Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 525/2018 od 28.09.2018. godine u stavu I izreke usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju preinačena je presuda Višeg suda u Prokuplju K.br.56/14 od 24.02.2017. godine, tako što je Apelacioni sud u Nišu okrivljene AA, BB i VV oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, te ih je osudio na kazne zatvora u trajanju od po 2 (dve) godine. Okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka nastalih pred drugostepenim sudom plate na ime paušala iznose od po 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude. Određeno je da troškovi krivičnog postupka nastali pred Apelacionim sudom u Nišu u ukupnom iznosu od 23.250,00 dinara padaju na teret budžetskih sredstava Apelacionog suda u Nišu i da se imaju isplatiti braniocu okrivljenog BB - advokatu Vladanu Živkoviću na ime zastupanja okrivljenog na pretresu pred drugostepenim sudom u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude. Okrivljeni BB je obavezan da plati Apelacionom sudu u Nišu na označeni žiro račun troškove krivičnog postupka u iznosu od 23.250,00 dinara na ime odbrane od strane branioca po službenoj dužnosti u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude. Okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka nastale pred prvostepenim sudom, a o čijoj visini će prvostepeni sud odlučiti posebnim rešenjem. Oštećeni „DD“ ... AD ... je upućen da imovinskopravni zahtev može ostvariti u parničnom postupku.

Istom presudom u stavu II izreke povodom žalbe Višeg javnog tužioca u Prokuplju preinačena je presuda Višeg suda u Prokuplju K.br.56/14 od 24.02.2017. godine, tako što je Apelacioni sud u Nišu prema okrivljenom AA na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu za krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 1. KZ, jer je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 4/2019 od 12.06.2019. godine povodom žalbi branilaca okrivljenih AA, BB i VV, a po službenoj dužnosti saglasno članu 451. stav 2. tačka 1) ZKP, preinačena je presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 525/2018 od 28.09.2018. godine u stavu I izreke u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Nišu kao sud trećeg stepena okrivljene AA, BB i VV za krivično delo pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim drugostepenom presudom, osudio na kazne zatvora u trajanju od po 1 (jedne) godine i 3 (tri) meseca, dok su žalbe branilaca okrivljenih odbijene kao neosnovane i drugostepena presuda je u stavu I izreke u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu donetih u drugom i trećem stepenu zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Nikolić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 419. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celosti presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 525/2018 od 28.09.2018. godine i Kž3 4/2019 od 12.06.2019. godine i okrivljenog AA oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog BB, advokat Vladan Živković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 419. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celosti presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 525/2018 od 28.09.2018. godine i Kž3 4/2019 od 12.06.2019. godine i okrivljenog BB oslobodi od optužbe;

- branilac okrivljenog VV, advokat Goran Todorović, zbog povreda zakona iz člana 423. tačka 1) ZKP i člana 439. tačka 1) ZKP u vezi članova 22, 25, 33. i 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači u celini presude Apelacionog suda u Nišu Kž1 525/2018 od 28.09.2018. godine i Kž3 4/2019 od 12.06.2019. godine i potvrdi presudu Višeg suda u Prokuplju K.br.56/14 od 24.02.2017. godine ili da ukine navedene presude Apelacionog suda u Nišu i predmet vrati Apelacionom sudu u Nišu na odlučivanje po žalbi Višeg javnog tužioca u Prokuplju.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB su neosnovani u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, dok su u ostalom delu nedozvoljeni.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV je nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ističu da je Apelacioni sud u Nišu pogrešno pravno kvalifikovao radnje okrivljenih kao krivično delo pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, jer je u konkretnom slučaju morao da primeni pravilo blažeg zakona u smislu člana 5. stav 2. KZ i da zbog stupanja na snagu izmena Krivičnog zakonika od 01.03.2018. godine radnje okrivljenih pravno kvalifikuje kao krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ, a što je bio i predlog zamenika Apelacionog javnog tužioca u Nišu na pretresu održanom pred drugostepenim sudom. Ovo stoga što po stavu branilaca oštećeni DD obavlja privrednu delatnost i ima status preduzeća, a nakon stupanja na snagu izmena Krivičnog zakonika od 01.03.2018. godine krivično delo pronevera iz člana 364. KZ može da se izvrši samo protivpravnim prisvajanjem u državnom organu, ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, pri čemu je izmenama Krivičnog zakonika od 01.03.2018. godine predviđeno krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. KZ kod koga pasivni subjekt čiji se imovinski interesi štite inkriminacijom obavlja privrednu delatnost (za razliku od krivičnog dela pronevera iz člana 364. KZ nakon izmena Krivičnog zakonika kod koga taj element bića krivičnog dela više ne postoji), te imajući pri tome u vidu da je za osnovni oblik krivičnog dela pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 1. KZ zaprećena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca do 5 godina, dok je za osnovni oblik krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ zaprećena kazna zatvora u trajanju od 6 meseci do 5 godina, pri čemu se kvalifikovani oblici određenog krivičnog dela po pravilu vežu za osnovni oblik koji sadrži sve elemente bića određenog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB kojima se u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ, a zbog koje okrivljeni preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog kasacionog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljenima optužnicom javnog tužioca stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

U konkretnom slučaju okrivljenima je stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, izvršeno počev od 01.06.2006. godine sve do 07.07.2007. godine, dakle u vreme važenja Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005 od 06.10.2005. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.01.2006. godine), a za koje krivično delo je bila propisana kazna zatvora u trajanju od 2 do 12 godina i za ovo krivično delo su okrivljeni i oglašeni krivim i osuđeni pobijanim pravnosnažnim presudama Apelacionog suda u Nišu.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, Apelacioni sud u Nišu nije povredio odredbu člana 5. KZ koja se odnosi na vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, a kako to neosnovano u podnetim zahtevima ističu branioci okrivljenih, obzirom da je u konkretnom slučaju pravilno primenio krivični zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a ne krivični zakon koji je stupio na snagu nakon izvršenja krivičnog dela i to izmenama Krivičnog zakonika objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.03.2018. godine, jer Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016) koji je važio u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu nije blaži po okrivljenog, u odnosu na Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, broj 85/2005) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, imajući u vidu da je istim za krivično delo pronevera u obavljanju privredne delatnosti iz člana 224. stav 3. u vezi stava 1. KZ (kako je sud po stavu branilaca trebalo da pravno kvalifikuje radnje okrivljenih) propisana istovetna kazna zatvora u trajanju od 2 do 12 godina, te je stoga sud pravilno pravno kvalifikovao krivičnopravne radnje okrivljenih kao krivično delo pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ. Sledstveno navedenom Apelacioni sud u Nišu nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ na štetu okrivljenih, a kako se to neosnovano ističe u zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog VV u celosti, kao i zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB u preostalom delu, su odbačeni kao nedozvoljeni.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog, dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5) ZKP, na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP).

Branilac okrivljenog VV kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi članova 22, 25, 33. i 364. stav 3. u vezi stava 1. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što nepostojanje po njemu u radnjama ovog okrivljenog elemenata krivičnog dela pronevera u saizvršilaštvu iz člana 364. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje je pravnosnažno oglašen krivim, branilac suštinski obrazlaže osporavanjem i polemisanjem sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazivanjem na pogrešnu ocenu dokaza vezano za postojanje subjektivnog obeležja bića krivičnog dela - umišljaja na strani okrivljenog, pa samim tim i za postojanje njegove krivice, a takođe vezano i za postojanje saizvršilaštva okrivljenih, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da iz svih izvedenih dokaza proizilazi da na strani okrivljenog VV nema odgovornosti za nastali manjak, te da sud nije nesumnjivo utvrdio kada je tačno nastao manjak, u čijoj smeni i u kom iznosu.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog VV, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog VV u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog VV kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP, isticanjem da je, imajući u vidu sve izvedene dokaze, u konkretnom slučaju morala biti doneta presuda kojom se okrivljeni VV oslobađa od optužbe.

Branioci okrivljenih AA i BB u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja zahteva navode bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, isticanjem da su izreke pobijanih presuda nejasne i nerazumljive. Pored toga, branioci okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ukazuju i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, isticanjem da su razlozi koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima svojih presuda vezano za postojanje saizvršilaštva okrivljenih nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a branilac okrivljenog AA ističe i da sud nije dao razloge o činjenicama koje su predmet dokazivanja, kao i da postoji protivrečnost između onoga što se navodi u razlozima presuda o sadržini isprava i samih tih isprava. Osim toga, kao razlog podnošenja zahteva branioci ovih okrivljenih navode i povredu odredbe člana 419. ZKP, isticanjem da sud nije savesno ocenio svaki dokaz pojedinačno i u vezi sa ostalim dokazima i nije izveo pravilan zaključak o izvesnosti postojanja određenih činjenica, obzirom da nije cenio ključne dokaze.

Takođe, branilac okrivljenog AA u obrazloženju zahteva navodi i da je sud osuđujuću presudu u odnosu na ovog okrivljenog zasnovao isključivo na pretpostavkama i na proizvoljnoj i pogrešnoj oceni izvedenih dokaza, niti je izvedenim dokazima dokazano saizvršilaštvo okrivljenih u izvršenju predmetnog krivičnog dela, a koji navodi branioca okrivljenog po nalaženju ovoga suda predstavljaju osporavanje utvrđenog činjeničnog stanja i ocene dokaza date od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih AA i BB u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobijaju zbog povreda odredaba člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 419. ZKP, a branilac okrivljenog AA i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza od strane nižestepenih sudova, dok branilac okrivljenog VV nižestepene presude pobija i zbog povrede odredbe člana 423. tačka 1) ZKP, a što ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA, BB i VV ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 5. KZ na koju se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miroslava Nikolića i branioca okrivljenog BB - advokata Vladana Živkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahteve branilaca okrivljenih AA i BB u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovane, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene u preostalom delu zahteve branilaca okrivljenih AA i BB i u celosti zahtev branioca okrivljenog VV - advokata Gorana Todorovića.

Zapisničar-savetnik                                                                                             Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                  Vesko Krstajić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić