Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 444/17 od 29.05.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Višeg suda u Šapcu 3Kv.213/16 od 10.01.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Slobodan Stašević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje kako bi se donelo rešenje o odbijanju zamolnice od strane Bosne i Hercegovine za priznanje strane sudske odluke za okrivljenog AA.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu ističe da je donošenjem pobijanih presuda, kojima je u odnosu na okrivljenog AA priznata strana krivična presuda i preuzeto njeno izvršenje, došlo do povrede odredbe člana 57. stav 2. KZ kojom je predviđeno da se ne može ublažiti kazna za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ. Ovo, imajući u vidu da je utvrđenjem okrivljenom kazne zatvora u trajanju od 6 meseci za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ u konkretnom slučaju došlo do njenog ublaženja, jer se za ovo krivično delo ne može izreći kazna zatvora u trajanju kraćem od 3 godine.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer u postupku izvršenja strane krivične presude, prilikom donošenja presude o priznanju strane krivične presude i izricanja krivične sankcije okrivljenom, nije predviđena obavezna primena člana 57. stav 2. KZ, obzirom da je odredbom člana 62. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima jasno predviđeno da će ako usvoji zamolnicu, sud presudom o priznanju strane krivične presude izreći krivičnu sankciju prema krivičnom zakonodavstvu Republike Srbije, pri čemu izrečena krivična sankcija ne može biti stroža od sankcije izrečene u stranoj krivičnoj presudi. Dakle, kako je u postupku izvršenja strane krivične presude odredba člana 62. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima imperativne prirode, a ne odredba člana 57. stav 2. KZ kako to pogrešno u zahtevu navodi branilac okrivljenog, te kako je u konkretnom slučaju Viši sud u Šapcu, nakon usvajanja zamolnice Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine od 20.07.2016. godine za preuzimanje izvršenja strane krivične presude, pobijanom presudom o priznanju strane krivične presude Osnovnog suda u Bijeljini broj 80 0 K 056774 14 K od 30.01.2015. godine, okrivljenom AA za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u svemu u skladu sa odredbom člana 62. stav 1. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima koja jasno i izričito propisuje da izrečena krivična sankcija ne može biti stroža od sankcije izrečene u stranoj krivičnoj presudi, to se stoga neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 57. stav 2. KZ.

Sledstveno navedenom, kako primena odredbe člana 57. stav 2. KZ nije obavezujuća u postupku izvršenja strane krivične presude i ista nije pretpostavka za izvršenje strane krivične presude, te kako su u konkretnom slučaju ispunjene sve zakonske pretpostavke za izvršenje strane krivične presude, koje su predviđene odredbama članova 7. i 58. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, to, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ne stoji ni navod branioca okrivljenog da je sud trebalo da u smislu člana 63. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima donese rešenje o odbijanju zamolnice Ministarstva pravde Bosne i Hercegovine od 20.07.2016. godine za preuzimanje izvršenja krivične presude Osnovnog suda u Bijeljini broj 80 0 K 056774 14 K od 30.01.2015. godine, jer po mišljenju odbrane nisu ispunjeni zakonski uslovi za izvršenje strane krivične presude.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Slobodana Staševića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                     Nevenka Važić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić