III

ODBACUJE SE kao neblagovremen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Dragana Veličkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Smederevu K 9/20 od 18.11.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 334/25 od 08.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Smederevu K 9/20 od 18.11.2024. godine okrivljeni Radenko Mitrović oglašen je krivim da je izvršio krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 3. u vezi stava 1.KZ, za koje krivično delo je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina, u koje mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 12.12.2018. godine do 02.04.2019. godine, dok su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim da su izvršili po jedno krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 9.u vezi stav 8. KZ i osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine, s tim što je određeno da će okr. AA navedenu kaznu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ul. ... broj .., a okr. BB će navedenu kaznu izdržavati u prostorijama u kojima stanuje u ..., ul. ... broj .. . Okrivljeni su obavezani da sudu plate na ime paušala iznos od 12.000,00 dinara, u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok će o troškovima koji padaju na teret okrivljenih odlučiti posebnim rešenjem, dok je oštećena VV radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva upućena na parnični postupak. Okrivljeni GG je na osnovu člana 423. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 9. u vezi stava 8. KZ, pa je odlučeno da u ovom delu troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredtava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 334/25 od 08.05.2025. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužilaštva u Smederevu pa je preinačena presuda Višeg suda u Smederevu K 9/20 od 18.11.2024. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji u odnosu na okrivljenog AA i okrivljenog BB, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog AA i okrivljenog BB, zbog izvršenja po jednog krivičnog dela trgovina ljudima iz člana 388. stav 9. u vezi stava 8. KZ, za koja su prvostepenom presudom oglašeni krivim, osudio na kazne zatvora u trajanju od po jedne godine i šest meseci, dok je žalbe branioca okr. Radenka Mitrovića, advokata Nenada Petkovića, branioca okr. AA, advokata Slobodana Svrzića i branioca okr. BB, adv. Dragana Veličkovića, kao i žalbu VJT Smederevo u odnosu na okrivljenog Radenka Mitrovića odbio kao neosnovane. Istom presudom usvojena je žalba VJT u Smederevu i ukinuta je presuda Višeg suda u Smederevu K 9/20 od 18.11.2024. godine, u delu u kome je okr. GG na osnovu odredbe člana 423. ZKP oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo trgovina ljudima iz člana 388. stav 9. u vezi stava 8. KZ, pa je u tom delu prvostepena presuda vraćena prvostpenom sudu na ponovno suđenje.

I

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Svrzić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, utvrdi povredu zakona na štetu okrivljenog i ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koja je održana bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Svrzić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodeći da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o ispitivanju svedoka – maloletne oštećene VV, datom pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Smederevu Kt 118/18 dana 26.12.2018. godine, koji je pročitan na glavnom pretresu na osnovu člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, prilikom izvođenja dokaza.

S tim u vezi branilac navodi da nadležni sud ni javni tužilac nisu preduzeli sve mere za obezbeđenje prisustva oštećene, da je u momentu davanja iskaza maloletne oštećene vođen postupak samo u odnosu na okr. Radenka Mitrovića, a ne i u odnosu na okr. AA, pa je oštećena ispitana pre nego što je protiv okrivljenog AA pokrenut postupak, odnosno isti u trenutku ispitivanja oštećene nije imao svojstvo ni lica koje je pod istragom ni okrivljenog. Imajući sve navedno u vidu oštećena je trebalo da bude ispitana na glavnom pretresu, s obzirom da se radi o punoletnom licu koje sada ima 22 godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je u predistražnom postupku u predmetu Višeg javnog tužilaštva u Smederevu, na osnovu člana 103. i 104. ZKP, doneto rešenje Kti 51/18 Kt 118/18 od 26.12.2018. godine, kojim je određen status posebno osetljivog svedoka mal.oštećene VV. Navedeni svedok maloletna oštećena VV, kojoj je dodeljen status posebno osetljivog svedoka ispitana je pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Smederevu dana 26.12.2018. godine, u posebnoj prostoriji u prisustvu psihologa Violete Petković Đinović i privremenog staraoca Dragane Gavrilović iz Centra za socijalni rad Smederevska Palanka, zamenika javnog tužioca kao i zapisničara, dok su u odvojenoj prostoriji putem video linka ispitivanja pratili i to: branilac okrivljenog Radenka Mitrovića, adv. Nenad Petković i punomoćnik oštećene - advokat Ivana Milovanović. U daljem toku postupka, na glavnom pretresu dana 02.10.2024. godine, sud je doneo rešenje da se pročita iskaz maloletne oštećene sa zapisnika od 26.12.2018. godine, u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP, s obzirom da se prema pribavljenom izveštaju Centra za socijalni rad, oštećena nalazi van teritorije Republike Srbije, te je sud nije mogao pronaći, a imajući u vidu da je oštećenoj dodeljen status posebno osetljivog svedoka te bi njeno ponovno ispitivanje istu izložilo dodatnoj viktimizaciji.

Odredbom člana 103. ZKP propisano je da svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.

