U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene AA, zbog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Jelene Marković - Rosić, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 od 13.01.2025. godine i Kv-263/25 od 19.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 28.10.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Jelene Marković - Rosić, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 od 13.01.2025. godine i Kv-263/25 od 19.05.2025. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 od 13.01.2025. godine u: -stavu I dosuđeni su oštećenoj BB troškovi krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 u iznosu od 276.914,65 dinara i obavezana okrivljena AA da isti isplati oštećenoj BB u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja, -stavu II dosuđeni su oštećenoj VV troškovi krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 u iznosu od 261.914,65 dinara i obavezana okrivljena AA da isti isplati oštećenoj VV u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja, -stavu III dosuđeni su oštećenoj GG troškovi krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 u iznosu od 440.569,40 dinara i obavezana okrivljena AA da isti isplati oštećenoj GG u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja, -stavu IV oštećenima DD, ĐĐ i EE troškovi krivičnog postupka u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 iznos od 420.179,25 dinara i obavezana okrivljena AA da isti isplati oštećenima DD, ĐĐ i EE u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja.

Rešenjem Osnovnog suda u Kragujevcu Kv-263/25 od 19.05.2025. godine, u stavu I, delimično je usvojena žalba branioca okrivljene AA od 19.01.2025. godine i rešenje Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 od 13.01.2025. godine preinačeno u stavu III izreke rešenja, tako da glasi: dosuđuje se oštećenoj GG na ime troškova krivičnog postupka koje je imala u predmetu Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 iznos od 261.914,65 dinara i obavezuje se okrivljena AA da isplati oštećenoj GG navedeni iznos u roku od 60 dana od dana pravnosnažnosti rešenja pod pretnjom izvršenja, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljene AA od 19.01.2025. godine izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 od 13.01.2025. godine odbijena kao neosnovana i u preostalom delu navedeno rešenje ostalo nepromenjeno. U stavu II izreke odbijene su kao neosnovane žalbe punomoćnika oštećenih – advokata Ane Petričević od 21.01.2025. godine i 24.02.2025. godine izjavljene protiv rešenja Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-215/20 od 13.01.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljene AA - advokat Jelena Marković – Rosić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijana rešenja preinači u smislu navoda zahteva ili ista ukine i predmet vrati Osnovnom sudu u Kragujevcu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je održao sednicu veća o kojoj, shodno članu 488. stav 2. ZKP, nije obavestio Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, na kojoj je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA - advokata Jelene Marković – Rosić je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

U obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene označava povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, koju obrazlaže navodima da je navedenu povredu sud učinio jer je uvećao troškove oštećenih za još 50% na ime zastupanja pokojnog ŽŽ, a nakon toga srazmerno rasporedio te troškove na ostale oštećene, a što ne može biti u skladu sa zakonom.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je presudom optužba prekoračena.

Imajući u vidu citiranu odredbu ZKP, te činjenicu da je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet protiv pravnosnažnih rešenja kojima se odlučuje o visini troškovima krivičnog postupka, a ne o optužbi, to Vrhovni sud nalazi da su potpuno neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da se posebnim rešenjem o troškovima krivičnog postupka može učiniti povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene kao razlog podnošenja zahteva označava povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, koju obrazlaže navodima da je zahtev za naknadu troškova u konkretnom predmetu punomoćnik podnela predstavljajući se kao punomoćnik ŽŽ, koji ni u tom trenutku, a ni u godinama pre toga nije bio živ (preminuo pre okončanja prvostepenog krivičnog postupka), ali o tome niko (ni supruga ni ćerka pokojnog ŽŽ, koje su u postupku učestvovale kao oštećene, a ni punomoćnik) nije obavestio sud. Dalje se navodi da je drugostepeni sud u delu svoje odluke pravilno utvrdio da se „punomoćnik oštećenog nije mogla predstavljati kao punomoćnik pokojnog ŽŽ, niti je mogla da iskazuje i obrčaunava troškove ovog lica“, ali da potpuno zanemaruje da se samim tim ni troškovi ostalih oštećenih ne mogu obračunavati sa uvećanjem od 50% i za pokojnog ŽŽ. Troškovi koje je pokojni ŽŽ možda imao za života (u spisima nema podataka ni dokaza o tome da li je, ko od oštećenih i koliku nagradu plaćao ni do smrti pokojnog ŽŽ, a ni posle toga) apsolutno se ne mogu „dosuđivati“ nekim drugim licima, a ni njihovom punomoćniku. Obračun troškova ostalih oštećenih sa uvećanjem od 50% na ime zastupanja pokojnog ŽŽ (preminulog pre donošenja prvostepene presude) dovela je do sistemske greške u celom obračunu i do pogrešno obračunatih iznosa nagrade za svaku pojedinu procesnu radnju. U zahtevu za zaštitu zakonitosti se navodi da je potpuno pogrešno i suprotno zakonu kumuliranje troškova koji su traženi za istu radnju a po različitim osnovima, te da se uvećanje za započeti sat procesne radnje ne može uvećavati po osnovu zastupanja više lica, već se eventualno može uvećavati samo osnovica nagrade za pristup, te je obračun iz osporenih rešenja suprotan odredbama Tarife i matematički pogrešan. Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i da je iz pravnosnažne odluke o imovinskopravnom zahtevu jasno da se u konkretnom slučaju ne može govoriti ni o šest, a ni o sedam oštećenih, jer je prema odluci o imovinskopravnom zahtevu evidentno da nema toliko, te da kod činjenice da je pravnosnažnom presudom odlučeno o ukupno dva imovinskopravna zahteva, a oštećeni se na ovu odluku nisu žalili, može se govoriti samo o dva oštećena, pa je iznos osnovice mogao biti uvećan samo za 50%, a nikako za 150% ni za 300%.

Vrhovni sud nalazi da se u iznetim navodima zahteva osporavaju činjenična utvrđenja suda vezana za postojanje broja oštećenih, kao i za način obračuna i visinu obračunatih troškova vezano za broj lica za čije su se zastupanje troškovi tražili, čime se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković