Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.184/25 od 09.04.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Šapcu i branilaca okrivljene AA, a presuda Višeg suda u Šapcu K br.5/2024 od 16.01.2025. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljene AA – advokati Biljana Desnica Petrović i Željko Kočić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude, tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, branioci okrivljene budu obavešteni o sednici veća, te da Vrhovni sud na osnovu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži do donošenja odluke po zahtevu.

Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da zahtev valja odbaciti, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

U konkretnom slučaju, branioci okrivljene AA, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, pored ostalog, ističu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona.

Međutim, u obrazloženju zahteva, branioci ne navode na kom nezakonitom dokazu se nižestepene presude zasnivaju, već s tim u vezi ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da u spisima predmeta ne postoji nijedan dokaz koji bi potvrdio da je okrivljena kritičnom prilikom neovlašćeno nosila vatreno oružje i polemišu sa iskazima saslušanih svedoka koji su, prema stavu branilaca, u suprotnosti, a na koji način je, prema navodima zahteva, sud povredio „osnovne principe dokazivanja i logička pravila zaključivanja“, postupajući suprotno odredbi člana 16. stav 4. i 5. i člana 15. stav 2. ZKP.

Kako se, dakle, izloženim navodima samo formalno ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok se u vezi sa ovom povredom u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu člana 440. ZKP, koja u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okriljenima preko branilaca, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Pored toga, branioci okrivljene u podnetom zahtevu ističu u povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja takođe predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim ne obrazlažu na koji način je nižestepenim odlukama povređen krivični zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, već s tim u vezi polemišu sa postojanjem umišljaja za izvršenje krivičnog dela kod okrivljene i ističu da okrivljena nije bila svesna niti je mogla biti svesna da svojom radnjom može izvršiti krivično delo, te da je u konkretnom slučaju sud morao postupiti po principu „in dubio pro reo“, a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca. Stoga je zahtev i u ovom delu odbačen kao nedozvoljen.

Najzad, branioci okrivljene u zahtevu ističu i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ali ne obrazlažu u čemu se konkretno ova povreda zakona ogleda, pa je Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Kako Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je zahtev u ovom delu odbačen jer nema zakonom propisan sadržaj.

Sa svega izloženog, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković