Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 br.2072/25 od 16.09.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba punomoćnika oštećenih kao tužilaca Građevinskog preduzeća „Alfaprojekt“ DOO Loznica i zakonskih zastupnika BB i VV – advokata Stanoja Filipovića, izjavljena protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K br.2247/24 – Kv br.2227/24 od 14.07.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br.1410/2025 od 22.01.2026. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i utvrdi da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona u korist okrivljene AA.

Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredbe člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u podnetom zahtevu javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva ukazuje da su nižestepena rešenja doneta uz povredu zakona – bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Naime, u obrazloženju prvostepenog rešenja navedeno je da je protiv okrivljene AA obustavljen postupak, jer u dispozitivu predmetne optužnice nisu opisani svi subjektivni elementi bića predmetnog krivičnog dela, odnosno nisu navedeni elementi krivice okrivljene, a u drugostepenom rešenju, kojim je odbjena kao neosnovana žalba punomoćnika oštećnih kao tužilaca, navodeno je da u dispozitivu optužnice nije navedena reč „umišljaj“, ali da postojanje umišljaja na strani okrivljene nedvosmisleno proizilazi iz izreke podnete optužnice, pri čemu je to bez uticaja na donošenje drugačije odluke, budući da je optužnica strogo formalan akt koji mora da sadrži sve elemente propisane odredbom člana 332. ZKP.

Postupajući na ovaj način, nižestepeni sudovi su učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao što se osnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, obzirom da su izneti razlozi nejasni i u znatnoj meri protivrečni.

Ovo stoga što je odredbom člana 332. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, kojom je propisan sadržaj optužnice, predviđeno da optužnica, pored ostalog, sadrži opis dela iz kog proizilaze zakonska obeležja krivičnog dela, vreme i mesto izršenja krivičnog dela, predmet na kome je izvršeno krivično delo kao i sredstvo kojim je izvršeno krivično delo, kao i ostale okolnosti potrebne da se krivično delo što tačnije odredi, kao i zakonski naziv krivičnog dela, što je sve navedeno u predmetnoj optužnici, pri čemu nije propisano da je nužno u izreci optužnog akta uneti elemente krivice. Stoga su razlozi izneti u pobijanom prvostepenom rešenju potpuno nejasni, dok su razlozi izneti u drugostepenom pobijanom rešenju protivrečni, imajući u vidu da je u obrazloženju ovog rešenja navedeno da postojanje umišljaja na strani okrivljene nedvosmisleno proizilazi iz izreke podnete optužnice, ali da ova činjenica nije od uticaja na donošenje drugačije odluke.

Pored toga, nižestepenim rešenjima učinjena je i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Naime, optužnicom oštećenih kao tužilaca, okrivljenoj AA stavljeno je na teret izvršenje produženog krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ. Kod krivičnog dela prevara iz člana 208. KZ namera predstavlja konstitutivni element krivičnog dela, a što nadalje podrazumeva da je predmetno krivično delo izvršeno sa direktnim umišljajem, pa u izreku optužnog akta nije neophodno unositi direktan umišljaj, obzirom da postojanje namere isključuje eventualni umišljaj i krivično delo se može izršiti samo sa direktnim umišljajem kao oblikom krivice. Imajući u vidu navedeno, to je neprihvatljiv zaključak iznet u nižestepenim rešenjima – da radnje okrivljene AA, opisane u optužnici oštećenih kao tužilaca, nisu krivično delo jer u izreci optužnog akta nije navedeno da je okrivljena postupala sa umišljajem kao oblikom krivice.

Iz navedenih razloga, nalazeći da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda zakona u korist okrivljene – i to bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje povrede se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva, Vrhovni sud je usvojio podneti zahtev i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) u vezi člana 493. ZKP utvrdio da su nižestepenim rešenjima učinjene navedene povrede zakona, ne dirajući pri tome u pravnosnažnost navedenih odluka.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković