Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedenu povredu zakona obrazlaže tako što navodi da je sud svoju odluku pretežno zasnovao na iskazu oštećene koji je više puta menjala, koja je bila korisnica opojnih sredstava što je očigledno uticalo na njeno zdravstveno stanje i pitanje koliko je realno mogla da reprodukuje sam događaj. Takođe, sud nije uzeo u obzir iskaz svedoka AA, koji potvrđuje odbranu okrivljenog. Branilac ističe i da nije dokazano krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret, kao i da je sporan sam iznos novca koji je pribavljen ovim krivičnim delom jer je oštećena više puta menjala iskaz u vezi ove činjenice. Naime, okrivljeni je želeo da oduzme od oštećene 1.000,00 dinara iz čega se vidi da je njegov umišljaj bio da pribavi malu imovinsku korist. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim presudama i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog koga je u, smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Marka Trengovskog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, branilac okrivljenog navodi i da su razlozi presude protivrečni izreci i da nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Branilac ističe i da sud nije kontrolisao odnosno nije ispitivao da li je trajanje mere zabrane napuštanja boravišta i dalje opravdano po isteku svaka tri meseca, na koji način se ukazuje i na povredu odredbe člana 200. stav 5. ZKP.

Takođe, u zahtevu se navodi i da bi se svrha kažnjavanja ispunila i blažom sankcijom, da je okrivljeni otac maloletnog deteta, da je na putu da postane otac blizanaca, da je jedini član porodice koji ostvaruje prihode, te da prvostepeni sud nije cenio u dovoljnoj meri vreme izvršenja krivičnog dela odnosno protek vremena od deset godina, na koji način se suštinski ukazuje i na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te povreda odredbi člana 200. stav 5. i 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u, smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu, zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Marka Trengovskog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Trengovskog - advokata Đure Madi odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković