Branilac okrivljenog R.B., adv. S.D. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ističući da je učinjena povreda člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP, na štetu okrivljenog, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 352/14 od 16.06.2014. godine, kojom je preinačena presuda Osnovnog suda u Kikindi 3K 470/13 kao i da nepreinačeni deo presude Osnovnog suda u Kikindi 3K 470/13 takođe ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.B., adv. S.D., u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku dostavljen je Republičkom javnom tužiocu, nakon čega Vrhovni kasacioni sud o sednici veća, u smislu člana 488. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća održanoj u smislu člana 490. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, uz primenu člana 604. ZKP u odnosu na radnje preduzete pre početka primene novog ZKP, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Nesnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog R.B., adv. S.D., pobijaju pravnosnažne presude i ističe da je prilikom donošenja istih povređen krivični zakon na štetu okrivljenog, konkretno odredba člana 74. tačka 2. ZKP.

Ukazujući na povredu odredaba iz člana 74. tačka 2. ZKP branilac okrivljenog u zahtevu navodi da je u toku saslušanja pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Kikindi dana 03.06.2013. godine, okrivljeni dao iskaz bez prisustva branioca, te je time povređeno pravo na odbranu okrivljenog. S tim u vezi u zahtevu se ističe da je odredbom člana 74. tačka 2. ZKP propisano da okrivljeni mora imati branioca od prvog saslušanja do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, ukoliko se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda izloženi navodi zahteva, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, s obzirom da u konkretnom slučaju neprimenjivanje odredbe člana 74. tačka 2. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), ne može da predstavlja navedenu povredu krivično-procesnog zakona, jer je pomenuti Zakonik o krivičnom postupku počeo da se primenjuje od 01.10.2013. godine. Pravo na odbranu okrivljenog uz stručnu pomoć branioca, po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije povređeno. Ovo stoga, što je pre stupanja na snagu sada važećeg Zakonika o krivičnom postupku, a što proizilazi iz spisa predmeta, okr. R.B. saslušan pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Kikindi dana 03.06.2013. godine, kojom prilikom je između ostalog poučen da ima pravo da angažuje branioca, a da okrivljeni je izjavio da će svoju odbranu dati bez angažovanog branioca.

Iz navedenog proizilazi da u vreme saslušanja pred istražnim sudijom (dana 03.06.2013. godine) se vodio postupak po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“ broj 58/04 ... 72/09 i 76/10), a odredbom člana 71. stav 1. navedenog ZKP, okrivljeni je morao imati branioca ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje se može izreći kazna zatvora preko 10 godina, a odredbom člana 350. stav 3. u vezi stava 2. KZ, propisano je da će se učinilac kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Dakle, u vreme preduzimanja procesne radnje saslušanja okrivljenog pred istražnim sudijom važio je raniji ZKP, a obavezna odbrana bila je propisana za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora preko 10 godina a ne i za krivična dela za koje je propisana kazna zatvora do 10 godina, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju, istražni sudija nije povredio odredbu člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, jer okrivljenom nije postavio branioca, te na navedeni način nije ni povredio pravo na odbranu okrivljenog uz stručnu pomoć branioca, a koja povreda bi bila od uticaja na zakonitost prvostepene presude.

Takođe, drugostepeni sud nije učinio navedene povrede zakona, kada je odbio žalbu branioca okrivljenog R.B., a u skladu sa odredbom člana 604. stav 1. ZKP, ispitao je zakonitost preduzetih radnji i postupak koji je prethodio donošenju prvostepene presude, po odredbama Zakonika o krivičnom postupku koji je bio na snazi u vreme preduzimanja procesnih radnji u ovoj krivičnoj stvari.

Kako, dakle, nepostupanje po odredbi člana 74. tačka 2. ZKP u konkretnom slučaju nije moglo da prouzrokuje povredu prava na odbranu okrivljenog R.B. uz stručnu pomoć branioca, jer je u vreme preduzimanja navedene procesne radnje, odbrana uz stručnu pomoć branioca bila propisana u čl. 71. ZKP na drugi način, to opisanim postupanjem suda nije povređena ni odredba člana 71. stav 1. ranije važećeg ZKP, i po oceni Vrhovnog kasacionog suda nije učinjena povreda zakona na štetu okrivljenog.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazivalo zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev odbio kao neosnovan i odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                              Nevenka Važić,s.r.