Odredbom člana 104. stav 1. ZKP propisano je da se posebno osetljivom svedoku pitanja mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, o čemu odlučuje organ postupka. Stavom 2. istog člana je propisano da ako organ postupka odluči da se posebno osetljivi svedok ispita upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi.

Odredbom člana 152. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da kada se vodi postupak za krivična dela učinjena na štetu maloletnih lica, javni tužilac, istražni sudija i sudije u veću će se odnositi prema oštećenom vodeći računa o njegovom uzrastu, svojstvima ličnosti, obrazovanju i prilikama u kojima živi, posebno nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice postupka po njegovu ličnost i razvoj. Saslušanje maloletnih lica obaviće se uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. Stavom 2. istog člana je propisano da ako se kao svedok saslušava maloletno lice koje je oštećeno krivičnim delom navedenim u članu 150. ovog zakona (između ostalog i krivično delo iz čl. 388. KZ), saslušanje se može sprovesti najviše dva puta, a izuzetno i više puta ako je to neophodno radi ostvarenja svrhe krivičnog postupka. Stavom 5. istog člana je propisano da kada je maloletno lice saslušavano u slučajevima iz stava 2.,3. i 4. ovog člana, na glavnom pretresu će se uvek pročitati zapisnik o njegovom iskazu.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je postupio sud kada je na glavnom pretresu pročitao iskaz maloletne oštećene VV u skladu sa interesima maloletnog lica koje se ispituje kao svedok, pri čemu je na zapisniku sastavljenom pred VJT u Smederevu, maloletnoj oštećenoj dodeljen status posebno osetljivog svedoka i postupljeno je u svemu u smislu citiranih odredbi i ispitivanje obavljeno u prisustvu psihologa kao stručnog lica, u smislu odredbe člana 104. ZKP, odnosno privremenog staraoca Dragana Gavrilovića iz Centra za socijalni rad Smederevska Palanka. Pored toga, branilac okrivljenog Radenka Mitrovića koji je prisustvovao navedenoj dokaznoj radnji je mogao postavljati pitanja, pa ovakvim postupanjem nije dovedeno u pitanje ni pravo na odbranu okrivljenog.

Prema tome, ispitivanju maloletne oštećene prisustvovala su sva lica koja su ovlašćena da prisustvuju takvom ispitivanju, a sud je procenio u skladu sa interesima i zaštitom maloletnog lica da njeno ponovno ispitivanje nije neophodno radi ostvarivanja svrhe krivičnog postupka i pročitao je njen iskaz u smislu odredbe člana 406. stav 1. tačka 1) ZKP.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali navedenu povredu obrazlaže navodima da sud nije utvrdio činjenično stanje u pogledu ispunjenosti elemenata krivičnog dela da je okr. AA znao da je maloletna oštećena žrtva trgovine ljudima, da je ista trpela pretnje i ugrožavanje fizičkog integriteta, da je pretnja bila ozbiljna, da sve navedeno nije obrazloženo u prvostepenoj presudi, da nije jasno definisano činjenje okrivljenog, na koji način osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova i daje sopstvenu analizu utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Pored toga branilac ističe povrede zakona iz člana 460. ZKP, 451. stav 2. i 3. ZKP, kao i člana 462. ZKP, što proizlazi iz sadržine zahteva.

Međutim kako povrede odredaba člana 440. ZKP, 460. ZKP, 451. stav 2. i 3. ZKP i člana 462. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke presude.

II

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Radenka Mitrovića, advokat Nenad Petković, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi stava 2. ZKP i člana 68. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, kao i da u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, ukine pobijanu prvostepenu i drugostepenu presudu ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu, ili samo drugostepenu presudu.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Navedena odredba važi istovremeno i za branioca okrivljenog, s obzirom na ograničenje njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP).

Branilac kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, ne opredeljuje konkretno ni jednu povredu zakona koja, u smislu citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, već navodi da je prvostepeni sud odbio da izvede dokaz predložen od strane odbrane da se izvede veštačenje od strane veštaka urologa kako bi se utvrdilo da li je okrivljeni Radenko Mitrović sposoban da stupa u seksualne odnose, na koji način ističe povredu odredbe člana 395. ZKP. Takođe u zahtevu navodi da je i drugostepeni sud učinio povredu zakona i to odredbe člana 68. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP i time povredio pravo na odbranu okrivljenog, jer nije data mogućnost okrivljenom da lično ispita oštećenu.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 395. ZKP i člana 68. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke presude.

III

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Veličković, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će Vrhovni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP, propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10), stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Imajući u vidu da je okrivljeni BB presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 334/25 od 08.05.2025. godine, prema povratnici u spisima predmeta, primio dana 03.06.2025. godine, poslednji dan roka za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti bio je 03.07.2025. godine (četvrtak). Branilac okrivljenog BB, advokat Dragan Veličković je zahtev za zaštitu zakonitosti podneo dana 04.07.2025. godine, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, usled čega je Vrhovni sud ocenio zahtev neblagovremenim.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u stavu tri izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković