Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Radojevića je osnovan.

Osnovano se u zahtevu ukazuje da je prvostepeni sud bio u obavezi da braniocu okrivljenog prizna zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka uvećanih za 20% na ime PDV.

Iz spisa predmeta proizilazi da je pred Osnovnim sudom u Smederevu vođen krivični postupak protiv okrivljenog i da je doneta presuda K broj 93/23 od 09.09.2024. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 186/25 od 11.03.2025. godine, kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a stav 3. u vezi sa stavom 2. KZ i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

Nadalje, iz spisa predmeta proizilazi da je branilac okrivljenog Osnovnom sudu u Smederevu podneo zahtev za naknadu troškova kojim je opredelio iznos od 1.629.316,08 dinara, uvećan za 20%, s obzirom da je branilac u sistemu obveznika PDV, o čemu je priložio potvrdu o evidenciji u sistemu PDV kao dokaz.

Osnovni sud u Smederevu je u predmetu K 93/23 dana 25.08.2025. godine doneo rešenje kojim je okrivljenom dosudio iznos od 1.138.338,00 i naložio računovodstvu suda da isplati navedene troškove okrivljenom, pri čemu nije prihvatio zahtev branioca da dosuđena nagrada bude uvećana za 20% na ime PDV, jer iako je branilac obveznik PDV, nije sudu dostavio dokaz da je prilikom svake radnje u postupku plaćen i PDV da bi sud za iznos PDV- a mogao da uveća dosuđenu nagradu.

Osnovni sud u Smederevu je doneo rešenje KV broj 485/25 od 05.11.2025. godine, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog uz obrazloženje da troškove na ime poreza na dodatnu vrednost sud okrivljenom nije priznao uprkos zahtevu branioca, iz razloga što uz predmetni zahtev za naknadu troškova nije dostavljen odgovarajući dokaz da je branilac za radnje za koje je preduzeo u predmetnom krivičnom postupku i za koje ima pravo na nagradu obračunao i platio pripadajući PDV.

Osnovano branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da pravo advokata koji je obveznik PDV-a da doda pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova, ne može biti uslovljeno pružanjem dokaza da je izdao račun primaocu usluga koji je fizičko lice, niti je za ostvarenje ovog prava neophodno sudu podneti dokaz da je branilac u potpunosti ispunio svoju poresku obavezu prilikom naplate svake obavljene radnje u predmetu.

Članom 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da advokat, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo dodati pripadajući porez na dodatu vrednost na ime izvršenog obračuna nagrade i troškova.

Odredba člana 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa obavezu obveznika da izda račun za svaki promet dobara i usluga, dok Pravilnik o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“ broj 37/2021-107/2024), koji se primenjuje od 31.01.2023. godine i važio je u vreme donošenja rešenja koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti (a čijim donošenjem je prestao da važi Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“ br. 23/2012)), u članu 164. stav 1. tačka 1. predviđa izuzetak od ove obaveze, a naime da obveznik PDV-a nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona, za promet dobara i usluga fizičkim licima sa izuzetkom preduzetnika, koja nisu obveznici PDV-a, što je upravo slučaj u konkretnom predmetu.

Iz navedenog proizlazi da je rešenjima Osnovnog suda u Smederevu, koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti, učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, kao i odredbe člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja ne uslovljava pravo na dodavanje pripadajućeg poreza na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova, pružanjem dokaza da je obveznik ispunio svoju poresku obavezu, kao i povreda člana 164. stav 1. tačka 1. Pravilnika o porezu na dodatu vrednost, koji ne obavezuje obveznika PDV-a da izda račun za promet dobara i usluga fizičkim licima koja nisu obveznici PDV-a.

Zbog učinjenih povreda zakona, Vrhovni sud je, usvajajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Nikole Radojevića, ukinuo pobijana rešenja i predmet vratio Osnovnom sudu u Smederevu na ponovni postupak i odlučivanje, kako bi, a imajući u vidu primedbe iznesene u ovoj presudi, doneo pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Pored navedenog, Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu drugih istaknutih povreda zakona u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, nalazeći da je to u ovakvoj procesnoj situaciji bespredmetno.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković