Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 378/23 od 29.05.2023. godine, usvojena je žalba branioca okrivljenog AA, pa je prvostepena presuda preinačena, tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je utvrđena kazna zatvora u trajanju od osam meseci, te je opozvana uslovna osuda izrečena okrivljenom pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk 182/20 od 17.09.2020. godine, pravnosnažna 17.09.2020. godine i uzeta kao utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci, pa je osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 03.11.2020. godine do 08.07.2021. godine i na meri zabrana napuštanja stana od 08.07.2021. godine do 23.12.2021. godine. Na osnovu člana 87. u vezi člana 246. stav 8. KZ prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta bliže označenih u izreci presude. Na osnovu člana 262. i 264. ZKP, okrivljeni je obavezan da naknadi troškove drugostepenog krivičnog postupka i to na ime sudskog paušala u iznosu od 20.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, te je određeno da će sud o ostalim troškovima odlučiti naknadno posebnim rešenjem.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Nemanja Nikolić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da iste ukine i predmet vrati Apelacionom sudu u Beogradu, ali drugom veću, na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari i u vezi sa tim navodi da krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pre donošenja pobijane pravnosnažne presude oglašen krivim pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk 182/2020 od 17.09.2020. godine i krivično delo iz predmetnog krivičnog postupka predstavljaju jedno isto krivično delo, kako u materijalnom tako i u procesnom smislu. Prema navodima zahteva, evidentno je da postoji vremenski kontinuitet u izvršenju krivičnog dela, zatim mesto, način, pa i sam subjekt izvršenja krivičnog dela su isti u oba postupka, zbog čega se u materijalnom smislu radi o istom krivičnom delu. Takođe, po stavu odbrane i procesno se radi o presuđenoj stvari, s obzirom da količina i vrsta opojne droge pronađene u vremenskom kontinuitetu, na istom mestu i u odnosu na isto lice, ne mogu biti osnov za novi postupak i novi optužni akt.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni AA, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 378/23 od 29.05.2023. godine, kojom je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K 368/22 od 21.11.2022.godine, oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i to za radnju neovlašćeno držanje u manjoj količini za sopstvenu upotrebu opojne droge amfetamin, dve elektronske vagice za precizno merenje i semenki biljke kanabis, koja radnja je učinjena dana 26.02.2020. godine u ... GO ..., na neograđenom zemljištu nepoznatog vlasnika, koje se nalazi u ulici ..., u neposrednoj blizini kuće broj .., u kojoj stanuje okrivljeni. Pre donošenja navedene presude, pravnosnažnom presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk 182/2020 od 17.09.2020. godine, okrivljeni je oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ i to za radnju neovlašćeno držanje za sopstvenu upotrebu u manjoj količini opojne droge heroin, izvršenu dana 25.02.2020. godine u ..., u ulici ... kod kućnog broja .. .

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena, ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav RS u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. Navedeni princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP, kojim je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Polazeći od navedenog, Vrhovni sud nalazi da su činjenični opisi krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ u izreci pravnosnažne presude Drugog osnovnog suda u Beogradu Spk 182/2020 od 17.09.2020. godine i izreci pobijane pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 378/23 od 29.05.2023. godine, u bitnom različiti, imajući u vidu da radnje izvršenja krivičnog dela nisu preduzete istog dana na istom mestu, pri čemu je različit i predmet dela, jer je u pitanju druga vrsta opojne droge, zbog čega se u konkretnom slučaju radi o dva zasebna životna događaja, koji ne proizlaze iz istih činjenica.

Sledstveno iznetom, po oceni ovoga suda, u radnjama okrivljenog označenim u činjeničnim opisima dela u navedenim pravnosnažnim presudama stiču se obeležja dva, a ne jednog istog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. KZ, pa se samim tim ne radi o pravnosnažno presuđenoj stvari, kako to branilac u zahtevu neosnovano ističe.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Prema navodima zahteva, policijski službenici su nakon što je okrivljeni lišen slobode 25.02.2020. godine, narednog dana izvršili pretres kuće i dvorišta okrivljenog na osnovu naredbe Drugog osnovnog suda u Beogradu uz prisustvo dva svedoka, kojom prilikom nije pronađen ni jedan predmet izvršenja bilo kog krivičnog dela, što je i konstatovano u zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija. Međutim, po navodima zahteva policijski službenici su nakon toga, mimo zakona, preduzeli pretres placa, pored kuće okrivljenog, bez naredbe suda i navodno u prisustvu jednog svedoka. Prema tome, kako prilikom radnje pretresanja nije obezbeđeno prisustvo dva svedoka, niti je organ postupka sačinio zapisnik o pretresanju, odnosno pregledu otvorenog prostora i podneo izveštaj sudiji za prethodni postupak, ukoliko se i radilo o izuzetnoj situaciji da se pretres izvrši bez naredbe, to izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PS Grocka od 26.02.2020. godine, nije i ne može služiti kao zapisnik o obavljenim radnjama organa postupka, tim pre što iz spisa proizlazi da se radi o predmetima pronađenim prilikom pretresa, a ne pregleda navedenog placa, kako to sud, po stavu odbrane, pogrešno nalazi. Iz iznetih razloga, branilac smatra da je izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta nezakonito pribavljen dokaz na kome se presuda nije mogla zasnivati.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 133. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj preduzima kada je za utvrđivanje ili razjašnjenje neke činjenice u postupku potrebno neposredno opažanje organa postupka, a stavom 2. istog člana propisano je da predmet uviđaja može biti lice, stvar ili mesto.

Odredbom člana 136. stav 1. ZKP, propisano je da se uviđaj mesta preduzima na mestu krivičnog dela ili drugom mestu na kome se nalaze predmeti ili tragovi krivičnog dela.

Prema odredbi člana 285. stav 2. ZKP, javni tužilac može naložiti policiji da preduzima određene radnje radi otkrivanja krivičnih dela i pronalaženja osumnjičenih, a da je policija dužna da izvrši nalog javnog tužioca kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obaveštava.

Odredbom člana 287. stav 2. ZKP, je propisano da, dokazi koje je policija pribavila preduzimanjem dokaznih radnji mogu biti korišćeni u daljem toku krivičnog postupka, ako su dokazne radnje sprovedene u skladu sa tim zakonikom.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica policije dana 26.02.2020. godine, nakon pretresanja kuće i dvorišta okrivljenog, izvršila pregled neograđenog placa, pored kuće okrivljenog, po prethodnoj konsultaciji i nalogu Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu da izuzmu predmete sa tog placa, da je na licu mesta kriminalistički tehničar sve pronađene tragove fiksirao fotografisanjem i sastavio izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta sa fotodokumentacijom, koji je uz krivičnu prijavu dostavljen Višem javnom tužiocu u Beogradu.

Vrhovni sud, najpre, ukazuje da ZKP pruža posebne garancije za pretresanje stana i drugih prostorija, shodno članu 40. Ustava RS o nepovredivosti stana, pri čemu ne sadrži odredbe o pretresanju objekata i prostora, koji nisu stan ni prostorije, tj. ne predstavljaju nikakav građevinski pojam. U tom smislu se, pregled otvorenog prostora – neograđenog placa, što su ovlašćena službena lica u konkretnom slučaju učinila, izjednačava sa uviđajem mesta i podvrgava režimu uviđaja.

Prema tome, kako u konkretnom slučaju nije izvršeno pretresanje stana i drugih prostorija, već uviđaj mesta u smislu člana 136. stav 1. ZKP, to za preduzimanje ove dokazne radnje nije bila neophodna naredba suda, niti prisustvo dva punoletna građanina kao svedoka. Pored toga, o navedenoj dokaznoj radnji sačinjen je izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, koji faktički predstavlja zapisnik o uviđaju mesta. S tim u vezi, Vrhovni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva, da činjenica što je u navedenom izveštaju konstatovano da su fotografisani predmeti pronađeni prilikom vršenja pretresa stana i drugih prostorija, sama po sebi, ne ukazuje da je, u konkretnom slučaju, preduzeta ta dokazna radnja, jer se, imajući u vidu napred navedeno, očigledno radi o uviđaju mesta događaja.

Shodno iznetom, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PS Grocka od 26.02.2020. godine kao i dokaz – fotodokumentacija koja je proistekla iz predmetnog uviđaja ni sami po sebi, niti po načinu pribavljanja nisu u suprotnosti sa odredbama ZKP i, nasuprot navodima zahteva, predstavljaju zakonite dokaze, koji su mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenio kao neosnovane.

Na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac ukazuje i navodima zahteva da je naredba za forenzičku registraciju i formiranje DNK profila okrivljenog, takođe, nezakonit dokaz, koji nije mogao biti korišćen u krivičnom postupku. U vezi sa tim, branilac u zahtevu ističe da je svedok BB, u svom iskazu naveo da je radnja izuzimanja DNK profila okrivljenog izvršena 26.02.2020. godine, kada je okrivljeni bio zadržan od strane policije, a da je naredba za forenzičku registraciju i izuzimanje DNK profila – uzimanje bukalnog brisa od okrivljenog doneta dana 11.03.2020. godine, dakle, 15 dana nakon što je DNK izuzet, što, po stavu odbrane, ukazuje na nezakonitost radnje izuzimanja uzorka biološkog materijala okrivljenog, jer je ista izvršena bez odgovarajuće naredbe tužilaštva ili suda.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog na osnovu sopstvene interpretacije iskaza svedoka BB, zaključuje da je prvostepeni sud nesumnjivo utvrdio vreme uzimanja bukalnog brisa od okrivljenog, iako ta činjenica nije bila predmet razmatranja, niti utvrđivanja od strane prvostepenog suda. Stoga je očigledno da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva, iako se formalno poziva na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda povodom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti.

Prema navodima zahteva, povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, učinjena je i time što ne postoje potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog. Međutim, kako povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati, a iz spisa predmeta i samog zahteva proizlazi da potvrda o oduzetim predmetima uopšte nije sačinjena, to se u takvoj situaciji kada dokaz nije pribavljen, niti izveden, ne može govoriti o navedenoj povredi zakona, iz kog razloga izneti navodi zahteva nisu bili predmet ocene ovog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac okrivljenog u zahtevu, dalje, ističe da je sud pogrešno ocenio izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta, fotodokumentaciju i iskaz svedoka VV, kao i da je ostalo potpuno nejasno ko je, gde, kada i na koji način pronašao sporne predmete i da su isti nesumnjivo pripadali okrivljenom, imajući u vidu da su na tim predmetima pronađeni tragovi nekoliko lica, a ne postoje potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva osporava ocenu dokaza od strane suda i iznosi sopstvene činjenične zaključke drugačije od utvrđenih pobijanom pravnosnažnim presudama, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac navodi i to da je veštačenje predmeta krivičnog dela, koje spada u nadležnost Višeg javnog tužilaštva, obavljeno po nalogu nenadležnog javnog tužioca – Drugog OJT u Beogradu , kojim navodima branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 117. stav 1. ZKP.

Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje i na povrede zakona iz člana 16, 395. i 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 16, 395, 438. stav 2. tačka 2), 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 117. stav 1. i člana 440. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u ovom delu, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić