Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1033/20 od 07.06.2021. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog Radislava Dražića, advokata Jugoslava Tintora i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 3K.br. 1480/19 od 17.09.2020. godine preinačena, samo u delu odluke kojom je okrivljeni Radislav Dražić oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, tako što je Apelacioni sud, okrivljenog Radislava Dražića oglasio krivim zbog izvršenja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, za koje mu je prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 godine i 6 meseci, a zatim zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 6 meseci zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ, opisano pod tačkom 1 izreke prvostepene presude i okrivljenog osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 10 meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 13.06.2019. godine pa na dalje. Istom presudom žalbe Javnog tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, branioca okrivljenog Radislava Dražića, advokata Marka Pušice, branioca okrivljenog AA, advokata Nemanje Đukića i u preostalom delu žalba branioca okrivljenog Radislava Dražića, advokata Jugoslava Tintora su odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Radislava Dražića, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP i to:

- advokat Marko Pušica, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili pobijane presude preinači tako što će okrivljenog Radislava Dražića za pravilnu krivičnopravnu kvalifikaciju izreći blažu kaznu;

- advokat Jugoslav Tintor, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje kao i da u smislu člana 488. stav 2. ZKP, obavesti branioca o sednici ukoliko smatra da bi njegovo prisustvo bilo od značaja za odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Radislava Dražića, advokata Marka Pušice i advokata Jugoslava Tintora su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Jugoslava Tintora i u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Marka Pušice u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Jugoslava Tintora nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Marko Pušica u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti i to u odnosu na krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 1. u vezi člana 33. KZ. Po stavu odbrane, krivično delo razbojništvo je ostalo u pokušaju, obzirom da pokušaj postoji sve dok nije zasnovano pritežanje nad objektom radnje izvršenja, a da u konkretnom slučaju pritežanje nije zasnovano, niti je ikada bilo realizovano, iz kog razloga je i sporna primena krivičnog zakona u pogledu pitanja stadijuma izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. KZ.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog Radislava Dražića iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani 10 stav 1 i 2, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ukazuje i branilac okrivljenog Radislava Dražića, advokat Jugoslav Tintor navodima da su okrivljenom Radislavu Dražiću, optužnicom stavljena na teret dva krivična dela, koja su izvršena istog dana, u isto vreme i na istom mestu kao rezultat njegovog kontinuiranog delovanja, odnosno stavljeno mu je na teret da je najpre izvršio krivično delo razbojništvo, a zatim krivično delo teška telesna povreda, gde je okrivljeni u prvih 19 sekundi primenio pretnju u odnosu na BB i VV, kako bi oduzeo novac, a zatim u drugih 46 sekundi primenio silu u odnosu na GG, u odnosu na koga je radnju preduzeo, a po stavu odbrane, kako bi zadržao oduzeti novac i pobegao. Shodno iznetom, odbrana smatra da, je u pitanju situacija da kada se u slučaju da se prilikom izvrešnja krivičnog dela razbojništvo nekom licu nanese teška telesna povreda, tada se odgovara za kvalifikovani oblik razbojništva iz člana 206. stav 2. KZ, a ne za dva krivična dela- razbojništvo iz člana 206. KZ i teška telesna povreda iz člana 121. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po stavu Vrhovnog kasacionog suda su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 206. stav 1. propisano je da ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist kazniće se zatvorom od 2 do 10 godina.

Odredbom člana 206. stav 2. KZ propisano je da ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno od strane grupe, ili je nekom licu sa umišljajem nanesena teška telesna povreda ili ako vrednost oduzetih stvari prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara učinilac će se kazniti zatvorom od 3 do 15 godina.

Odredbom člana 121. stav 1. KZ propisano je da ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Iz spisa predmeta, prema činjeničnom opisu radnje izvršenja, proizilazi da teška telesna povreda oštećenog GG nije nastala prilikom izvršenja krivičnog dela razbojništvo, već nakon izvrešenja tog krivičnog dela.

Za postojanje krivičnog dela iz člana 206. stav 2. KZ potrebno je da kumulativno budu ostvarena dva uslova: da je teška telesna povreda naneta pri izvršenju razbojništva, kao i da u odnosu na nju postoji umišljaj izvršioca, odnosno presudno je da je teška telesna povreda naneta nekom licu u vezi sa razbojništvom prilikom njegovog izvršenja. Ukoliko bi teška telesna povreda bila naneta tek pošto je krivično delo razbojništva dovršeno, kao što je u činjeničnom opisu radnje izvršenja, postojaće sticaj razbojništva i teške telesne povrede, a što se i dogodilo u konkretnoj krivičnopravnoj situaciji.

Imajući u vidu navedeno, kao i citirane zakonske odredbe, to su nižestepeni sudovi pravilno radnje okrivljenog kvalifikovali kao krivično delo razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ, jer se u radnjama okrivljenog Radislava Dražića stiču svi bitni, kako objektivni tako i subjektivni elementi navedenih krivičnih dela, te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Jugoslava Tintora, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Jugoslav Tintor, ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da su presude zasnovane na nezakonito pribavljenom dokazu, jer je shodno odredbi člana 152. stav 3. ZKP, pretresanje uređaja za automatsku obradu podataka i opreme na kojoj se čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi, moglo biti preduzeto samo na osnovu naredbe suda i po potrebi uz pomoć stručnog lica. Po stavu odbrane, kako pribavljanje video snimaka sigurnosnih kamera, koje su se nalazile na prodavnici nije izvršeno na osnovu naredbe, to su ove dokazne radnje preduzete na nezakoniti način. U vezi sa iznetim, ističe se i da je svedok DD izjavila da prodavnica poseduje 16 kamera, koje pokrivaju radnju i prostor ispred radnje, a da je sudu od strane policije dostavljeno samo 5 snimaka kamera, pa se postavlja pitanje šta se dogodilo sa preostalim dokaznim materijalom, koji je snimljen na preostalih 9 kamera.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljenog advokat Jugoslav Tintor u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP. Okolnosti navedene u predmetnom zahtevu odbrana okrivljenog Radislava Dražića iznela je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i s tim u vezi, u obrazloženju presude na strani 7 stav 3 i 4, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Marka Pušice, u preostalom delu je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, ovaj branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonite dokaze označava potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog Radislava Dražića i zapisnik o saslušanju ovog okrivljenog u istrazi. Po stavu odbrane, ovi dokazi su nezakoniti, jer je okrivljeni bio u stanju smanjenje uračunljivosti do stepena bitnog, ali ne i bitno, a što je prouzrokovano pre svega zloupotrebom alkohola i tableta, ali i torture i prekomerne upotrebe sile od strane policijskih službenika, zbog čega je sposobnost okrivljenog da učestvuje u krivičnom postupku bila kompromitovana. Dalje se navodi da je tortura policijskih službenika (postojanje torture proizilazi iz medicinske dokumentacije za okrivljenog) prethodila potpisivanju potvrde i iznošenju odbrane, te su tako sačinjeni dokazi kontaminirani.

Po stavu Vrhovnog kasacionog suda, iako branilac okrivljenog numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja je zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini osporava činjenično stanje vezano za okolnosti pod kojim je obavljeno saslušanje okrivljenog Radislava Dražića i potpisivanje potvrde od strane istog, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP. Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog kao nezakoniti dokaz označava i nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Bojane Kecman, odnosno dopunu navedenog veštačenja koji je dala na zapisniku na glavnom pretresu dana 29.07.2020. godine, obzirom da je navedeni veštak izjavila da je prilikom davanja nalaza i mišljenja, imala u vidu sadržinu sudskog spisa i iskaze okrivljenih na koji način je, po stavu odbrane, prekoračila granice zadatka koji joj je poveren i upustila se u nadležnost suda - ocenu iskaza i ostalih dokaza. Na opisani način, branilac okrivljenog, ponovo ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, jer navedeni dokaz – nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr Bojane Kecman ne osporava po formi i načinu pribavljanja, već osporava njegovu sadržinu i dokaznu vrednost.

Branilac okrivljenog, advokat Marko Pušica, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac, advokat Marko Pušica, u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoji navedena povreda zakona u odnosu na njegovog branjenika – okrivljenog Radislava Dražića, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovog suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Jugoslava Tintora, u preostalom delu je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, advokat Jugoslav Tintor, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je kod odlučivanja o krivičnoj sankciji pogrešno primenjen zakon, jer je sud kao razlog kojim opravdava kaznu koju je izrekao okrivljenom Dražiću, naveo način i okolnosti pod kojima je krivično delo izvršeno, pri čemu nigde ne konkretizuje šta to u načinu izvrešnja ovih krivičnih dela ili u okolnostima pod kojima su izvršena čini delo specifičnim u odnosu na neko drugo delo da bi se opravdalo pojačano sankcionisanje. Kod razbojništva i teške telesne povrede, opšta društvena opasnost ovih krivičnih dela je determinisala i raspon propisanih kazni, tako da bi opravdavanje i pojačano kažnjavanje u okviru propisanog raspona kazne, morale biti neke specifične okolnosti konkretnog slučaja koje se ne mogu podvesti pod obeležje krivičnog dela.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a koja povreda nije zakonom dozvoljen razlog, za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, zbog čega je Vrhovni kasacioni sud, u navedenom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Jugoslava Tintora, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Radislava Dražića, advokata Marka Pušice i advokata Jugoslava Tintora, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP iste odbio kao neosnovane, dok je u preostalom delu zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                        Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić