Presudom Višeg suda u Užicu K 1/25 od 24.03.2025. godine okrivljeni AA i BB, oglašeni su krivim zbog po jednog krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 2. Krivičnog zakonika, pa im je sud za navedena krivična dela izrekao uslovne osude i to tako što im je utvrdio kazne zatvora u trajanju od po šest meseci i istovremeno odredio da se navedene kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od dve godine od pravnosnažnosti presude ne učine novo krivično delo.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da sudu na ime paušala plate iznose od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i troškove krivičnog postupka, koji su unapred isplaćeni na teret budžetskih sredstava suda u iznosu od po 42.475,00 dinara, kao i troškove krivičnog postupka oštećenom Mešihatu Islamske zajednice u Srbiji u iznosu od 99.737,25 dinara, u roku od dva meseca po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 217/25 od 14.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Užicu i branilaca okrivljenih AA i BB, a prvostepena presuda je potvrđena.

I

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev kao osnovan, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili preinači pobijane presude i oslobodi okrivljenog od odgovornosti za učinjeno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić u obrazloženju podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodima da je optužba prekoračena.

S tim u vezi branilac navodi, da je prvostepeni sud dodavanjem reči „dozvolio“ emitovanje sporne numere, u opis radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, prekoračio optužbu. U konkretnom slučaju, po navodima odbrane, imajući u vidu da je okrivljeni bio organizator događaja gde je bio okupljen veći broj ljudi, te da se radilo o pasivnom postupanju okrivljenog, koje nije bilo opisano u optužnom aktu već ga je sud naknadno uneo u opis radnje izvršenja, takvim dodavanjem radnje izvršenja prekoračena je optužba. Pored toga, branilac ističe da je optužba prekoračena i u pogledu subjektivnih elemenata krivičnog dela, odnosno da su okrivljeni oglašeni krivim da su postupali sa eventualnim umišljajem, a da je u optužnom aktu bilo navedeno da su postupali sa direktnim umišljajem.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 217/25 od 14.05.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se ne radi o prekoračenju optužnog akta (strana 4, treći i četvrti stav i strana 5, prvi stav drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se presude zasnivaju na nezakonitom dokazu - video snimku, koji je priložio svedok VV. Branilac okrivljenog ističe da je prvostepeni sud na osnovu dostavljenog snimka ekrana mobilnog telefona svedoka, odredio veštačenje od strane veštaka elektronske struke, te ispitao svedoka VV i veštaka Dejana Nikolića na ove okolnosti i na taj način utvrdio verodostojnost snimka, čiju autentičnost u zahtevu branilac osporava.

Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić, isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud – Apelacioni sud u Kragujevcu je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude Kž1 217/25 od 14.05.2025. godine je dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav da se u konkretnoj situaciji ne radi o nezakonitom dokazu (strana 7, prvi, drugi i treći stav, drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.

Pored toga, branilac okrivljenog AA, advokat Željko Čavić ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da opisana radnja u izreci prvostepene presude da je okrivljeni „dozvolio da se emituje muzički sadržaj“ sa spornim stihovima, ne predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela iz člana 317. KZ.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, u navedenom delu neosnovani.

Krivično delo izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko izaziva ili raspiruje nacionalnu, rasnu ili versku mržnju, ili netrpeljivost među narodima ili etničkim zajednicama koje žive u Srbiji.

Po oceni ovoga suda, u činjeničnom opisu radnje izvršenja okrivljenih AA i BB datom u izreci prvostepene presude navedene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti iz člana 317. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog kojeg su i oglašeni krivim. Izreka pravnosnažne presude sadrži kako objektivna obeležja, u odnosu na radnje izvršenja (...u vreme i na mestu opisanom u izreci..na proslavi koju je organizovao okrivljeni AA povodom rođenja deteta, izazivali nacionalnu i versku mržnju i netrpeljivost među narodima koji žive u Republici Srbiji...na taj način je okrivljeni AA kao organizator proslave, dozvolio da se emituje muzički sadržaj putem stereo uređaja sa stihovima pesme „I moj đedo bio je solunac“ izvođača „Goci bend“ – „Oj Pazaru novi Vukovaru, oj Sjenice nova Srebrenice“ (na delu veštačenog audio – video zapisa od 00:00 do 00:07) „Srebrenice, ti si meni mila, dabogda se triput ponovila“. „Srebrenice, ti si nama mila dabogda se triput ponovila“....“Oj bulira, gde su ti dimije, u četnika oko Redenika. Oj bulira gde su ti dimije, u četnika oko Redenika“... „Srebrenice, ti si nama mila dabogda se triput ponovila. Srebrenice, ti si nama mila dabogda se triput ponovila“....već se veselio i nazdravljao kada su se čuli navedeni stihovi, a okrivljeni BB, koji je bio gost, snimak proslave nastao kamerom mobilnog telefona na kojoj se emitovao muzički sadržaj sa navedenim stihovima objavio putem društvene mreže facebook na facebook profilu „BB“ učinivši stihove pesme dostupne velikom broju građana, na koji način je izazivana nacionalna i verska mržnja i netrpeljivost između naroda koji žive u Republici Srbiji (srpskog i muslimansko – bošnjačkog stanovništva)“, tako i subjektivna obeležja predmetnog krivičnog dela, da su bili sposobni da shvate značaj svojih dela i mogli da upravljaju svojim postupcima i bili svesni svojih dela i njihove zabranjenosti i na isto pristali, koja se odnose na stanje uračunljivosti i umišljaj okrivljenih, usmeren na izvršenje krivičnog dela u pitanju.

Po nalaženju Vrhovnog suda, sama sadržina reči pesama uz koje su okrivljeni nazdravljali i veselili, a koje su objavljene na društvenoj mreži facebook i time bile dostupne većem broju ljudi, je bila podobna da izazove nacionalnu i versku mržnju i netrpeljivost među narodima koji žive u Republici Srbiji, imajući u vidu podrugljiv opis običaja naroda muslimanske veroispovesti i kontekst vezan za ratna događanja u Srebrenici i Vukovaru i da, s tim u vezi, utiču na emocije i stvore negativno osećanje prema narodu ili veri (srpskog i muslimansko – bošnjačkog stanovništva).

Stoga, pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se podnetim zahtevom branioca neosnovano ukazuje.

U preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog se opširno bavi polemisanjem sa činjeničnim stanjem, ističući načine na koje se video zapisi mogu preuzeti sa društvenih mreža, da snimanje ekrana putem aplikacije ne znači preuzimanje video snimka, koji se vrši preko jedinstvene „IP adrese“, te da se ne može utvrditi verodostojnost sa dovoljnim stepenom verovatnoće, kao i da je sud trebalo da sprovede pretresanje i veštačenje originalnog snimka sa mobilnog uređaja, a da su i ostali dokazi proistekli iz ovog dokaza nezakoniti, na koji način osporava činjenična utvrđenja nižestepenih sudova i daje sopstvenu analizu utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Međutim, kako povreda odredbe člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljeni razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1.i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u stavu prvom izreke presude.

II

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog BB, advokat Ivan Ćalović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi stava 2. ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, člana 439. tačka 1) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijanu prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ali pred izmenjenim većem ili da preinači prvostepenu i drugostepenu presudu, u korist okrivljenog BB i istog oslobodi od optužbe za navedeno krivično delo, kao i da dosudi troškove krivičnog postupka na teret budžetskih sredstava suda i da, na osnovu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, obavesti branioca o sednici veća ukoliko bi njegovo prisustvo bilo od značaja prilikom donošenja odluke.

Vrhovni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Odredbom člana 485. stav 1. tač. 1) ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tač. 1), člana 439. tač.1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Navedena odredba važi istovremeno i za branioca okrivljenog, s obzirom na ograničenje njegovih prava pravima koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP).

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona iz člana (485. stav 1. tačka 1) ZKP) podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog BB, advokat Ivan Ćalović, navođenjem kao razloga za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, samo formalno označava povredu zakona iz člana 485. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ta povreda sastoji, već suštinski u obrazloženju zahteva osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj presudi navodima da je okrivljeni kritičnom prilikom bio gost na proslavi, da sud nije utvrdio da li se radi o lažnom profilu na facebook stranici, da nije postojala svest na strani okrivljenog da se krivično delo izvrši, da je pukim slučajem došlo do emitovanja ovakvog sadržaja, te da je sud trebalo da sprovede dokazne radnje i utvrdi stepen uračunljivosti okrivljenih, na koji način ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, međutim, navedenu povredu obrazlaže navodima da se svedok VV, koji je dostavio snimak ekrana mobilnog telefona, ne seća kako je došao do tog snimka, da je sporna verodostojnost snimka, da ne postoji originalni snimak sa mobilnog telefona okrivljenog BB, da je navedeni snimak trebalo izdvojiti, te ističe koje su sve radnje preduzimane tokom prvostepenog postupka, te da su dokazi pribavljeni suprotno odredbi člana 16. ZKP, kojim navodima branilac takođe osporava utvrđeno činjenično stanje, u smislu odredbe člana 440. ZKP.

Osim navedenog branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 438. stav 1) tačka 11) ZKP.

Imajući u vidu da povrede zakona na koje ukazuje odbrana iz člana 440. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i 438. stav 1) tačka 11) ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge u okviru povreda pobrojanih u članu 485. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno okrivljenom preko branioca, to je isti u navedenom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog BB kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbom člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, našao da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisani sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 484.ZKP i 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u stavu dva izreke presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković