Branilac okrivljenih AA i BB, advokat Nikola Jasika podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-305/19 od 01.04.2020. godine, s tim što iz sadržine zahteva očigledno proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3), člana 439, člana 422, člana 501. i člana 503. ZKP, te povreda zakona iz člana 22. i 224. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljene AA i BB osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano branilac okrivljenih AA i BB, u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-289/19 od 04.09.2019. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je tom presudom optužba prekoračena, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenih AA i BB.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenima AA i BB optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi KTO-119/19 od 26.03.2019. godine, izmenjenim podneskom javnog tužioca od 17.07.2019. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Okrivljenima je stavljeno na teret da su „dana 07.06.2018. godine u oštećenom AD „Napredak“ iz Stare Pazove RJ, farma ... „VV“ na ..., okrivljeni AA i BB ..., u zajednici i po prethodnom međusobnom dogovoru, u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist prisvojili pokretne stvari koje su im poverene na radu u oštećenom AD „Napredak“ iz Stare Pazove i to okrivljenom AA kao ... tehničaru i okrivljenom BB kao pomoćnom radniku na sekciji odgajivalište i to lekove ... vlasništvo oštećenog AD „Napredak“, na taj način što su okrivljeni navedene lekove spakovali u džakove i ubacili u traktor koji sa farme ... iznosi smeće, te je okrivljeni BB 2 komada leka Draxin po ceni od 30.000,00 dinara po komadu i 6 komada leka Suvaxin po ceni od 7.333,00 dinara po komadu stavio u džepove prsluka, koji prsluk je stavio u ormarić koji koristi GG i koji prsluk su sa lekovima u njemu pronašli radnici oštećenog, na koji način je okrivljeni AA pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 115.473,00 dinara, a okrivljeni BB pribavio sebi protivpravnu imovinsku korist u iznosu od 219.417,00 dinara, pri čemu su okrivljeni bili svesni zabranjenosti svog dela“.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo (subjektivni identitet presude i optužbe) i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (objektivni identitet presude i optužbe), a odredbom stava 2. istog člana je propisano da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela. Dakle, iz citiranih zakonskih odredbi proizilazi da zakon ne zahteva identitet u pogledu pravne ocene dela, ali da zahteva da između optužbe i presude postoji identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, tako da eventualne izmene činjeničnog opisa dela u izreci presude moraju ostati u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, tačnije u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Međutim, prvostepeni sud je, donoseći pobijanu prvostepenu presudu, kojom je izmenio činjenični opis krivičnog dela dat u optužnom aktu javnog tužioca i okrivljene oglasio krivim za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 224. stav 1. u vezi člana 33. KZ, povredio objektivni identitet optužbe. Pre svega, prvostepeni sud je, shodno utvrđenom činjeničnom stanju, iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci presude u odnosu na okrivljenog BB izostavio činjenicu od bitnog značaja za utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela i to da su ovom okrivljenom pokretne stvari, koje je prisvojio, bile poverene na radu u oštećenom preduzeću, te je u toj situaciji, a kako bi okrivljenog BB oglasio krivim za isti oblik saučesništva koji mu je stavljen na teret - saizvršilaštvo, u činjenični opis krivičnog dela uneo nove činjenice koje se odnose na elemente saizvršilaštva iz člana 33. KZ, a koje ne sadrži optužni akt, dodavanjem reči: „tako što je okrivljeni BB ostvarujući zajedničku odluku s umišljajem bitno doprineo izvršenju krivičnog dela (stavivši te lekove u džak za smeće, nakon čega je okrivljeni AA taj džak za smeće sa lekovima izneo iz prostorija prasilišta i ubacio u traktor koji sa farme odnosi smeće“). U situaciji izostavljanja napred navedene činjenice vezano za okrivljenog BB i to da su mu prisvojene pokretne stvari bile poverene na radu u oštećenom preduzeću, izmenom oblika saizvršilaštva u odnosu na ono koje je bilo predmet optuženja (učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem okrivljeni zajednički izvršili krivično delo), koje usled izostavljanja napred navedene činjenice više ne može da opstane, sud je izašao iz okvira objektivnih elemenata dela ovog okrivljenog, opisanog u optužnom aktu.

Pored toga, prvostepeni sud je u izreku prvostepene presude iza reči u oštećenom „Napredak“ AD Stara Pazova dodao reči „kao subjektu privrednog poslovanja“, što okrivljenima nije stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca, pri čemu se radi o činjenici koja je od bitnog značaja za utvrđivanje bića predmetnog krivičnog dela i navedena izmena je u konkretnom slučaju bila osnov za drugu pravnu kvalifikaciju krivičnog dela od strane suda - krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti u saizvršilaštvu iz člana 224. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Pri ovome treba imati u vidu da je krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ u krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije egzistiralo kao krivično delo od dana 01.03.2018. godine, dakle pre vremena izvršenja krivičnog dela, s tim što je javni tužilac okrivljenima optužnim aktom stavio na teret krivično delo pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, a koje krivično delo se od dana 01.03.2018. godine može izvršiti preduzimanjem radnje izvršenja u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost.

Ovakvim izmenama činjeničnog opisa krivičnog dela iz optužbe, po oceni ovoga suda, činjenični opis u izreci prvostepene presude nije ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužbe, odnosno nije ostao u granicama onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva, čime je prvostepeni sud izmenom činjeničnog opisa iz optužbe narušio identitet optužbe i presude.

Postupajući na napred navedeni način prvostepeni sud je, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem pobijane presude prekoračio optužbu i učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a koju povredu nije otklonio drugostepeni sud donoseći pobijanu drugostepenu odluku u postupku po žalbi na prvostepenu presudu, iako je na ovu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka u svojoj žalbi ukazivao branilac okrivljenih AA i BB.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, imajući u vidu navedeno, usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, advokata Nikole Jasika, te na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo u celini pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K-289/19 od 04.09.2019. godine i Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2KŽ1-305/19 od 01.04.2020. godine i predmet vratio Osnovnom sudu u Staroj Pazovi na ponovno odlučivanje, u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, te se shodno ovoj odluci nije upuštao u razmatranje ostalih istaknutih povreda u zahtevu branioca okrivljenih.

U ponovnom postupku sud će prilikom odlučivanja imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, u kojoj će o svim činjenicama koje su predmet dokazivanja dati jasne, konkretne i argumentovane razloge, vodeći pri tome računa o načelu zabrane preinačenja na gore (reformatio in peius) propisanom odredbom člana 453. ZKP.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin, s.r.                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić