Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog ističe se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, uz obrazloženje da predmet optužbe nije potpuno rešen, jer su iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci pravnosnažne presude, izostali navodi da su okrivljeni krivično delo za koje su oglašeni krivim, izvršili zajedno i po prethodnom dogovoru, koji su sadržani u optužnom aktu javnog tužioca.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud uopšte nije doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Prema nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama je potpuno rešena optužba s obzirom na to da je odlučeno o optužnom aktu javnog tužioca - optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi Kto 464/18 od 25.10.2018. godine, koji je izmenjen podneskom od 21.11.2022. godine, kako u odnosu na ličnost okrivljenog AA na koga se optužba odnosi i koji je njom obuhvaćen (između ostalog) tako i u odnosu na opisane radnje izvršenja koje su kako u optužnom aktu tako i u pravnosnažnim presudama pravno kvalifikovane kao krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Okolnost da u izreci presude nije izričito navedeno da su okrivljeni predmetno krivično delo, izvršili zajedno i po prethodnom dogovoru, kako je to navedeno u optužnom aktu, nije od uticaja na zakonitost presude i postojanja istaknute povrede postupka, imajući u vidu da iz same izreke jasno i nedvosmisleno proizilazi njihovo zajedničko postupanje u svojstvu saizvršilaca, sa svim karakteristikama ovog oblika postupanja, kako je to pravilno našao i drugostepeni sud.

Iz navedenih razloga, suprotni navodi, u podnetom zahtevu, da je prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, su ocenjeni kao neosnovani.

Pored ovoga neosnovani su i navodi branioca okrivljenog AA kojima se ističe bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i u vezi sa tim navodi da je pravnosnažna presuda zasnovana na nezakonitom dokazu - potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ku 243/10 od 23.08.2010. godine koja je, prema stavu branioca, pribavljena suprotno odredbama ZKP, koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da je shodno „odredbama koje se odnose na potvrdu“ policija morala da sastavi zapisnik ili službenu belešku i o istoj obavesti nadležnog tužioca, što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Članom 603. ZKP („Službeni glasnik RS broj 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013, 55/2014, 35/2019,) propisano je da istraga koja je na dan početka primene ovog zakonika u toku, dovršiće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr.zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr.zakon, 72/09 i 76/10), a dalji tok postupka će se sprovesti po odredbama ovog zakonika. Dakle, u konkretnom slučaju sve do okončanja istrage primenjuju se odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 85/05 – dr.zakon, 115/05, 49/07, 122/08, 20/09 – dr.zakon, 72/09 i 76/10)- u daljem tekstu ranije važećeg ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da je istraga protiv okrivljenog započeta podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage Osnovnog javnog tužioca u Sremskoj Mitrovici Kt 2163/10 od 15.09.2010. godine, primljen u sudu 23.09.2010. godine (u vreme ranije važećeg ZKP) zbog osnovane sumnje da je okrivljeni AA izvršio krivično delo teška krađa u saizvršilaštu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika. Dakle, u konkretnom slučaju primenjuju se odredbe ranije važećeg Zakonika o krivičnom postupku, koje su važile u vreme pokretanja istrage protiv okrivljenog i to odredbe članova 82. i 225. stav 1. i 2. tog zakona.

Odredbom člana 82. stav 1. ranije važećeg ZKP, propisano je da će se predmeti koji se po krivičnom zakonu imaju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, privremeno oduzeti i predati na čuvanje sudu ili će se na drugi način obezbediti njihovo čuvanje. Stavom 4. iste odredbe propisano je da ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova mogu oduzeti predmete navedene u stavu 1. ovog člana kad postupaju po čl. 225. i 238. ovog zakonika ili kad izvršavaju nalog suda, dok je u stavu 5. navedeno da će se prilikom oduzimanja predmeta, naznačiti gde su pronađeni i opisaće se, a po potrebi će se i na drugi način obezbediti utvrđivanje njihove istovetnosti. Za oduzete predmete izdaće se potvrda.

Iz navedene odredbe, suprotno navodima branioca, ne proizilazi obaveza policije da o izvršenom privremenom oduzimanju predmeta mora biti obavešten javni tužilac, već je dovoljno da pripadnici policije prilikom oduzimanja predmeta sačine potvrdu o privremenom oduzimanju predmeta, u kojoj se ti predmeti opisuju i u kojoj je naznačeno gde su predmeti pronađeni i od koga su oduzeti.

Odredbom člana 225. stav 1. ranije važećeg ZKP, propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, organi unutrašnjih poslova dužni su da preduzmu potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupe sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. iste odredbe propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, organi unutrašnjih poslova mogu da traže potrebna obaveštenja od građana; da izvrše potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme ograniče kretanje na određenom prostoru; da preduzmu potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspišu potragu za licem i stvarima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregledaju određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvare uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzmu, kao i da preduzmu druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti sastaviće se zapisnik ili službena beleška.

Dakle, ovom odredbom propisana su ovlašćenja policije u situaciji kada postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Ni ovom odredbom nije propisana posebna obaveza da se o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti obavesti javni tužilac, već da se o tome sastavi zapisnik ili službena beleška.

Imajući u vidu navedeno, kao i citirane zakonske odredbe, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju policijski službenici nisu prekoračili svoja ovlašćenja - privremeno oduzimanje predmeta sprovedeno je u skladu sa zakonom koji je važio u vreme preduzimanja e radnje i o tome je licu od koga su predmeti oduzeti izdata potvrda, koja je sačinjena u propisanoj formi i sadrži sve zakonom propisane elemente – navedeno je lice od koga su predmeti oduzeti, naznačeno je mesto gde su pronađeni i predmeti su u potpunosti opisani.

Tačno je da policija u konkretnom slučaju nije sačinila poseban zapisnik niti službenu belešku o oduzimanju predmeta, shodno odredbi člana 225. stav 2. ranije važećeg ZKP. Ipak, po oceni Vrhovnog suda, ovakav propust nije od uticaja na zakonitost same radnje, jer su pripadnici policije u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima privremeno oduzeli predmete od okrivljenog, pa se izostanak zapisnika ili službene beleške ima smatrati samo formalnim nedostatkom, koji ne dovodi u pitanje zakonitost predmetnog dokaza – potvrde, posebno imajući u vidu da je ista zajedno sa ostalim materijalnim dokazima i izveštajem policije Ku 243/10 od 30.08.2010. godine dostavljena nadležnom javnom tužiocu.

Prema tome, predmetna potvrda o privremeno oduzetim predmetima, sačinjena je u svemu u skladu sa odredbama članova 82. i 225. stav 1. i 2. ranije važećeg ZKP, i koji je bio na snazi u vreme pokretanja istrage protiv okrivljenog, te ista ne predstavlja nezakonit dokaz u smislu navoda zahteva, kako po svojoj sadržini, tako ni po načinu pribavljanja, zbog čega su kao neosnovani ocenjeni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog ukazuje na nerazumljivost izreke, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a pored toga i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, navodima kojima osporava razloge pobijanih presuda i ističe da su protivrečni izreci. Ostalim navodima zahteva, branilac okrivljenog osporava činjenična utvrđenja suda i polemiše sa postojanjem saizvršilaštva, u konkretnom slučaju, čime zapravo ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP.

Kako bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 440. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud u razmatranje istih nije upuštao.

Vrhovni sud se, shodno članu 489. stav 1. ZKP, nije upuštao ni u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, s obzirom da ista nije obrazložena niti proizilazi iz sadržine zahteva.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković