom donošenja odluke o troškovima krivičnog postupka, sud prvenstveno morao da utvrdi kada je krivični postupak pokrenut, a shodno tome i kada je tužilac započeo sa izvođenjem dokaznih radnji, što je prema navodima branioca od 20.07.2022. godine kada je okrivljeni saslušan u svojstvu osumnjičenog. Prema stavu branioca, nakon što je okrivljenom omogućeno da učestvuje u krivičnom postupku, nastali su troškovi dopune nalaza veštaka saobraćajne struke i to su zaista troškovi krivičnog postupka, dok sve radnje preduzete pre tog momenta, ne predstavljaju radnje preduzete u krivičnom postupku i samim tim okrivljeni nije mogao biti obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka nastalih preduzimanjem tih radnji.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi o povredi zakona iz člana 441. stav 4. ZKP bili su predmet razmatranja Osnovnog suda u Paraćinu koji je postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, i ovaj sud kao drugostepeni, je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 2. rešenja Kv 278/22 od 07.12.2022. godine, izneo jasne i argumentovane razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

I po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odbačaj izveštaja PS Paraćin, koji je tretiran kao krivična prijava, rešenjem Osnovnog javnog tužioca u Paraćinu KEO 138/22 od 11.01.2023. godine, nakon što je okrivljeni AA ispunio obaveze naložene naredbom javnog tužioca o odlaganju krivičnog gonjenja, na osnovu člana 283. stav 1. tačka 2) ZKP, predstavlja odstupanje od načela legaliteta krivičnog gonjenja. Naime, reč je o primeni suprotnog načela - načela oportuniteta, kojim je javnom tužiocu umesto obaveze krivičnog gonjenja svakog učinioca za krivična dela koja se gone po službenoj dužnosti ostavljena mogućnost procene opravdanosti krivičnog progona. U osnovi ovog instituta je pogodovanje osumnjičenom jer mu se, umesto krivičnog postupka i sankcije, nudi mogućnost ispunjenja određene društveno-korisne obaveze, a za uzvrat mu se nudi, najpre, odlaganje krivičnog gonjenja i konačno odbacivanje krivične prijave, odnosno u ovom slučaju izveštaja policije, ukoliko ispuni preuzete obaveze.

Navedene pogodnosti, propisane odredbom člana 283. ZKP, ne mogu se proširiti i na dodatne pogodnosti u pogledu prava na naknadu troškova krivičnog postupka, pa ni troškova nastalih u postupku prikupljanja dokaza, pre procesnih momenata predviđenih u članu 7. ZKP, posebno imajući u vidu da prema odredbi člana 261. stav 1. ZKP, u troškove krivičnog postupka spadaju i izdaci učinjeni povodom postupka, dakle i izdaci iz predistražnog postupka, shodno odredbi člana 2. tačka 14) ZKP, prema kojoj se izraz „postupak“, odnosi i na predistražni postupak i na krivični postupak, koji započinje donošenjem naredbe o sprovođenju istrage – član 7. tačka 1) ZKP.

Nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je suprotne navode branioca ocenio neosnovanim.

Pored ovoga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuju na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, međutim, kako povrede navedenih odredaba, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva za zaštitu zakonitosti nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić