U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br. 746/2025 od 16.07.2025. godine, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 876/24 od 27.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

USVAJA SE kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Ktz br. 746/2025 od 16.07.2025. godine i UTVRĐUJE da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 876/24 od 27.12.2024. godine, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 876/24 od 27.12.2024. godine, u stavu prvom izreke, usvojene su žalbe branioca okrivljenog BB – advokata Jovana Prodanovića, branilaca okrivljenog VV – advokata Đorđa Papulića i Uroša Balčine, branioca okrivljenog AA – advokata Predraga Basarića i branilaca okrivljenog AA – advokata Ane Borović i Nemanje Vasiljevića i presuda Osnovnog suda u Pančevu K br. 190/23 od 22.05.2024. godine preinačena, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljene AA, VV i BB oslobodio od optužbe na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku da su izvršili i to: okrivljeni AA i VV krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni BB krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavu prvom izreke. U stavu drugim izreke presude, žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Pančevu odbijena je kao neosnovana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1 876/24 od 27.12.2024. godine javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz br. 746/2025 od 16.07.2025. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP „ili“ povrede krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi povredu zakona presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 876/24 od 27.12.2024. godine u korist okrivljenih.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih – advokatima Nemanji Vasiljeviću, Ani Borović, Predragu Basariću, Đorđu Papuliću, Urošu Balčini i Jovanu Prodanoviću, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva da su razlozi presude protivrečni izreci presude, jer se okrivljeni oslobađaju od optužbe primenom člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, dok se u obrazloženju presude navodi da su oslobođeni na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, obzirom da je na strani 8 pobijane pravnosnažne presude, u stavu četiri, jasno navedeno da prema oceni Apelacionog suda u Beogradu tokom ovog krivičnog postupka nije dokazano da su okrivljeni postupali suprotno navedenim odredbama o upravljanju otpadom..., a što je u skladu sa pravnim osnovom na osnovu koga su okrivljeni oslobođeni.

Međutim, osnovano javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Ovo iz razloga jer u pobijanoj pravnosnažnoj presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja.

Naime, Apelacioni sud u Beogradu je nakon održanog pretresa okrivljene AA, VV i BB oslobodio od optužbe da su izvršili i to, okrivljeni AA i VV krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 5. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a okrivljeni BB krivično delo unošenje opasnih materija u Srbiju i nedozvoljeno prerađivanje, odlaganje i skladištenje opasnih materija iz člana 266. stav 1. KZ, jer nije dokazano da su okrivljeni izvršili navedena krivična dela.

Dajući razloge za takvu odluku Apelacioni sud u Beogradu u pobijanoj presudi navodi da nije dokazano da su okrivljeni postupali suprotno odredbama člana 44. stav 1. i 11, člana 46. i 59. stav 1. Zakona o upravljanju otpadom, budući da je na osnovu izvedenih dokaza utvrđeno da predmetna materija čiji je proizvođač „Metal cinkara“ DOO Ćuprija (NEC 1) koja je upisana u registar hemikalija nije otpad, već hemikalija, pa se time na nju primenjuje Zakon o hemikalijama, a ne Zakon o upravljanju otpadom.

U obrazloženju pobijane presude drugostepeni sud – Apelacioni sud u Beogradu donoseći ovakav zaključak, odnosno o kakvoj se materiji, u konkretnom slučaju radi, uopšte nije cenio nalaz i mišljenje Gradskog zavoda za javno zdravlje koji je vršio uzrokovanje konkretne materije prilikom izvršenja krivičnog dela, već je isključivo i jedino uzeo u obzir mišljenje laboratorije „...“ Beograd.

Po stavu Vrhovnog suda drugostepeni sud je bio dužan da ceni odnosno da da ocenu i tog dokaza - nalaza i mišljenja Gradskog zavoda za javno zdravlje, naročito u situaciji kada je taj dokaz u suprotnosti sa dokazom kojem je poklonio veru (izveštaj – mišljenje Laboratorije „...“ Beograd), pa pošto Apelacioni sud u Beogradu nije dao razloge o odlučnim činjenicama koje su predmet dokazivanja, to predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP na koju javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Navodi zahteva javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva kojima obrazlaže povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, nisu bili predmet ocene Vrhovnog suda u ovom postupku, obzirom da navedenu povredu javni tužilac obrazlaže navodima kojima vrši sopstvenu ocenu izvedenih dokaza u toku postupka i iznosi sopstvene činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pobijanoj presudi i u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ni javnom tužiocu Vrhovnog javnog tužilaštva.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je usvojio kao osnovan predmetni zahtev te je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 876/24 od 27.12.2024. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, ne dirajući pritom u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković