Presudom Višeg suda u Kragujevcu Kž1 br.94/23 od 21.06.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, a presuda Osnovnog suda u Kragujevcu K br.777/20 od 23.12.2022. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Marko Srećković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1), 2) i 3) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje i na povredu odredaba člana 15. stav 2. ZKP, iz člana 125. stav 3. u vezi člana 77. ZKP, na povrede člana 345. stav 1, 347. stav 2. i 350. stav 1. ZKP, kao i na povrede odredaba člana 68. stav 1. tačka 10) u vezi člana 123. i 124. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te po oceni navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan, u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac kao nezakonit dokaz označava zapisnik o uviđaju od 20.09.2020. godine i kriminalističko-forenzičku dokumentaciju sa lica mesta. S tim u vezi, u zahtevu se ističe da je sud zapisnikom o uviđaju utvrdio da je u dvorištu okrivljenog pronađen predmet izvršenja dela, dok iz kriminalističko-forenzičke dokumentacije proizilazi da je predmet izvršenja pronađen na zvučniku, te je nejasno da li je predmetna droga pronađena prilikom uviđaja ili prilikom pretresanja, uz zaključak da su u konkretnom slučaju ovlašćena službena lica MUP-a prekoračila predistražna ovlašćenja iz člana 286. stav 2. ZKP.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud nije mogao prihvatiti kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 133. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj preduzima kada je za razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu, na kome se nalazi predmet ili tragovi krivičnog dela.

Iz zapisnika o uviđaju mesta događaja MUP-a RS, DP Kragujevac od 20.09.2020. godine, proizilazi da su ovlašćena službena lica policije, postupajući po obaveštenju da je odbačena droga, u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 133. i člana 136. ZKP izvršila uvid mesta događaja, u ulici ... broj .. u Kragujevcu, kao mesta na kome se mogu pronaći predmeti i tragovi krivičnog dela, pošto je prethodno o događaju obavešten i nadležni javni tužilac, koji se izjasnio da će vršenje uviđaja poveriti policiji, a što je u navedenom zapisniku i konstatovano.

Kako, dakle, u konkretnom slučaju, nije izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija, kako se to neosnovano ističe u podnetom zahtevu, već uviđaj lica mesta, u smislu odredaba članova 133. i 136. ZKP, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da predmetni zapisnik o uviđaju i kriminalističko-forenzička dokumentacija koja je proistekla iz predmetnog uviđaja, predstavljaju nezakonite dokaze i da su pribavljeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te da se nižestepene presude zasnivaju na nezakonitom dokazu.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu odbijen je kao neosnovan.

U ostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen.

Ovo stoga što u preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povrede odredaba člana 15. stav 2. ZKP, člana 125. stav 3. u vezi člana 77. ZKP, povrede članova 345. stav 1, 347. stav 2. i 350. stav 1. ZKP, povrede člana 68. stav 1. tačka 10), člana 123. i člana 124. ZKP, te na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP.

Kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, a osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Dubravka Damjanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić