Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je osnovan.

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni AA prvostepenim rešenjem obavezan da oštećenima BB, VV i GG, na ime nagrade i nužnih izdataka punomoćnika, isplati iznos naveden u izreci rešenja, na označeni račun oštećenog VV, kao i da je drugostepenim rešenjem odbačena žalba okrivljenog izjavljena protiv prvostepenog rešenja, kao neblagovremena. Nadalje, prema stanju u spisima, prvostepeno rešenje okrivljeni je primio na šalteru pošte dana 06.06.2020. godine, od kog dana mu je tekao rok od 3 dana za izjavljivanje žalbe, koju je izjavio dana 09.06.2020. godine.

Međutim, u konkretnom slučaju drugostepeni sud je žalbu okrivljenog AA, izjavljenu dana 09.06.2020. godine protiv prvostepenog rešenja, pogrešno ocenio neblagovremenom, s obzirom da je, prema stanju u spisima, prvostepeno rešenje okrivljeni primio na šalteru pošte dana 06.06.2020. godine, od kog dana počinje računanje roka za izjavljivanje pravnog leka od 3 dana, a ne od dana 03.06.2020. godine, kako je to pogrešno ocenio drugostepeni sud, imajući u vidu potražnicu JP „Pošta Srbije“ od 11.06.2020. godine, koja u smislu odredaba 242. - 246. ZKP, ne predstavlja dokaz o dostavi.

S toga je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano drugostepeni sud žalbu okrivljenog odbacio kao neblagovremenu.

Prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je pre svega imao u vidu da se u situaciji kada drugostepeni sud neblagovremenu žalbu izjavljenu protiv prvostepene odluke odbaci kao takvu, smatra da redovni pravni lek nije korišćen, te bi u tom smislu zahtev za zaštitu zakonitosti bio nedozvoljen, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je krivično vanraspravno veće drugostepenog suda na činjenicu da je žalba blagovremena, pogrešno primenio odredbe člana 467. stav 4. u vezi člana 456. ZKP, tako što je blagovremenu žalbu odbacio kao neblagovremenu.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju radi se o povredi zakona iz člana 485. stav 2. u vezi člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, za koju Vrhovni kasacioni sud smatra da je od značaja za pravilnu primenu prava, pa je stoga na osnovu člana 486. ZKP usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti i odlučeno kao u izreci.

Pored ocene da je reč o povredi od značaja za pravilnu primenu prava, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se radi i o povredi jednog od ustavnih prava, jer je okrivljenom drugostepenom odlukom povređeno pravo na pristup sudu propisano članom 32. stav 1. Ustava RS, koje predstavlja sastavni deo prava na pravično suđenje, obzirom da je preduslov odlučivanja o nečijim pravima i obavezama, vođenje postupka u kome će se o tim pravima i obavezama raspraviti i odlučiti.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 486. stav 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                          Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić