Istom presudom prema okrivljenima su na osnovu člana 87. KZ izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta izvršenja krivičnog dela, a koji predmeti su bliže navedeni u izreci presude. Okrivljeni su obavezani da plate sudu troškove krivičnog postupka i paušal u iznosima i na način bliže opisan u izreci presude, a oštećena V. b. a.d. N.S. i oštećeni S. s. d.o.o. iz B. su na osnovu člana 258. stav 4. ZKP upućeni da imovinskopravni zahtev ostvare u parničnom postupku.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 12Kž.1.br.337/14 od 28.07.2014. godine delimično je usvojena žalba Višeg javnog tužioca u Nišu i preinačena je presuda Višeg suda u Nišu 2 K.br.80/13 od 12.11.2013. godine i to samo u delu odluke o kazni u odnosu na okrivljene P.J., M.K. 1 i D.P., na taj način što je Apelacioni sud u Nišu ovim okrivljenima za učinjeno krivično delo razbojništvo u saizvršilaštvu iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, za koje su oglašeni krivim prvostepenom presudom, utvrdio kazne zatvora u trajanju od po 7 godina, te im uzeo kao pravilno utvrđene kazne zatvora iz prvostepene presude za krivično delo neovlašćeno nošenje oružja iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ u trajanju od po 2 godine, pa ih je na osnovu članova 4, 42, 45, 54. i 60. stav 2. tačka 2. KZ osudio na jedinstvene kazne zatvora u trajanju od po 8 (osam) godina, u koju kaznu se okrivljenom P.J. uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 29.11.2010. godine do 12.11.2013. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana počev od 12.11.2013. godine pa do ukidanja navedene mere, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Nišu u ostalom delu i žalbe okrivljenog A.Đ. i njegovog branioca, kao i branilaca okrivljenih P.J., D.P., M.K. 1 i D.P. u celosti odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog M.K. 1 - advokat M.K. 2 zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, dok iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažne presude pobijaju i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti osuđenog M.K. 1 i da ukine presude Višeg suda u Nišu 2 K.br.80/13 od 12.11.2013. godine i Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.337/14 od 28.07.2014. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili da ukine presudu Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.337/14 od 28.07.2014. godine i predmet vrati tom sudu na ponovno odlučivanje;

- branilac okrivljenog D.P. - advokat M.B.J. zbog povrede odredbe člana 458. tačka 1. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti osuđenog D.P. i preinači u celini drugostepenu odluku i okrivljenog oslobodi krivične odgovornosti i odbije optužbu ili da utvrdi da su Viši sud u Nišu presudom 2K.br.80/13 od 12.11.2013. godine i Apelacioni sud u Nišu presudom 12Kž1.br.337/14 od 28.07.2014. godine povredili krivični zakon na štetu okrivljenog i ukine presudu Apelacionog suda u Nišu i predmet vrati na odlučivanje ili da ukine i presudu Višeg suda u Nišu 2 K.br.80/13 od 12.11.2013. godine i presudu Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.337/14 od 28.07.2014. godine i predmet vrati na odlučivanje Višem sudu u Nišu.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. 1 - advokata M.K. 2 Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog M.K. 1, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljenog M.K. 1, je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. 1 - advokata M.K. 2 je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P. - advokata M.B.J. je neblagovremen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP branilac okrivljenog M.K. 1 u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se prvostepena i drugostepena presuda zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. To su, po navodima zahteva, službene beleške PU Niš o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta, koje je sud bio u obavezi da izdvoji iz spisa, obzirom da Zakonik o krivičnom postupku ne poznaje službenu belešku policijskih službenika kao dokaz, već se kriminalističko-tehnički pregled lica mesta može izvršiti samo od strane istražnog sudije.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. 1 se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Isti navodi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Nišu koji je postupao po žalbi branioca okrivljenog M.K. 1 izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Nišu 2 K.br. 80/13 od 12.11.2013. godine. Apelacioni sud u Nišu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 6 i 7 presude 12Kž1.br.337/14 od 28.07.2014. godine izneo u svemu jasne, detaljne i argumentovane razloge, koje i Vrhovni kasacioni sud u potpunosti prihvata kao pravilne, te u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Ostalim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. 1, kojima se ističe da je izreka presude u odnosu na okrivljenog M.K. 1 u suprotnosti sa biološkim tragovima koji su DNK-a analizom utvrđeni na gumenim rukavicama, da sud nije dao jasne i ubedljive razloge zašto nije uzeo u obzir iskaze svedoka odbrane i da je iste neobjektivno cenio, te da nije dao ni razloge kako je koji od okrivljenih kritičnom prilikom bio obučen, zatim da je radi provere iskaza oštećenog trebalo izvršiti rekonstrukciju, kao i da osim DNK-a traga na jednoj od gumenih maski nema drugih dokaza koji bi teretili okrivljenog M.K. 1, se presude pobijaju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne ocene dokaza i protivrečnosti izreke presude njenim razlozima, a što bi bile bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. i 3. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeno je pravo okrivljenog (dakle i njegovog branioca shodno odredbi člana 71. tačka 5. ZKP) na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda koje su učinjene u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.).

Imajući u vidu da branilac okrivljenog M.K. 1 u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija zbog povreda koje nisu taksativno nabrojane u članu 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda koje ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog i njegovog branioca, a zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. 1 u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P. je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, odredbom člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP predviđeno je da zbog povreda zakona okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5. ZKP.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom D.P., prema dostavnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Nišu 12Kž1.br.337/14 od 28.07.2014. godine uredno dostavljena dana 06.08.2014. godine, a da je njegov branilac - advokat M.B.J. zahtev za zaštitu zakonitosti podnela sudu preporučeno poštom dana 06.09.2014. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Višeg suda u Nišu, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P. - advokata M.B.J. odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. 1, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog M.K. 1 u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, a u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP je isti zahtev odbacio kao nedozvoljen, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.P. na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Snežana Lazin,s.r.                                                                                       Nevenka Važić,s.r.