Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, te je po oceni navoda istih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pravnosnažna presuda doneta uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) u vezi člana 416. tačka 2) ZKP, sa obrazloženjem da je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca jer iz činjeničnog opisa radnji okrivljenog proizlazi da se u istima ne sadrže bitna obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već samo bitna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, za koja se, u smislu stava 4. navedene odredbe, krivično gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, pa kako se oštećeni na glavnom pretresu održanom pred prvostepenim sudom nije pridružio krivičnom gonjenju okrivljenog, to je u smislu člana 416. tačka 2. ZKP, optužni predlog javnog tužioca trebalo odbaciti, zbog toga što isti ne predstavlja zahtev ovlašećnog tužioca. Prema navodima zahteva, nepridruživanje krivičnom gonjenju od strane oštećenog na glavnom pretresu, smatra se odustankom od krivične prijave koja se, imajući u vidu da je podneta zbog krivičnog dela za koje se goni po privatnoj tužbi smatra podnetom privatnom tužbom, tako da je, zbog istih radnji, za koje je okrivljeni neovlašćeno optužen od strane javnog tužioca privatnu tužbu oštećenog u smislu člana 422. tačka 1) ZKP, trebalo odbiti, što u konkretnom slučaju nije učinjeno, čime je na štetu okrivljenog učinjena navedena povreda zakona.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovni javni tužilac u Novom Pazaru, dana 21.09.2020. godine podneo optužni predlog Kto 404/20 protiv okrivljenog AA, zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kod kog optuženja je ostao do kraja postupka. U prvostepenom postupku koji je vođen po navedenom optužnom predlogu javnog tužioca, okrivljeni AA je prvostepenom presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru K 478/20 od 12.05.2021. godine, oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te mu je izrečena uslovna osuda, koja presuda je postala pravnosnažna donošenjem presude Višeg suda u Novom Pazaru Kž1 121/21 od 21.07.2021. godine.

Kako se krivično delo za koje je okrivljeni optužen i oglašen krivim pravnosnažnom presudom – krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, goni po službenoj dužnosti i za čije gonjenje je ovlašećni tužilac – javni tužilac, po čijoj optužbi je krivični postupak u konkretnom slučaju vođen i pravnosnažno okončan, to su navodi zahteva branioca o nepostojanju optužbe ovlašćenog tužioca zasnovani na sopstvenoj pravnoj kvalifikaciji krivičnopravnih radnji okrivljenog opisanih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, navodima da se u radnjama okrivljenog opisanim u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude ne stiču zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ, već bitna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ. Prema navodima zahteva radnje okrivljenog koje se sastoje u kraćoj raspravi oko izvođenja građevinskih radova u dvorištu oštećenog kao i u obraćanju oštećenom rečima: „Šta se ti meni dereš, znaš li ti ko sam ja, ja se ne plašim nikoga“, ne mogu se podvesti pod pojam grubog vređanja i zlostavljanja drugog, niti pak drskog i bezobzirnog ponašanja, niti su takve radnje mogle biti podobne da izazovu posledicu u vidu značajnijeg ugrožavanja spokojstva bilo kog građanina pa ni oštećenog i prisutnih lica. U vezi sa tim branilac navodi i to da stoji činjenica da je okriljeni nakon upućivanja pomenutih reči oštećenom istog udario zatvorenom šakom u predelu lica i pritom mu naneo laku telesnu povredu, međutim, prema stavu odbrane, ni ova radnja sama za sebe, niti zajedno sa prethodno opisanim radnjama okrivljenog, ne predstavlja grubo vređanje i zlostavljanje drugog, niti drsko i bezobzirno ponašanje, jer se radi o jednoj radnji usmerenoj prema tačno određenom licu, a pošto je ista za posledicu imala laku telesnu povredu kod jednog lica, i da je povreda naneta sredstvom koje nije podobno da se telo teško povredi ili zdravlje naruši, to se u radnjama okrivljenog stiču bitna obeležja krivičnog dela laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ, a ne krivičnog dela nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i o tome u obrazloženju svoje presude Kž1 121/21 od 21.07.2021. godine, na strani 2, u stavu 7. i na strani 3, u prvom i drugom stavu, dao dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                         Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović, s.r.                                                                      Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić