.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 927/2019
01.10.2019. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević Dičić, Sonje Pavlović, Radoslava Petrovića i Biljane Sinanović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenih AA i BB, advokata Dejana Mrakovića, zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 503/17 od 07.11.2018. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 28/19 od 09.04.2019. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2019. godine, jednoglasno je doneo
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 503/17 od 07.11.2018. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 28/19 od 09.04.2019. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Čačku K 503/17 od 07.11.2018. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ, za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci i istovremeno određeno da se izrečena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine po pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okrivljeni BB oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno određeno da se izrečena kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od dve godine po pravosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.
Istom presudom obavezani su okrivljeni AA i BB da plate na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara, da kao solidarni dužnici na ime troškova postupka nastalih pred Osnovnim javnim tužilaštvom u Čačku plate iznos od 4.746,00 diinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja, kao i da kao solidarni dužnici oštećenom na ime troškova postupka za zastupanje punomoćnika isplate iznos koji će biti naknadno utvrđen posebnim rešenjem.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenih AA i BB, advokat Dejan Mraković, zbog povrede zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti, na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.
Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.
Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.
Branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu navodi da je stupanjem na snagu Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ br. 94/16 od 24.11.2016. godine), dana 01.03.2018. godine krivično delo pronevere iz člana 364. stav 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim u ovom krivičnom postupku prestalo da postoji u vreme donošenja prvostepene presude, zbog čega je došlo do povrede člana 5. stav 2. KZ jer je ovaj okrivljeni oglašen krivim za delo koje po zakonu nije krivično delo. Nadalje, branilac okrivljenih AA i BB u zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati – na CD snimcima o snimanju kamerama na radnom mestu ... škole, jer je tim snimanjem direktno povređeno ustavom zagarantovano pravo na rad shodno članu 60. Ustava RS, pa je navedeni dokaz nedozvoljen dokaz.
Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenih AA i BB isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge da u odnosu na okrivljenog AA nije došlo do povrede člana 5. KZ (strana 4. stav 3. i 4. i strana 5. stav 1. i 2. drugostepene presude), kao i da sigurnosne kamere škole predstavljaju nadzorne kamere na javnom mestu i u javnoj ustanovi, zbog čega se ne mogu smatrati nedozvoljenim dokazima (strana 3. stav 2. drugostepene presude), koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na njih upućuje.
U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB, navodi se i da prvostepeni i drugostepeni sud prave pravnu konstrukciju saizvršilaštva u odnosu na oba okrivljena iako je umišljaj okrivljenog AA usmeren na proneveru, a umišljaj okrivljenog BB na krađu, kroz izvršenje radnji opisanih u izreci presude. U zahtevu se nadalje navodi da je sud pogrešno našao da je umišljaj okrivljenog AA usmeren ka tome da sebi i drugome pribavi protivpravnu imovinsku korist jer prema zakonskom opisu krivičnog dela za koje je ovaj okrivljeni oglašen krivim, pri izvršenju ovog krivičnog dela ne može se imati umišljaj da se i sebi i drugom pribavi protivpravna imovinska korist, naročito iz razloga što ne postoji dokaz prisvajanja u odnosu na ovog okrivljenog.
Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, okrivljeni AA i okrivljeni BB oglašeni su krivim zbog izvršenja različitih krivičnih dela, koja nisu kvalifikovana kao krivična dela učinjena u saizvršilaštvu, tako da su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovih okrivljenih kojima se ukazuje na pogrešnu pravnu konstrukciju saizvršilaštva od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni kao neosnovani. Činjenica da su oba okrivljena preduzimala određene radnje prilikom izvršenja oba krivična dela, a kako to stoji u činjeničnom opisu radnje izvršenja krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 1. KZ za koje je AA oglašen krivim i krivičnog dela krađe iz člana 203. stav 1. KZ za koje je okrivljeni BB oglašen krivim, ne predstavlja krivično pravnu konstrukciju saizvršilaštva iz člana 33. KZ, već opis radnji izvršenja krivičnih dela od strane oba okrivljena. Iz navedenog razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i BB kojima se na navedeni način ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP od strane Vrhovnog kasacionog suda ocenjeni su kao neosnovani.
Odredbom člana 364. stav 1. KZ, koji se primenjivao od 01.01.2006. godine do 28.02.2018. godine, propisano je da ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist prisvoji novac, hartije od vrednosti ili druge pokretne stvari koje su mu poverene u službi ili na radu u državnom organu, preduzeću ustanovi ili drugom subjektu ili radnji kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.
Imajući u vidu bitne elemente krivičnog dela pronevere iz člana 364. stav 1. KZ za koje je okrivljeni AA oglašen krivim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da bitan elemenat ovog krivičnog dela „ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist“ predstavlja alternativno određenu nameru učinioca ovog krivičnog dela, a što ne isključuje mogućnost da učinilac ovog krivičnog dela postupa u nameri da pribavi i sebi i drugom protivpravnu imovinsku korist, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu kome je podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjen kao neosnovan.
Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Jelena Petković Milojković,s.r. Zoran Tatalović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
