Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, našao:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Branilac okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, obrazlažući ovu povredu zakona, branilac okrivljenog ne ukazuje u čemu se ona konkretno sastoji, već suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one koja je data u pobijanim pravnosnažnim odlukama. S tim u vezi u zahtevu navodi da nema dokaza o nanetim teškim telesnim povredama oštećene, jer je dan nakon prijema u bolnicu predloženo puštanje kući, pa je tek na intervenciju socijalnog radnika bolnica dozvolila da oštećena boravi do sledećeg dana, kada je otpuštena a da nije dobila ni jednu tabletu za glavu kao vid lečenja. Pored navedenog, podaci koje je iznela svedok BB su netačni, imajući u vidu da nije mogla da vidi kako izgleda oštećena, jer je bila pokrivena velikim čaršavom. Branilac ističe i da ni jedan trag koji je pronađen na licu mesta nije poslat na veštačenje, da se vidi da li ima tragova okrivljenog, a ono što je najgore Centar za socijalni rad nije našao za shodno da reši gde će biti smeštena oštećena, već je odvedena u domaćinstvo gde je živela sa okrivljenim, pa se postavlja pitanje o kakvoj pretnji i nasilju se govori. Naime, po mišljenju branioca na osnovu izvedenih dokaza nije utvrđeno kako se povredila oštećena, sa koliko udaraca, kojom radnjom i čime. Nalaz na osnovu koga je izvršeno veštačenje nije adekvatan, a i izveštaji Centra za socijalni rad se razlikuju. Zahtevom se ističe i da nema ni jednog dokaza da je okrivljeni izvršio predmetno krivično delo, te da sud nije utvrdio uračunljivost okrivljenog a i same oštećene, nije utvrđen mehanizam povređivanja i kakve su stvarne povrede.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti se navodi i povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac okrivljenog ne navodi na koji način je odlukom o krivičnoj sankciji povređen krivični zakon već ističe da sud nije dao značaj olakšavajućim okolnostima, dok se ne vidi u čemu su bile otežavajuće okolnosti, na koji način se suštinski ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na povredu odredbe člana 441. stav 4. ZKP, a što ne predstavlja zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu navodi i da sud nije prihvatio žalbene navode i nije odredio neuropsihijatrijsko veštačenje okrivljenog i oštećene, na koji način se ukazuje na povredu člana 460. i 395. ZKP. Pored navedenog zahtevom se navodi i da je izreka presude nerazumljiva na koji način se ističe i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, a ukazuje i na povredu odredbe člana 17. ZKP. Preostalim delom zahteva branilac okrivljenog osporava činjenično stanje navodeći da mera zabrana prilaska nije jasna, posebno kada se ima u vidu da je sud dozvolio da oštećena dolazi da poseđuje okrivljenog.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, povreda člana 17, 460. i 395. ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činenično stanje ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog, u podnetom zahtevu se navodi i bitna povreda odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9), stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, međutim, kako branilac okrivljenog u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je, na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP i 484. ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Biserke Krpić odbacio.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković