Presudom Višeg suda u Kruševcu Kž1 148/22 od 25.11.2022. godine, delimičnim usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, preinačena je presuda Osnovnog suda u Kruševcu K br. 286/21 od 24.08.2022. godine, samo u delu koji se odnosi na odluku o krivičnoj sankciji, tako što je Viši sud u Kruševcu okrivljenom AA izrekao meru bezbednosti oduzimanje predmeta, pa je od okrivljenog trajno oduzeto 22m3 šljunka – tampona, koji šljunak je po potvrdi o privremeno oduzetim predmetima PU Kruševac KU br 2557/18 od 09.07.2018. godine privremeno oduzet od BB, a koji se nalazi kod BB, do okončanja postupka i određeno je da će se navedeni predmeti po pravnosnažnosti presude staviti na raspolaganje Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom, dok su u ostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu i žalba branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Stanojevića odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Stanojević, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači, tako što će na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljenog AA osloboditi od optužbe da je izvršio krivičnoj delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 2. KZ i odrediti da troškovi krivičnog postupka shodno članu 265. stav 1. ZKP, padaju na teret budžetskih sredstava.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da izreka prvostepene presude ne sadrži osnovne elemente bića krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 2. KZ, jer nije navedeno u kojoj novčanoj vrednosti je okrivljeni vršio prodaju robe, kao ni naznaku pravnih lica kojima je vršena prodaja šljunka i peska.

Odredbom člana 235. stav 2. KZ propisano je da ko se bavi prodajom robe čiju je proizvodnju neovlašćeno organizovao kazniće se zatvorom od 3 meseca do 3 godine.

Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da cena po kojoj je izvršena prodaja, kao i kome se prodaja vrši nisu bitni elementi krivičnog dela nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 2. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je izrekom presude utvrđeno da je okrivljeni AA postupao u svojstvu preduzetnika – vlasnika radnje za izvođenje zemljanih radova iz kog razloga je mogao izvršiti isključivo privredni prestup koji je kažnjiv po članu 181. stav 1. tačka 2. u vezi člana 68. stav 1. i člana 77. stav 1. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, a ne krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 2. KZ, za koje je propisana odgovornost fizičkog lica, pa je na okrivljenog, kao blaži, trebalo primeniti Zakon o privrednim prestupima, a ne Krivični zakonik.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ, propisano je da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Radnje preduzete od strane određenog lica, mogu istovremeno sadržati elemente krivičnog dela i elemente privrednog prestupa, a nadležni tužilac je ovlašćen da te radnje pravno kvalifikuje i opredeli koju vrstu postupka će protiv učinioca voditi. Pitanje primene blažeg zakona u krivičnom postupku u smislu člana 5. stav 2. KZ, odnosi se na primenu blažeg zakona kojim se propisuju krivična dela, ukoliko je isti izmenjen od trenutka izvršenja krivičnog dela pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, a ne na primenu zakona, kojim se propisuju prekršaji odnosno privredni prestupi, jer se u tom slučaju radi o drugoj vrsti postupka, na koji se ne može primeniti krivični zakon, već se primenjuju materijalno pravne odredbe Zakona o privrednim prestupima ili Zakona o prekršajima. Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kome se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odbio kao neosnovan.

Imajući u vidu izneto, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u delu u kome se nižestepene presude pobijaju zbog povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 460. ZKP (obrazloženje odluke drugostepenog suda), kao i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, navodima da je u ovom krivičnom postupku okrivljeni oslobođen za izvršenje krivičnog dela koje predstavlja bitan elemenat drugog krivičnog dela za koje je osuđen, čime se ukazuje na nerazumljivu izreku prvostepene presude, kao i da su u vezi sa tim dati kontradiktorni razlozi u obrazloženju presude. Navedene povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev branioca okrivljenog AA u tom odbačen je kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja je prema navodima zahteva učinjena na taj način što je u izreci prvostepene presude utvrđeno da je okrivljeni dobio robu u količini od 522m2, a da je drugostepenom presudom okrivljenom izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i oduzeto 22m2 šljunka – tampona, pa je nejasno šta je sa preostalom količinom od 500m2 robe – peska. Imajući u vidu odredbu člana 71. stav 5. ZKP, koja propisuje da branilac može u korist okrivljenog da preduzme sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, a da se zahtevom ukazuje da je drugostepenom presudom kojom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta od okrivljenog oduzeta manja količina robe od one za koju je oglašen krivim da je neovlašćeno organizovao proizvodnju i prodavao, po oceni Vrhovnog kasacionog suda zahtev je u tom delu podnet na štetu okrivljenog i kao takav, odbačen kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga, doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić