Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 452/20 od 11.06.2020. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog AA i presuda Višeg suda u Novom Sadu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.Po4. 112/18 od 06.03.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog advokat Vićentije Darijević i Željana Stanić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 447. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. stav 1. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovni postupak i odluku organu postupka ili da preinači presudu drugostepenog suda tako što će usvojiti žalbu branioca izjavljenu protiv presude prvostepenog suda i oslobodi okrivljenog od optužbe, kao i da se shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i tačka 2) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti nedozvoljen.

Branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuju da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer je nastupila delimična zastarelost krivičnog gonjenja okrivljenog imajući u vidu da mu se stavlja na teret i da je oglašen krivim da je predmetno krivično delo izvršio u vremenskom periodu od kraja 2012. godine pa zaključno sa septembrom 2016. godine, za koje je predviđeno da krivično gonjenje zastareva u roku od 3 godine od dana izvršenja predmetnog krivičnog dela. Samim tim, po navodima branioca, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za vremenski period od neutvrđenog datuma kraja 2012. godine sve do kraja jula 2014. godine, shodno odredbi člana 104. stav 6. Krivičnog zakonika, a osim toga u momentu podnošenja krivične prijave (dana 03.05.2017. godine) nastupila je relativna zastarelost krivičnog gonjenja za period od kraja 2012. godine pa do dana podnošenja predmetne krivične prijave.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti koji su bili i predmet žalbenog postupka po žalbi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane, o čemu je drugostepeni sud na strani 2. stav 7. dao jasne razloge koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Dalje u zahtevu branioci okrivljenog ukazuju da je okrivljenom optužnim predlogom stavljeno na teret krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, a da je potom osuđen da je izvršio krivično delo iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 121/12) koje krivično delo postoji od 15.04.2013. godine, pa kako je okrivljeni osuđen za vremenski period od kraja 2012. godine do aprila 2013. godine, to krivično delo iz člana 234. stav 1 Krivičnog zakonika (KZ) tada nije ni postojalo i na taj način pobijanim presudama je učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Izložene navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo i da li je primenjen zakon koji se ne može primeniti, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, kako se iz spisa predmeta utvrđuje, vreme izvršenja krivičnog dela je kraj 2012. godine do juna 2016. godine, pa su pravilno nižestepeni sudovi primenili zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, odnosno Krivični zakonik sa izmenama i dopunama od 24.12.2012. godine, objavljen u „Službenom glasniku RS“ broj 121/12, o čemu je drugostepeni sud dao jasne i dovoljne razloge na strani 6. pasus 3. koji upućuju na stav prvostepenog suda iznet na strani 19. stav 2., koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje. Nesumnjivo je da ovo krivično delo postoji u pravnom sistemu u vreme izvršenja kao krivično delo iz člana 359. KZ, a zatim u vreme kada je okrivljeni optužen, pa do donošenja pravnosnažne presude, te da postoji kontinuitet krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 1. Krivičnog zakonika imajući u vidu radnju izvršenja pa i sa krivičnim delom iz člana 227. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega su suprotni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci ukazuju da je okrivljeni osuđen da je predmetno krivično delo izvršio na štetu ZZ „BB“ ..., koji u kritičnom vremenskom periodu nije imao svojstvo oštećenog jer je predmetna parcela je tada bila u društvenoj svojini, odnosno u svojini države Republike Srbije, pa su neosnovani zaključci prvostepenog i drugostepenog suda da pravo korišćenja koje je imao oštećeni predstavlja pravo svojine ove zemljoradničke zadruge na predmetnoj parceli. Branilac u podnetom zahtevu osporava da je predmetna parcela samo promenila oblik svojine, a osim toga predmetna parcela, ne postoji, jer se radi o dve parcele što utiče kako na postojanje predmeta izvršenja krivičnog dela, tako i na visinu nastale štete, kao bitnih elemenata bića predmetnog krivičnog dela koji je navodno pretrpela oštećena ZZ „BB“ ... .

Napred iznetim navodima, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, branioci okrivljenog polemišu sa činjenicom da li je oštećeni mogao imati svojstvo oštećenog lica i daju sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, čime se zahtevom za zaštitu zakonitosti suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno na povredu zakonske odredbe iz člana 440. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno između ostalog taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom-član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3.i 4. ZKP.

Shodno navedenom, povreda odredbe člana 440. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je isti u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branioci u zahtevu ukazuju na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa odredbom člana 447. stav 2. ZKP koja povreda u smislu napred citirane odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, te je i u tom delu zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, zahtev u odnosu na povredu odredbe člana 438. stav 1. tačka1) ZKP i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća - sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić