Presudom Višeg suda u Vranju 2Kž1. br. 87/20 od 12.05.2020. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, advokata Mladena Vasića, preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K. br. 71/19 od 23.01.2020. godine i okrivljeni AA je oslobođen od optužbe da je izvršio produženo krivično delo povreda prava po osnovu rada i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda, o čijoj visini će sud odlučiti donošenjem naknadnog rešenja, dok su oštećeni radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Protiv pravnosnažne presude drugostepenog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac pod brojem Ktz. br. 573/20 od 02.09.2020. godine, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i iz člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je presudom Višeg suda u Vranju 2Kž1. br. 87/20 od 12.05.2020. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenog AA.

Branilac okrivljenog AA, advokat Mladen Vasić podneo je odgovor na podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i predložio da Vrhovni kasacioni sud predlog Republičkog javnog tužioca odbije kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Mladenu Vasiću, shodno članu 488. stav 1. ZKP, pa je održao sednicu veća, o kojoj u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev podnet, pa je po oceni navoda i predloga u zahtevu Republičkog javnog tužioca našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu Republičkog javnog tužioca ukazuje na pogrešan stav drugostepenog suda da u konkretnom slučaju opisano delo nije krivično delo zbog čega je doneta oslobađajuća presuda i na taj način je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenog AA.

Naime, drugostepeni sud je pobijanom odlukom zastupao stav da radnje nezaključivanje ugovora o radu i neisplata ličnog dohotka prema kaznenim odredbama člana 276. Zakona o radu predstavljaju prekršaj, a ne bitno obeležje krivičnog dela iz člana 163. Krivičnog zakonika, a da nepodnošenje obrasca M4 nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje ne predstavlja obeležje predmetnog krivičnog dela. Drugostepeni sud je dalje našao da izbegavanje uplaćivanja poreza po odbitku i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje predstavlja bitno obeležje krivičnog dela neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 226. Krivičnog zakonika, a ne krivičnog dela iz člana 163. Krivičnog zakonika (KZ) koje je okrivljenom stavljeno na teret, međutim kako bi prekvalifikacijom krivičnog dela povredio zabranu preinačenja na gore to je preinačio prvostepenu odluku i okrivljenog oslobodio od optužbe, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču elementi krivičnog dela povreda prava iz radnog odnosa i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. KZ.

Krivično delo iz člana 163. Krivičnog zakonika čini onaj ko se svesno ne pridržava zakona ili drugih propisa, kolektivnih ugovora i drugih opštih akata o pravima po osnovu rada i o posebnoj zaštiti na radu omladine, žena i invalida ili o pravima iz socijalnog osiguranja i time drugom uskrati ili ograniči pravo koje mu pripada.

Radnja ovog krivičnog dela u konkretnom slučaju sastoji se u nepridržavanju zakona i to odredbe člana 31. Zakona o radu, tako što okrivljeni sa oštećenima nije zaključio ugovore o radu na određeno vreme i nije im isplaćivao zaradu, čime im je uskratio prava po osnovu rada koja im pripadaju po zakonu i nije vršio uplatu poreza i doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, niti je kod nadležnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje podnosio prijave za obavezno osiguranje i M4 obrasce, na koji način je uskratio oštećenima prava iz socijalnog osiguranja, pri čemu je bio svestan svog dela i hteo njegovo izvršenje.

Sa teorijskog aspekta ovim krivičnim delom štite se tri grupe prava: prava po osnovu rada, prava koja se odnose na posebnu zaštitu na radu omladine, žena i invalida i prava iz socijalnog osiguranja. Kao izvršilac ovog krivičnog dela može se pojaviti samo lice koje ima određena ovlašćenja da odlučuje o pravima zaposlenih po osnovu rada, odnosno o pravima iz socijalnog osiguranja i mora znati da zaposlenom na osnovu zakona ili drugog opšteg akta pripada određeno pravo, ali mu i pored toga uskraćuje ili ograničava neko pravo, odnosno subjektivna strana ovog krivičnog dela zahteva postojanje umišljaja.

Dakle, u konkretnom slučaju, imajući u vidu da je okrivljeni vlasnik i direktor PD „BB“ DOO ..., pa je samim tim imao ovlašćenja da odlučuje o pravima zaposlenih, odnosno o pravima po osnovu rada i iz socijalnog osiguranja i da je nesumnjivo postupao sa umišljajem, to je propuštanjem da sa oštećenima zaključi ugovore o radu na određeno vreme, neisplaćivanjem zarade, neplaćanjem poreza i doprinosa za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje, nepodnošenjem prijave za obavezno osiguranje kod nadležnog Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i M4 obrazaca uskratio napred navedena prava oštećenima izvršio krivično delo povreda prava iz radnog odnosa i prava iz socijalnog osiguranja iz člana 163. KZ, a radnicima i ne prekršaj kako je to pogrešno zaključio drugostepeni sud.

Shodno napred navedenom i okolnosti da je zahtev podnet na štetu okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) i člana 493. ZKP, utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Vranju 2Kž1. br. 87/20 od 12.05.2020. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, u korist okrivljenog AA, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                 Predsednik veća - sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić