Na osnovu člana 350. stav 5. KZ, od okrivljenog AA oduzeto je putničko motorno vozilo marke „Fijat ...“ registarskih tablica ..., sa ključem za startovanje i sa saobraćajnom dozvolom, kao sredstvo izvršenja krivičnog dela.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br. 29/21 od 28.04.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenog AA i branioca okrivljenog BB, a presuda Višeg suda u Vranju K broj 49/20 od 29.10.2020. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Mladen Vasić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, ne navodeći tačno o kojoj povredi se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude u odnosu na okrivljenog i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenog BB – advokat Nebojša Simić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi su neosnovani.

Branilac okrivljenog AA – advokat Mladen Vasić zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, ne opredeljujući konkretno ni jednu povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, a u obrazloženju zahteva navodi da je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni omogućio nedozvoljen tranzit većeg broja lica (stranih državljana, 22 migranta iz Sirije), a da je članom 350. stav 3. KZ kao kvalifikatorna okolnost određeno „krijumčarenje većeg broja lica“, što podrazumeva da učinilac omogućava drugom nedozvoljeno prelaženje državne granice, a ne da omogućava nedozvoljen tranzit većeg broja lica. Kako prema stavu branioca tranzit većeg broja lica ne predstavlja kvalifikatornu okolnost krivičnog dela zbog kog je okrivljeni oglašen krivim, to je u konkretnom slučaju došlo do pogrešne primene zakona, i to odredbe člana 350. KZ.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, nisu osnovani.

Odredbama člana 350. stav 2. KZ, propisano je da krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi vrši onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju, a stavom 3. istog člana propisan je teži oblik, a koji postoji ako je delo iz stava 2. učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica.

Prema činjeničnom opisu u izreci pravnosnažne presude, okrivljeni AA je, zajedno sa ostalim okrivljenima „po prethodnom dogovoru svestan zabranjenosti svoga dela, a radi pribavljanja materijalne koristi u iznosu od 250 evra omogućio nedozvoljen tranzit većem broju lica, stranih državljana, 22 migranta iz Sirije, na relaciji Bosilegrad-Beograd“ omogućivši nedozvoljen prelaz-tranzit kroz Srbiju u pravcu zemalja EU ilegalnim migrantima iz Sirije, koje su krijumčarili, a koji su prethodno uz pomoć NN lica van mesta određenog za prelaz državne granice ilegalno prešli granicu Bugarske prema Srbiji, bez validnih putnih isprava za boravak i ulazak u Srbiju, na taj način što je upravljao vozilom bugarskih registarskih oznaka, marke „Fijat ...“ ... i imao ulogu „čistača“, tako što je kontrolisao da li se na putu nalaze policijski službenici i da li ima kontrola... pri čemu je bio svestan svog dela, hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je isto zabranjeno.

U ovako opisanim radnjama okrivljenog AA proizilaze sva obeležja, kako objektivna, tako i subjektivna, krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ, obzirom da je okrivljeni oglašen krivim da je po prethodnom dogovoru sa drugim licima, u nameri da pribavi sebi ili drugim licima protiv-pravnu imovinsku korist, omogućio nedozvoljen tranzit kroz Srbiju većem broju stranih državljana-22 migranta iz Sirije i krijumčario veći broj lica.

Naime, radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela (stav 2) sastoji se u omogućavanju drugom da nedozvoljeno pređe granicu Srbije, omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Srbiji ili omogućavanju tranzita preko teritorije Srbije, a lice kome se omogućava nedozvoljeni prelaz granice, nedozvoljeni boravak ili nedozvoljeni tranzit ne sme biti državljanin Srbije. Dakle, krijumčarenje ljudi podrazumeva i tranzit stranih državljana preko teritorije Srbije.

Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela (stav 3) postoji, pored ostalog, u slučaju kada je delo iz stava dva učinjeno tako što je krijumčaren veći broj lica, kao u konkretnom slučaju, obzirom da je prema izreci presude okrivljeni omogućio tranzit 22 strana državljanina, migranata iz Sirije. Stoga su oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. u vezi člana 33. KZ nižestepeni sudovi pravilno primenili krivični zakon, dok su navodi branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP neosnovani.

Neosnovan je i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB – advokata Nebojše Simića, kojim se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. S tim u vezi, branilac u zahtevu ističe da je pravnosnažna presuda zasnovana na iskazima osumnjičenih VV i GG datim na zapisnicima o saslušanju pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Vladičinom Hanu dana 01.09.2016. godine u predmetu KT broj 506/16, te da je prilikom sačinjavanja navedenih zapisnika izvršena dokazna radnja prepoznavanja lica suprotno odredbama člana 90. stav 1. i 3. ZKP, obzirom da su osumnjičeni VV i osumnjičeni GG izjavili da okrivljenog BB ranije nisu videli i da su prema slici koju im je pokazao tužilac naveli da se radi o okrivljenom BB.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Ovo stoga što iz spisa predmeta proizilazi da tokom krivičnog postupka nije izvršena dokazna radnja prepoznavanja lica iz člana 90. i 100. ZKP, niti je presuda zasnovana na navedenoj dokaznoj radnji, već se u konkretnom slučaju radi o oceni odbrana osumnjičenih VV i GG u vezi sa učešćem okrivljenog BB u izvršenju predmetnog krivičnog dela. Stoga su nižestepene presude zasnovane na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku pravnosnažna presuda može zasnivati, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u ovom delu neosnovan.

U ostalom delu zahteva, branilac okrivljenog BB ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da je izreka presude protivrečna razlozima presude, te da su dati razlozi nejasni, protivrečni i „nedovoljni za zakonitost pobijane presude“, pa kako ova povreda ne predstavlja zakonski razlog zbog kog je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to se Vrhovni kasacioni sud nije ni upuštao u razmatranje ovih navoda.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB odbijeni su kao neosnovani.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić