Okrivljena – protivtužilac AA je obavezana da naknadi troškove krivičnog postupka ovde oštećenoj BB, u visini koja će biti određena posebnim rešenjem, a oštećena BB je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 1060/24 od 29.05.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljene – protivtužioca AA i njenog branioca i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 150/23 od 16.10.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene – protivtužioca AA, advokat Mirna Vujović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP i povrede odredbe člana 441. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i pobijane presude preinači i okrivljenu – protivtužioca AA oslobodi od optužbe ili da pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene – protivtužioca AA, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – protivtužioca AA, je neosnovan.

Branilac okrivljene – protivtužioca AA, advokat Mirna Vujović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti, bez numeričkog označavanja, ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da delo za koje je ova okrivljena pravnosnažno oglašena krivom, nije krivično delo, obzirom da radnje okrivljene opisane u stavu I izreke prvostepene presude, ne sadrže sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika. Naime, po stavu branioca, izreka pravnosnažne presude sadrži samo objektivni uslov inkriminacije krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, ali ne i subjektivni element – uvredio, kao i da su inkriminisane reči, iznete u nameri omalovažavanja okrivljene - tužioca BB, a koja namera je takođe bitan subjektivni element predmetnog krivičnog dela i mora biti sadržana u izreci presude kojom se okrivljena oglašava krivim za krivično delo uvreda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – protivtužioca AA se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog.

Zaštitni objekat krivičnog dela uvrede je čast, kao i skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa shodno tome radnja izvršenja krivičnog dela u pitanju predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, a kojima se u suštini izražava nepoštovanje ili poniženje dostojanstva ličnosti. Pri tome, karakter tih radnji kao uvredljivih, ceni se sa stanovišta opšte usvojenih društvenih stavova i merila, kao i okolnosti pod kojima se događaj odigrao.

Imajući u vidu navedeno, kao i citirani zakonski opis bića krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u stavu I izreke prvostepene presude, i to da je okrivljena AA „…u uračunljivom stanju, uvredila privatnu tužilju, tako što je sa svog mobilnog telefona...preko „Whats App“ aplikacije poslala privatnoj tužilji poruke uvredljive sadržine na njen broj....u kojima se okrivljena uvredljivo i sa omalovažavanjem izražavala o privatnoj tužilji, na taj način što joj je poslala dve fotografije dlake, od kojih na prvoj fotografiji prstima drži dlaku, uz tekst „Sledeći put očistite vaše dlake kada izađete iz stana“ i na kojoj fotografiji se u pozadini na krevetu vidi....kolega privatne tužilje, kao i tekstualne poruke „Nije trebalo da budete pušačica one muške stvari na železničkoj stanici i u vozu“, pri čemu je bila svesna svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje htela“, a u vreme i mestu, kako je to bliže označeno u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljene AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja (uvredio drugog) krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika , za koje je ona pravnosnažno oglašena krivom.

Pri tome, za radnju krivičnog dela uvrede iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika nije neophodno da sadrži nameru okrivljenog da omalovaži oštećenog i stoga ne mora biti obuhvaćena izrekom presude, osim u slučajevima iz stava 4. člana 170. u vezi stava 1. do 3. Krivičnog zakonika kada, iako nije izričito sadržana u biću krivičnog dela uvreda iz stava 1. i 2. člana 170. Krivičnog zakonika, po nalaženju Vrhovnog suda, ulazi u njen pojam i mora biti obuhvaćena izrekom presude. Međutim, kako iz činjeničnog opisa radnje okrivljene AA, utvrđenog u pasusu I izreke prvostepene presude, ne proizilazi da je okrivljena uvredljivu izjavu dala u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, dakle kako se u konkretnom slučaju ne radi o situaciji iz stava 4. člana 170. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, to stoga namera omalovažavanja ne mora ni biti navedena u činjeničnom opisu krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika za koje je okrivljena AA pravnosnažno oglašen krivom.

Stoga se, po nalaženju Vrhovnog suda, kao neosnovani ocenjuju navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pravnosnažnim presudama na štetu okrivljene AA učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. 

Branilac okrivljene – protivtužioca AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi, ali ne obrazlaže bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) ZKP odnosno ne navodi na koji način su povređene odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca i na koji način je u konkretnom slučaju povređen identitet presude i optužbe, iz kog razloga zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, pa se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje zahteva u ovom delu.

Pored ovoga, branilac okrivljene - protivtužioca AA kao razlog podnošenja zahteva navodi i povredu odredbe člana 441. ZKP, ali ne precizira na koji se stav ove odredbe konkretno poziva. Istovremeno ističe i povredu člana 439. tačka 3) ZKP, ali bez obrazloženja na koji način je sud odlukom o krivičnoj sankciji povredio krivični zakon, već svojim navodima ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji. Time se zapravo ističe razlog, koji po svom sadržaju odgovara osnovu iz odredbe člana 441. stav 1. ZKP, koja ne predstavlja zakonom propisan razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, zbog kojeg okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog čega se Vrhovni sud nije upuštao u razmatranje i ocenu zahteva ni u ovom delu.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković