Istom presudom, okrivljena je obavezana da sudu da na ime paušala plati iznos od 15.000,00 dinara, a na ime troškova krivičnog postupka iznos od 105.20,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Okrivljena je obevezana i da oštećenima na ime imovinskopravnog zahteva isplati novčane iznose bliže navedene u izreci prvostepene presude, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 br.769/2023 od 30.05.2024. godine, delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljene AA, presuda Osnovnog suda u Leskovcu K br. 674/2019 od 27.02.2023. godine preinačena je tako što je okrivljena oglašena krivom zbog izvršenja produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo je osuđena na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, u koju kaznu joj je uračunato vreme u pritvoru od 29.08.2012. godine do 26.10.2012. godine, te na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati, novčana kazna zameniće se kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Okrivljena je obavezana da Apelacionom sudu u Nišu na ime paušala plati iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom, okrivljena je obavezana da na ime imovinskopravnog zahteva oštećenima AA, BB, VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK, LL, LJLJ, MM, NN, NJNJ, OO, kao i oštećenim turističkim agencijama „Trim trevel“ iz Beograda i „Kompas turistik“ iz Beča na ime imovinskopravnog zahteva isplati iznose navedene u izreci drugostepene presude, dok su oštećeni PP, RR, SS, TT, ĆĆ, UU, FF, HH, CC, ČČ, DŽDŽ, ŠŠ,upućeni na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Stavom II iste presude, prema okrivljenoj je na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbijena optužba da je izvršila tri krivična dela falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ, posle nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja. Stavom III iste presude, žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu u celosti, a žalbe branilaca okrivljene AA u preostalom delu, odbijene su kao neosnovane.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljene AA - advokat Dejan Gačić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, te zbog povrede zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje, ili da pobijane presude preinači, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe;

- branioci okrivljene AA - advokati Borivoje Borović i Ognjen Radić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuju i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP i povredu odredaba člana 428. stav 8. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje ili da shodno članu 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači pobijane presude.

Vrhovni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te je, nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev branioca Dejana Gačića je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 483. stav 1. tačka 9) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj, a zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca Borivoja Borovića i Ognjena Radića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 348. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac Dejan Gačić u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nižestepenim presudama optužba prekoračena, jer je u optužnom predlogu navedeno da je oštećena Agencija „Tim travel“, dok je sud mimo optužnog akta vodio postupak i naveo da je u konretnom slučaju oštećena Agencija „Trim travel“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud nije prihvatio kao osnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela, koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenu AA, i na isto krivično delo – produženo krivično delo prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Pri tome, optužnim predlogom okrivljenoj je stavljeno na teret da je izvršila produženo krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ u odnosu na više oštećenih, pored ostalog i na štetu turističke agencije „Tim travel“ iz Beograda (gde se kao oštećeni navode AB i AV) dok joj je optužnicom stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ koje je u svom sastavu obuhvata 16 krivičnih dela, na štetu većeg broja oštećenih, kao i izvršenje tri krivična dela falsifikovanja službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 1. KZ.

Pravnosnažnim pobijanim presudama, okrivljena je oglašena krivom samo zbog izvršenja jednog krivičnog dela i to, produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, koje u svom sastavu ima svega 14 pojedinačnih krivičnih dela, pored ostalog i jedno krivično delo prevara na štetu Turističke agencije „Trim travel“ iz Beograda, a koja se odnosi na oštećenu AB i AV.

Imajući u vidu navedeno, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen objektivni, a ni subjektivni identitet optužbe i presude, obzirom da su u odnosu na okrivljenu bitna obeležja bića predmetnog krivičnog dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog produženog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datom u optužnici i optužnom aktu javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Leskovcu, pri čemu je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom za manji broj krivičnih dela od onih koja su joj stavljena na teret. Pri tome, činjenica da je sud u izreci presude naveo da je jedna radnja izvršenja krivičnog dela prevara izvršena na štetu oštećene Turističke agencije „Trim travel“ iz Beograda, dok je u optužnom aktu navedeno da se radi o Agenciji „Tim travel“ ne može se smatrati bitnom povredom odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, obzirom da je u pitanju očigledna omaška u kucanju u optužnom predlogu.

Shodno iznetom, po oceni ovoga suda, navodi branioca Dejana Gačića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

U ostalom delu, isti zahtev, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca Borivoja Borovića i Ognjena Radića, odbačeni su kao nedozvoljeni i zbog toga što nemaju zakonom prpisan sadržaj, iz sledećih razloga:

U oba zahteva, branioci okrivljene, kao razlog podnošenja formalno navode povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branilaca. Međutim, po oceni Vrhovnog suda, obrazloženje ove povrede u oba zahteva svodi se na osporavanja činjenčinih utvrđenja i zaključaka suda u pravnosnažnoj presudi, iznošenjem sopstvene ocene dokaza i sopstvenog viđanja činjenica koje proizilaze iz izvedenih dokaza, suprotno onom koje sud utvrđuje. Naime, prema stavu branilaca okrivljene, imajući u vidu način na koji je krivično delo izvršeno i činjenicu da kod okrivljene nije postojala prevarna namera, to se u radnjama okrivljene ne stiču bitni elementi krivičnog dela zbog kog je oglašena krivom, već se radi o građanskopravnom odnosu. S tim u vezi, u zahtevima se ističe i da je okrivljena AA većini oštećenih imala nameru da nadoknadi novac po opštim uslovima putovanja, ali da nije bila u mogućnosti, obzirom da je lišena slobode i nalazila se u pritvoru.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljene samo formalno u podnetim zahtevima ističu povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, te da u vezi sa ovom povredom u suštini ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje (član 440. ZKP), koje u smislu člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to su podneti zahtevi u ovom delu odbačeni kao nedozvoljeni.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca Borivoja Borović i Ognjena Radića, kao razlog podnošenja, navodi se i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i čl. 441. stav 3. ZKP i osporava da se u konkretnom slučaju radi o produženom krivičnom delu, a s tim u vezi nadalje branioci ističu da se „radi o čistom građansko-pravnom odnosu i da ovde nema krivice okrviljene, niti namere“ te da je prilikom donošenja odluke sud u potpunosti zanemario objektivne smetnje u poslovanju i realizaciji aranžmana, te dakle, izloženim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i polemiše se sa postojanjem krivice i prevarne namere na strani okrivljene, a što sve u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca. Stoga je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Istim zahtevom ukazuje se i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a s tim u vezi pobija se stručnost i osporava dokazna snaga nalaza i mišljenja sudskog veštaka Nebojše Ilića, u kom je utvrdio iznose protivpravne imovinske koristi, jer je prema stavu branilaca navedeni veštak „demonstrirao elementarno neznanje u svojoj oblasti rada“, a samo veštačenje je obavljeno na osnovu neoverenih fotokopija, kojim navodima se u suštini ukazuje na povredu odredaba člana 139. ZKP, pa kako ni ova povreda u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je predmetni zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljene AA – advokat Dejan Gačić u podnetom zahtevu, kao razlog podnošenja ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i stav 2. tačka 1) ZKP, kao i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) ZKP, a branioci okrivljene – advokati Borivoje Borović i Ognjen Radić u svom zahtevu ističu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP. Međutim, kako branioci u obrazloženju svojih zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtevi u ovom delu nemaju propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kakvo opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualne povrede zakona sastoje, budući da su u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, podnete zahteve u ovom delu odbacio, jer nemaju zakonom propisan sadržaj.

Najzad, u zahtevu branioca advokata Dejana Gačića, kao razlog podnošenja ističe se i povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, međutim, ne navodi se konkretno u čemu se ova povreda zakona sastoji već se s tim u vezi ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da nije jasno zbog čega je u odnosu na određeni broj oštećenih sud usvojio imovinskopravni zahtev, niti je jasan zaključak prvostepenog suda o prevarnoj nameri okrivljene, te da se u pravnosnažni odlukama nigde ne obrazlaže da od 15 aranžmana čak 10 aranžmana okrivljena nije mogla da organizuje jer se u vreme realizacije ovih aranžmana nalazila u pritvoru, dok je novac, koji se nalazi u sefu „odnet od strane NN lica“, pa kako navedene povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem su zahtevi odbačeni kao nedozvoljeni, odnosno zbog toga što nemaju zakonom propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković