Rešenjem Višeg suda u Pirotu Kž2 79/25 od 06.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu Kv 203/25 od 28.05.2025. godine.

Protiv pravnosnažnih pobijanih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je izjavio branilac AA, advokat Vladimir Zlatanović, zbog povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) i 7) ZKP i povrede odredbe člana 212. stav 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijana rešenja i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje o pritvoru.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i 487. stav 1. ZKP održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta zajedno sa podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti, pa je doneo odluku kao u izreci, nalazeći da je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca AA nedozvoljen, odnosno da u odnosu na povrede odredbe člana 21. stav 3. Ustava RS i člana 1. stav 2. i 14. stav 2. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, nema propisan sadržaj.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1.), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1.) i 4.) i tačka 7.) do 10.) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1.) do 3.) i člana 441. stav 3. i 4, učinjenih u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim - drugostepenim sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona, podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac lica prema kome se vodi postupak, po predlogu za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti formalno navodi povrede zakona iz člana 74. stav 1. tačka 3) i 7) ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno. Međutim, navodi zahteva branioca, ne odnose se na povredu, navedenih odredaba, već se ukazuje da je sud povredio odredbe članova 212. stav 2. i 3. i 433. stav 2. ZKP, kada je AA, koji je neuračunljiv, određen pritvor bez njegovog saslušanja i bez obaveštavanja branioca i procesnog supstituta i na koji način mu je uskraćeno pravo da se izjasni o razlozima pritvora.

U tom smislu branilac osporava i razloge pravnosnažnih rešenja, čime po oceni Vrhovnog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca, shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda odredbi članova 212. stav 2. i 3. i 433. stav 2. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca lica prema kome se vodi postupak po predlogu za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Ostalim navodima zahteva branilac ističe da su opisanim postupanjem suda povređene odredbe člana 21. stav 3. Ustava RS i člana 1. stav 2. i 14. stav 2. Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, odnosno ustavna i međunarodna načela zabrane diskriminacije i obaveza posebne zaštite lica sa invaliditetom, na koji način je AA stavljen u nepovoljniji položaj u odnosu na druga lica, čime je povređeno njegovo pravo na zakonitu odluku o pritvoru.

Međutim, kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede ili uskraćivanja ljudskih prava i sloboda (član 485. stav 1.tačka 3) ZKP), prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskih prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, koja su zajamčena Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima.

Kako branilac uz zahtev za zaštitu zakonitosti nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev, u ovom delu, nema propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u odnosu na deo zahteva koji je ocenjen nedozvoljenim, te na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u odnosu na deo zahteva koji nema propisan sadržaj, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković