Presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 14/21 od 31.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene, advokat Stefan Ružić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), tačka 2) i tačka 3) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe da je izvršila predmetno krivično delo. Branilac je u zahtevu predložio da se izvršenje pravnosnažne presude odloži i da branilac i okrivljena u smislu člana 488. stav 2. ZKP, budu obavešteni o sednici veća.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su dokazi koji su predloženi u optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Petrovcu na Mlavi i kasnije izvedeni na glavnom pretresu i to: izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PS Petrovac na Mlavi od 18.02.2019. godine i CD kriminalističke tehnike u Petrovcu na Mlavi sa fotodokumentacijom ostvarene prepiske preko društvene mreže i SMS poruka između okrivljene i oštećenog, nezakonito pribavljeni protivno odredbama člana 166, člana 167, člana 286. i člana 287. ZKP, sa obrazloženjem da je izvođenje dokazne radnje iz člana 135. ZKP – uviđaj pokretnih stvari (mobilnog telefona i računara) oštećenog bilo nezakonito jer nije postupljeno u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku o tajnom nadzoru komunikacije okrivljene, s obzirom na to da nije postojala naredba sudije za prethodni postupak i da se za krivično delo prevara ova posebna dokazna radnja nije mogla odrediti.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je fotografisanje SMS poruka i komunikacije okrivljene sa oštećenim preko društvene mreže Facebook-Mesinger kao i sačinjavanje fotodokumentacije i izveštaja o forenzičkom pregledu lica mesta, izvršeno od strane policijskih službenika Policijske stanice Petrovac na Mlavi po nalogu Osnovnog javnog tužioca u Petrovcu na Mlavi Kt 224/17 od 08.02.2019. godine koji je u postupku preduzimanja određenih dokaznih radnji naložio policiji da u smislu člana 135. ZKP, obavi radnju uviđaja pokretne stvari - uređaja u vlasništvu oštećenog BB.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PS Petrovac na Mlavi od 18.02.2019. godine o fotografisanju tekstualnih poruka u mobilnom telefonu oštećenog, i na društvenoj mreži Facebook-Mesinger, sa kućnog računara oštećenog sa fotodokumentacijom ostvarene prepiske preko društvene mreže i SMS poruka između okrivljene i oštećenog i CD Kriminalističke tehnike PS Petrovac na Mlavi sa fotodokumentacijom navedene prepiske pribavljeni vršenjem uviđaja nad stvari, u smislu člana 135. ZKP, od strane policijskih službenika, a po nalogu nadležnog javnog tužioca, a ne preduzimanjem posebne dokazne radnje, tajni nadzor komunikacije u smislu člana 166. ZKP, pa sledstveno tome uslov za zakonitost pribavljanja navedenih dokaza nije postojanje naredbe sudije za prethodni postupak. Pored toga, ovlašćena službena lica policije su preduzimanjem navedene dokazne radnje samo fotografisala podatke sa računara i mobilnog telefona oštećenog bez pribavljanja evidencije ostvarene telefonske komunikacije, korišćenih baznih stanica ili lociranja mesta sa kojeg se obavlja komunikacija, pa samim tim, njihovo postupanje nije ni moglo da bude u suprotnosti sa odredbama člana 286. i člana 287. ZKP.

Stoga su navodi zahteva branioca okrivljenog da se presuda zasniva na nezakonitim dokazima koji nisu mogli biti korišćeni u krivičnom postupku, da je time na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljene ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. U vezi sa tim branilac ističe da je u konkretnom slučaju primenjen institut produženog krivičnog dela propisanog odredbom člana 61. KZ, za čiju primenu je neophodno postojanje bar dva od pet uslova iz stava 1. tog člana, što u konkretnoj krivičnopravnoj stvari nije bilo ispunjeno.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Prema odredbi člana 61. stav 1. KZ, produženo krivično delo čini više istih ili istovrsnih krivičnih dela učinjenih u vremenskoj povezanosti od strane istog učinioca, koja predstavljaju celinu zbog postojanja najmanje dve od sledećih okolnosti: istovetnosti oštećenog, istovrsnosti predmeta dela, korišćenje iste situacije ili istog trajnog odnosa, jedinstva mesta ili prostora izvršenja dela ili jedinstvenog umišljaja učinioca.

S obzirom da iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci prvostepene presude proizlazi da je sve pojedinačne radnje krivičnog dela prevara okrivljena učinila koristeći lažni profil na društvenoj mreži „Facebook“ u vremenskom kontinuitetu uz postojanje istovetnosti oštećenog, istovetnog načina postupanja korišćenjem iste situacije, jedinstva mesta i jedinstvenog umišljaja okrivljene i po oceni ovog suda, iste predstavljaju celinu, te da su sledstveno tome ispunjeni zakonski uslovi iz člana 61. stav 1. KZ za postojanje produženog krivičnog dela.

Iz iznetih razloga, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pravnosnažnom presudom povređen zakon iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodeći da delo za koje je okrivljena oglašena krivom pravnosnažnom presudom nije krivično delo, jer okrivljena nije priznala da je izvršila radnje koja su joj optužbom stavljene na teret, niti je kod nje postojala namera pribavljanja protivpravne imovinske koristi na štetu oštećenog, što je obavezan element umišljaja kod krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 1. KZ. U konkretnom slučaju, prema stavu odbrane, eventualno, postoji građanskopravni odnos povodom duga na ime zajma, koji je oštećeni u više navrata dobrovoljno davao okrivljenoj.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda branilac okrivljene, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP kao razlog podnošenja zahteva, iznetim navodima zahteva u suštini osporava ocenu dokaza i činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnoj presudi na osnovu takve ocene, čime pravnosnažnu presudu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP.

Pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje se, prema stavu odbrane, ogleda u tome što nije izvedena dokazna radnja iz člana 135. ZKP – uviđaj pokretnih stvari – računara i mobilnog telefona okrivljene, kojim navodima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Branilac u zahtevu navodi da je sud tek na poslednjem ročištu za glavni pretres održanom dana 23.11.2020. godine, odbrani dostavio izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PS Petrovac na Mlavi CD sa fotodokumentacijom, kada su se okrivljeni i branilac prvi put upoznali sa sadržinom ovih dokaza, što je u suprotnosti sa odredbama o pravima okrivljenog i branioca propisanim u članu 68. stav 1. tačka 8) i člana 71. stav 1. tačka 3) ZKP.

Branilac u zahtevu, nadalje, ističe da sud nije odlučio o dokaznom predlogu odbrane da se odredi izvođenje dokazne radnje iz člana 135. ZKP – uviđaj pokretnih stvari u vlasništvu okrivljene (računara i mobilnog telefona), čime je učinio povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 15. i člana 16. ZKP, niti je u obrazloženju presude dao razloge zbog čega nije izveo navedenu dokaznu radnju, što predstavlja povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 68. stav 1. tačka 8), člana 71. stav 1. tačka 3), člana 438. stav 2. tačka 2), člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 15. i člana 16. i člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić