Drugim stavom izreke navedene presude okrivljeni Igor Vrević, Aleksandar Nikolić i Miloš Mišljen, na osnovu odredbe člana 423. tačka 1) ZKP u vezi člana 19. Krivičnog zakonika oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo teško ubistvo u saizvršilaštvu iz člana 114. stav 1. tačka 3) u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i odlučeno je da u odnosu na ovo krivično delo, troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, dok su oštećeni GG, DD i ĐĐ radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućeni na parnicu.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 912/24 od 28.11.2024. godine odbijene su kao neosnovane žalba javnog tužioca VJT u Beogradu i žalbe branilaca okrivljenih Aleksandra Nikolića, Miloša Mišljena i AA i presuda Višeg suda u Beogradu K 19/21 od 12.12.2023. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Miloša Mišljena, advokat Milorad Konstantinović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude, u osuđujućem delu i predmet vrati na ponovno odlučivanje, s tim da se postupak održi pred izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog Miloša Mišljena, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Mišljena, je neosnovan.

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac pobija nižestepene presude zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da u radnjama okrivljenog Miloša Mišljena ne stoje elementi krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je, pored ostalog, oglašen krivim. Po navodima branioca iz činjeničnog opisa krivičnog dela ne proizilazi da je u konkretnom slučaju došlo do značajnijeg uznemirenja građana i težeg remećenja javnog reda i mira, a pored toga ne konkretizuje se kojom radnjom i na koji način je teže remećen javni red i mir i kojim građanima je bilo ugroženo spokojstvo i da li se radi o značajnijoj meri i samim tim da li se radi o težem remećenju javnog reda i mira. Naime, prema navodima branioca do kritičnog događaja je došlo u večernjim časovima, na ulici na kojoj nije bilo građana pa sama činjenica da se incident odigrao na javnom mestu nije dovoljna za postojanje težeg narušavanja javnog reda i mira. Kako događaju nisu prisustvovali građani, već samo svedok BB, devojka oštećenog VV, a zaštitni objekat ovog krivičnog dela su građani, odnosno širi krug lica koji u sebi ne obuhvata neposredni objekat izvršenja krivičnog dela tj. oštećeno lice, to u ovom slučaju nisu ostvarena zakonska obeležja predmetnog krivičnog dela.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano je da krivično delo nasilničko ponašanje čini onaj ko grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo građana ili teže remeti javni red i mir, dok je stavom 2. propisano da ukoliko je delo iz stava 1. izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od 6 meseci do 5 godina.

Iz zakonskog opisa bića krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 1. Krivičnog zakonika, proizlazi da su bitna obeležja ovog krivičnog dela – radnja izvršenja koja se može sastojati u preduzimanju neke od alternativno predviđenih delatnosti: grubom vređanju, zlostavljanju drugog, vršenju nasilja prema drugom, izazivanju tuče, drskom ili bezobzirnom ponašanju i posledica koja se može sastojati ili u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana ili težem remećenju javnog reda i mira. Kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela iz stava 2. istog člana, postoji kada je osnovni oblik krivičnog dela iz člana 344. stav 1. izvršen u grupi i ukoliko je pri izvršenju osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. Krivičnog zakonika, nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog ponižavanja građana. Krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika spada u tzv. posledična krivična dela kod kojih se smatra da je krivično delo dovršeno kada su ostvarena oba elementa krivičnog dela i radnja izvršenja i posledica krivičnog dela, dakle, krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. Krivičnog zakonika je svršeno tek kada je nekom od zakonom navedenih radnji izvršenja značajnije ugroženo spokojstvo građana ili je teže remećen javni red i mir.

U konkretnom slučaju, pobijanom pravnosnažnom presudom okrivljeni Miloš Mišljen je oglašen krivim da je 23.06.2020. godine, uveče u mestu označenom u činjeničnom opisu dela u izreci presude, u grupi sa još dva lica, u stanju uračunljivosti, vršenjem nasilja prema drugom značajnije ugrožavao spokojstvo građana i teže remetio javni red i mir i pri izvršenju dela je oštećenom VV naneta laka telesna povreda, na taj način što su sačekali dolazak oštećenog u blizini njegovog mesta stanovanja, na ..., gde su mu nakon njegovog izlaska iz automobila, u prisustvu devojke BB, okrivljeni zadali više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, usled čega je oštećeni zadobio laku telesnu povredu, nakon čega su se automobilima udaljili sa lica mesta pri čemu su bili svesni svog dela, čije su izvršenje hteli i bili su svesni da je njihovo delo zabranjeno.

Po oceni ovoga suda iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizlaze sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni Miloš Mišljen oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u vršenju nasilja prema drugom, zatim posledice dela koje se ogleda u značajnijem ugrožavanju spokojstva građana i težem remećenju javnog reda i mira, kao i kvalifikatorne okolnosti težeg oblika krivičnog dela iz člana 344. stav 2. – postupanje u grupi i nanošenje lake telesne povrede oštećenom prilikom izvršenja osnovnog oblika dela iz stava 1. člana 344. Krivičnog zakonika, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatao i svest o zabranjenosti dela.

Po nalaženju ovoga suda, radnje koje je okrivljeni preduzeo kritičnom prilikom, u sastavu grupe, na javnom mestu – ulici, u večernjim časovima, kada su sačekali oštećenog i nakon njegovog izlaska iz automobila, u prisustvu devojke BB, mu zadali više udaraca rukama i nogama u predelu glave i tela, nanevši mu pri tome opisane lake telesne povrede, predstavljaju vršenje nasilja prema oštećenom, a kojim radnjama je prouzrokovana zabranjena posledica dela – teže remećenje javnog reda i mira i značajnije ugrožavanje spokojstva građana, koja se ogleda u tome što je kod svedoka BB, koja je bila u društvu sa oštećenim - licem prema kome se vrši nasilje, usled ponašanja okrivljenih izazvan osećaj uznemirenosti i straha, što je dovelo do značajnijeg ugrožavanja njenog spokojstva.

Vrhovni sud nalazi da stoje činjenice istaknute u zahtevu branioca da se ugrožavanje spokojstva građana ne može odnositi na lice prema kome se nasilje vrši – oštećenog BB da iz činjeničnog opisa dela u izreci pravnosnažne presude proizlazi da kritičnom prilikom na mestu događaja nisu bila prisutna druga lica, osim okrivljenih, oštećenog i svedoka. Međutim, kako zakonski izraz „značajnije ugrožava spokojstvo građana“, kojim je u zakonskom opisu opredeljena posledica predmetnog krivičnog dela, ne određuje najmanji broj lica čije spokojstvo se ugrožava nasilničkim ponašanjem, to je, po oceni ovoga suda, za ostvarenje ove posledice predmetnog krivičnog dela dovoljno da je došlo do značajnijeg ugrožavanja spokojstva i samo jednog lica – građanina, pored lica prema kome se vrši nasilje, koja posledica je u konkretnom slučaju i nastupila, imajući u vidu intenzitet nespokojstva izazvanog nasilničkim ponašanjem okrivljenih na javnom mestu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Mišljena kojima se ističe da činjenični opis dela u izreci pravnosnažne presude ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odnosno da nedostaje posledica dela i da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Vrhovni sud se, shodno članu 489. stav 1. ZKP, nije upuštao u ocenu istaknute povrede krivičnog zakonika iz člana 439. tačka 3) ZKP, s obzirom da ista nije obrazložena niti proizilazi iz sadržine zahteva.

Takođe, Vrhovni sud se nije upuštao ni u ocenu povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, na koju se zahtevom ukazuje, budući da je ista obrazložena osporavanjem činjeničnog stanja u pogledu postojanja grupe, kao i u navode zahteva kojima se ukazuje da u pogledu krivičnog dela iz člana 348. st. 4. u vezi st. 1. KZ ne postoje nikakvi dokazi, jer navedeno predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP, koja povreda kao i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja proizilazi iz ostalih navoda zahteva, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miloša Mišljena - advokata Milorada Konstantinovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković