Istom presudom određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenih AA i BB i da će se obračunati posebnim rešenjem, a okrivljeni AA i BB obavezani su da oštećenom na ime imovinskopravnog zahteva plate iznos od 233.295,00 dinara, sve u roku od 15 dana računajući od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 232/18 od 06.09.2018. godine, odbijene su kao neosnovane žalba branioca okrivljenog AA, advokata Svetislava Veličkovića i žalba Osnovnog javnog tužioca u Vranju izjavljena u odnosu na III stav presude Osnovnog suda u Vranju K 418/15 od 16.09.2016. godine i presuda je u I i III stavu izreke potvrđena, dok je žalba Osnovnog javnog tužioca u Vranju, izjavljena u odnosu na stav II izreke prvostepene presude, odbačena kao nedozvoljena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Svetislav Veličković, zbog povrede iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 2. i 4. ZKP u vezi člana 439. tačka 2) i u vezi člana 441. stav 3. ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenog AA osloboditi optužbe ili da usvoji zahtev i ukine presudu Višeg suda u Vranju Kž1 232/18 od 06.09.2018. godine, kao i presudu Osnovnog suda u Vranju K 418/15 od 16.09.2016. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje pred izmenjenim većem. Predložio je da u smislu člana 488. stav 2. ZKP bude obavešten i pozvan na zakazanu sednicu.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njegovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP jer je pogrešno primenjeno materijalno pravo, posebno ukazujući da okrivljeni nema svojstvo službenog lica u smislu člana 112. stav 3. tačka 5) KZ.

Članom 112. stav 3. tačka 5) KZ propisano je da se službenim licem smatra vojno lice.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, obzirom da iz činjeničnog opisa sadržanog u izreci prvostepene presude, jasno proizilazi da je okrivljeni AA kritičnom prilikom postupao, kao stariji vodnik prve klase – komandir odeljenja za ... VP ..., dakle kao vojno lice pa je samim tim imao svojstvo službenog lica u smislu člana 112. stav 3. tačka 5) KZ u kom svojstvu je izvršio krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ i iz člana 357. stav 1. KZ, pa je podneti zahtev ocenio kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, koju je branilac takođe naveo kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, obzirom da navedena povreda nije obrazložena niti proizilazi iz sadržine zahteva.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                  Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić