Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 17/19 od 01.11.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Milorada Jovičića, advokata Saše Levnajića i presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 147/19 od 18.04.2019. godine, je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž3 17/19 od 01.11.2019. godine zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Milorada Jovičića, advokat Saša Levnajić, „zbog povrede odredaba Zakonika o krivičnom postupku“, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, usvoji zahtev i preinači presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž3 17/19 od 01.11.2019. godine, tako što će usvojiti žalbu i okrivljenog osloboditi od optužbe, iz kojih navoda proizilazi da je isti podnet i protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 147/19 od 18.04.2019. godine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Milorada Jovičića, je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe „povredu odredaba Zakonika o krivičnom postupku“, ne opredeljujujući istu navođenjem konkretne povrede zakona u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Međutim, iz navoda podnetog zahteva proizilazi da se istim ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer su iste zasnovane na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne mogu zasnivati, označavajući pri tome kao nezakonit dokaz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od građanina Milorada Jovičića, OKP PU ... od 13.01.2016. godine. Prema navodima zahteva, u navedenu potvrdu nisu uneti istiniti podaci o mestu pronalaska kese sa marihuanom i u pogledu toga u kom svojstvu je okrivljeni potpisao potvrdu o oduzetim predmetima, jer prema mišljenju odbrane, činjenica da je okrivljeni sa lica mesta odvezen službenim policijskim vozilom u prostorije PU ..., gde su mu predočena prava koja u postupku ima i izdata potvrda o privremeno oduzetim predmetima, ukazuje da okrivljeni predmetnu potvrdu nije potpisao kao građanin, iako je u potvrdi tako navedeno. U vezi sa tim, branilac okrivljenog posebno ističe i način postupanja policijskih službenika sa okrivljenim prilikom potpisivanja potvrde navodeći da je okrivljeni potvrdu o oduzetim predmetima potpisao uz pretnju da će biti zadržan u pritvoru ukoliko istu ne potpiše.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 13.01.2016. godine, i svi dokazi koji su proistekli iz navedene potvrde, predstavljaju nezakonite dokaze odnosno dokaze na kojima se odluka ne može zasnivati.

Iz spisa predmeta se utvrđuje da okrivljeni Milorad Jovičić u trenutku potpisivanja potvrde, nije bio osumnjičeno lice, već je postupao kao građanin i prema njemu su preduzimane radnje na osnovu člana 147. ZKP i ovlašćenja policije iz člana 286. stav 1. i 2. ZKP i sproveden postupak privremenog oduzimanja predmeta shodno članu 150. ZKP, nakon čega je okrivljenom izdat primerak potvrde o oduzetim predmetima, koji je overen i potpisan bez osporavanja sadržine i bez iznošenja primedbi.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv drugostepene presude, a Apelacioni sud u Beogradu, kao sud trećeg stepena, je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude je dao jasne i dovoljne razloge za svoj zaključak da je potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 13.01.2016. godine, pribavljena u zakonito sprovedenom postupku i sačinjena u skladu sa zakonom i na istoj se može zasnivati presuda (strana 3. stav 4. i 5 i strana 4. stav 1. i 2.), koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Nadalje, u podnetom zahtevu branilac okrivljenog navodi pitanja na koja, prema stavu odbrane, nižestepeni sudovi nisu dali jasne razloge u svojim odlukama i na taj način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, dok ostalim navodima zahteva osporava i polemiše sa obavljenim DNK veštačenjem, čime ukazuje na porešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje.

Međutim, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu iznetih navoda branioca okrivljenog nije upuštao, jer bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno utvrđeno činjenično stanje, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu.

U navode zahteva, kojima branilac ukazuje na postupanje ovlašćenih službenih lica organa unutrašnjih poslova prema okrivljenom na licu mesta prilikom pronalaska kese sa opojnom drogom, ne navodeći pri tome koja povreda zakona je učinjena ovakvim postupanjem radnika policije, a koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP može biti dozvoljeni razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud se takođe nije upuštao, obzirom da prilikom odlučivanja o zahtevu nije ovlašćen da procenjuje koju povredu zakona je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                         Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                     Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić