Branilac okr. N.L., adv. M.Z., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona – član 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan jer je povređen zakon na štetu okrivljenog i da donese presudu, saglasno članu 492. stav 1. tačka 2. ZKP kojom se presude Osnovnog suda u Kraljevu 6K br. 1682/11 od 13.06.2013. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž.1-464/14 od 20.05.2014. godine, u odnosu na okr. N.L. preinačavaju u oslobađajuće.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) (u daljem tekstu: ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okr. N.L. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.L., advokata M.Z., je neosnovan.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, koja je istaknuta kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.L., prema navodima zahteva učinjena je time što je prvostepena presuda zasnovana na nezakonito pribavljenim dokazima, na kojima se stoga po odredbama ZKP ne može zasnivati, i to na zapisniku o prepoznavanju okrivljenog pred istražnim sudijom, Ki. br. 449/06 od 13.11.2006. godine, jer ova dokazna radnja nije izvršena u skladu sa članom 104. tada važećeg ZKP, pošto nije bilo posebne prostorije za prepoznavanje i oštećeni M.P. je pre nego što je pristupio prepoznavanju mogao da vidi sva lica koja su bila predmet prepoznavanja i koja su se nalazila ispred kabineta istražnog sudije, kao i na iskazu oštećenog u pogledu tvrdnje da je okr. N.L. izvršilac predmetnog krivičnog dela s obzirom na izjašnjenje veštaka neuropsihijatra dr S.M. da je psihičko stanje u kojem se nalazio oštećeni uticalo na kvalitet prepoznavanja.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 604. stav 1. ZKP propisano je da će se zakonitost radnji preduzetih pre početka primene tog Zakonika (01.10.2013. godine) ocenjivati po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“ br. 70/01, 68/02 i „Službeni glasnik RS“ br. 58/04...76/10) (u daljem tekstu: ranije važeći ZKP).

Prema odredbi člana 104. stav 1. ranije važećeg ZKP, ako je potrebno da se utvrdi da li svedok prepoznaje određeno lice koje je opisao, pokazaće mu se to lice, zajedno sa drugim njemu nepoznatim licima čije su osnovne osobine slične onima kakve je opisao, nakon čega će se zatražiti da izjavi da li lice može da prepozna sa sigurnošću ili sa određenim stepenom verovatnoće i da, u slučaju potvrdnog odgovora, na prepoznato lice ukaže. Odredbom stava 2. istog člana propisano je da će se u pretkrivičnom i prethodnom postupku prepoznavanje lica obaviti tako da lice koje je predmet prepoznavanja ne može da vidi svedoka, niti svedok može da viti to lice pre nego što se pristupi prepoznavanju.

U konkretnom slučaju, iz spisa predmeta proizilazi da je svedok - oštećeni M.P. u iskazu datom pred istražnim sudijom dana 06.11.2006. godine detaljno opisao fizički izgled izvršioca dela koji mu se predstavio kao „žandarmerac“, tražio od njega da da novac okr. M.A. i naneo mu telesne povrede, nakon čega je, dana 13.11.2006. godine, pred istražnim sudijom obavljeno prepoznavanje lica od strane oštećenog. Prema sadržini zapisnika o prepoznavanju, koji je pročitan na glavnom pretresu i na koji okr. N.L. i njegov branilac nisu stavili primedbu, prepoznavanje je izvršeno tako što je u sudnici najpre postavljeno pet lica približnih godina života i potom u sudnicu uveden oštećeni koji se, stojeći naspram postavljenih lica, izjasnio da lice koje drži papir sa brojem 3 (pozicija okr. N.L.) prepoznaje kao izvršioca opisanih radnji prema njemu, odnosno krivičnih dela u pitanju, sa stepenom verovatnoće od 99%.

Prema izloženom, radnja prepoznavanja lica obavljena je u skladu sa odredbama člana 104. ranije važećeg ZKP, između ostalog i u pogledu zahteva o nepostojanju, pre nego što je pristupljeno prepoznavanju, vizuelnog kontakta svedoka i lica koja su predmet prepoznavanja, pa su neosnovani tome suprotni i paušalni navodi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.L. da je oštećeni mogao videti ta lica u prostorijama suda.

Zakonitost pribavljanja navedenog dokaza i iskaza oštećenog nije dovedena u pitanje ni navodima zahteva da je neuropsihijatrijskim veštačenjem utvrđeno da je psihičko stanje u kojem se nalazio oštećeni „uticalo na kvalitet prepoznavanja“, što nije tačno. Veštak dr S.M., na glavnom pretresu od 05.03.2013. godine, odgovarajući na pitanje okr. N.L. izjasnio se da upotreba alkohola i lekova eventualno može da kompromituje upamćivanje, a ne da oštećeni M.P. pod tim okolnostima nije bio sposoban da vrši prepoznavanje.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP (člana 368. stav 1. tačka 10. ranije važećeg ZKP) na koju se ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okr. N.L., Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 490. i člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                                                              Janko Lazarević,s.r.