2) Dana 16.08.2007. godine, a i ranije na teritoriji SO Stara Pazova, i šire, prilikom upravljanja PMV marke „...“ tip „...“ registarskog broja ..., nacionalnih oznaka Republike Crne Gore, prvookrivljeni AA i drugookrivljeni BB sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i znali da je isto zabranjeno, koristeći ovo vozilo za vožnju, drugookrivljeni BB upotrebio kao pravu lažnu javnu ispravu saobraćajnu dozvolu, serijskog broja ..., koja je navodno izdata dana 18.04.2006. godine od strane CB Podgorica, na ime II iz ... za vozilo marke „...“ tip „...“, iako nije, jer se radi o falsifikovanoj saobraćajnoj dozvoli koja se od originalnog obrasca razlikuje u pogledu kvaliteta papira, boje obrasca koji je različit od boje originala, u nijansi šare vodenog žiga, koja se vidi kroz propuštenu svetlost, koja je imitirana-imitirane su ucrtavanjem zaštitne niti za razliku od originala, gde su ugrađeni u papir, pod UV svetlom ne fluoresciraju zaštitne niti i numeracija, kao kod originala i u pogledu kvaliteta štampe koji je lošiji, nego kod originalnog obrasca, koju lažnu javnu ispravu – saobraćajnu dozvolu je nabavio radi upotrebe preko prvookrivljenog AA u toku meseca jula 2007. godine, plativši mu za ovu uslugu iznos od 2.050 eura, istu nabavivši radi prilagođavanja sa falsifikovanim FIN brojem šasije ovog vozila, obzirom da je na njegovom vozilu deo FIN broja šasije naknadno obrađen i mehaničkim putem uklonjen i to tako što su dva broja „O“ koja se nalaze na mestu na broju 13 i 16 originalnog FIN broja ... preinačena – prekucana NN alatom u brojeve „9“, te je falsifikovan broj šasije prilagonjen falsifikovanoj saobraćajnoj dozvoli u broju ...;

3) U mesecu julu 2007. godine na železničkoj stanici u Beogradu prvookrivljeni AA i drugookrivljeni BB, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i znali da je isto zabranjeno, drugookrivljeni BB je od prvookrivljenog AA nabavio radi upotrebe lažnu javnu ispravu i to saobraćajnu dozvolu serijskog broja ... za vozilo registarskog broja ... kome je za tu uslugu nabavljanja lažnih javnih isprava platio 900 eura, a koja saobraćajna dozvola je navodno izdata dana 12.04.2006. godine od strane CB Podgorica na ime JJ iz ..., Republika ..., za vozilo marke „...“ tip „...“ tamnoplave boje iako nije, jer se radi o falsifikovanoj saobraćajnoj dozvoli koja se od originalnog obrasca razlikuje u pogledu kvaliteta papira, boje obrasca koji je različit od boje originala, u nijansi šare vodenog žiga, koja se vidi kroz propuštenu svetlost, koja je imitirana – imitirane su ucrtavanjem zaštitne niti, za razliku od originala, gde su ugrađeni u papir, pod UV svetlom ne fluoresciraju zaštitne niti i numeracija, kao kod orignala i u pogledu kvaliteta štampe koji je lošiji, nego kod originalnog obrasca, a koju javnu lažnu ispravu je prvookrivljeni AA nabavio radi upotrebe od NN lica;

4) Neutvrđenog dana, meseca 2007. godine u Elemiru prvookrivljeni AA i drugookrivljeni BB, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i znali da je isto zabranjeno, pošto je drugookrivljeni BB stupio u kontakt sa svojim sugrađaninom LL iz ... koji je imao PMV marke „...“ tip „...“ i hteo isto da registruje u Republici Crnoj Gori za iznos od 2.100 eura, prvookrivljeni AA preko NN lica nabavio radi upotrebe lažne javne isprave za napred navedeno vozilo i to saobraćajnu dozvolu serijskog broja ..., registarske oznake .... kao da je ista izdata od strane CB Podgorica, za PMV „...“ na ime LJLJ, iako nije, jer obrazac napred navedene saobraćajne dozvole nije original i od njega se razlikuje u kvalitetu materijala, kvalitetu štampe i u pogledu fine rebraste šare, odsustvu pune linije kojom treba da budu oivičena slova i cifre serijskog broja i u pogledu zaštitne niti koja ne fluoresciraju pod UV svetlom, kao i registarske oznake ..., jer napred navedeno PMV nije registrovano na teritoriji Republike Crne Gore, niti su te registarske oznake izdate od strane PJ Podgorica, da bi potom drugookrivljeni BB koji je predmetna falsifikovana dokumenta nabavio od prvookrivljenog AA radi upotrebe, predao LL;

5) Neutvrđenog dana početkom avgusta meseca 2007. godine na isti način i u istoj nameri, prvookrivljeni AA i drugogookrivljeni BB, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i znali da je isto zabranjeno, pošto je drugookrivljeni BB stupio u kontakt sa MM iz ..., koji je hteo da PMV marke „...“ tip „...“ registruje u Crnoj Gori i drugookrivljenom dao podatke o vozilu i fotokopiju svoje lične karte, koje je drugookrivljeni predao prvookrivljenom AA, kako bi za napred navedeno vozilo MM, nabavili radi upotrebe preko NN lica, falsifikovane javne isprave i to saobraćajnu dozvolu serijskog broja ..., kao da je ista izdata od strane OB Kotor za PMV „...“ na ime MM iz ..., iako nije, jer se radi o falsifikovanoj saobraćajnoj dozvoli koja se od originala razlikuje u kvalitetu materijala, kvalitetu štampe, odsustvu pune linije kojom treba da su oivičena slova i cifre serijskog broja u pogledu zaštitnih niti koje ne fluoresciraju pod UV svetlosti, kao i registarske tablice registarske oznake ...,

-čime je izvršio produženo krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ,

pa mu Vrhovni kasacioni sud na osnovu odredbi člana 4, 42, 45, 54, 64, 65. i 66. KZ, i z r i č e

USLOVNU OSUDU

Tako što mu utvrđuje kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 5 (pet) meseci, i istovremeno određuje da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 5 (pet) godina od pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo.

U slučaju opozivanja uslovne osude,okrivljenom BB, u utvrđenu kaznu zatvora, na osnovu člana 63. KZ ima se uračunati vreme za koje je lišen slobode od 16.08.2007. godine do 17.08.2007. godine.

U preostalom delu pravnosnažna presuda ostaje neizmenjena, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB, advokata Konstantina Rankova u ostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen, a zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Alempijevića se u celosti ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 2752/10 od 13.05.2016. godine, okrivljeni AA i okrivljeni BB, oglašeni su krivim zbog izvršenja po jednog produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo je sud okrivljenog AA osudio na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 8 (osam) meseci, u koju mu se uračunava vreme za koje je lišen slobode od 24.08.2007. godine do 25.08.2007. godine, dok je okrivljenom BB izrekao uslovnu osudu, tako što mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 6 (šest) meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 5 (pet) godina od dana pravnosnažnosti navedene presude, ne učini novo krivično delo, i odredio da se u slučaju opozivanja uslovne osude, okrivljenom BB, u utvrđenu kaznu ima uračunati vreme za koje je lišen slobode od 16.08.2007. do 17.08.2007. godine. Presudom su okrivljeni obavezani da na ime troškova krivičnog postupka uplate navedenom sudu iznos, o čijoj visini će sud doneti naknadno rešenje u roku od 15 dana od pravnosnažnosti navedene presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Istom presudom je na osnovu člana 87. KZ izrečena i mera bezbednosti oduzimanja predmeta, bliže određenih u izreci pobijane prvostepene presude na strani 7.

Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 2Kž1 212/16 od 04.10.2016. godine, odbijene su kao neosnovane žalba okrivljenog AA, žalba branioca okrivljenog BB, advokata Konstantina Rankova i žalba Osnovnog javnog tužioca u Staroj Pazovi, a presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 2752/10 od 13.05.2016. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

-branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Alempijević, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude;

-branilac okrivljenog BB, advokat Konstantin Rankov, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi sa stavom 2. i 4. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i pobijane presude preinači ili ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Alempijevića i branioca okrivljenog BB advokata Konstantina Rankova, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke u smislu člana 488. stav 2. ZKP, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u iznetim zahtevima, našao:

Osnovano branilac okrivljenog BB, advokat Konstantin Rankov, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su i prvostepena i drugostepena presuda u odnosu na ovog okrivljenog donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, tj. da je u odnosu na radnje opisane pod tačkom 4) izreke prvostepene presude, već pravnosnažno presuđeno u prekršajnom postupku.

Naime, prema stanju u spisima predmeta, rešenjem Ministarstva finansija – Uprave carina – Carinarnice Zrenjanin 10-P-262/2007 od 05.05.2008. godine, BB oglašen je odgovornim što je od početka jula 2007. godine pa do 10.08.2007. godine, bio u posedu carinske robe i to: PMV marke „...“ tip „...“,broj šasije ..., broj motora ... strane proizvodnje, a sa neoriginalnom saobraćajnom dozvolom, a mogao je znati da je predmet prekršaja iz člana 334./1/1 CZ-a, čime je učinio prekršaj iz člana 332. stav 2. i 3. u vezi člana 334./1/1CZ-a, zbog čega je kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 32.000,00 dinara. Presudom Višeg prekršajnog suda u Beogradu, Odeljenje u Novom Sadu III-303 Prž. br.23977/10 od 28.09.2010. godine, odbijena je žalba kažnjenog BB, kao neosnovana, a rešenje Ministarstva finansija, Uprava carine – Carinarnica Zrenjanin broj 10P262/2007 od 27.10.2009. godine, je potvrđeno.

Pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 2752/10 od 13.05.2016. godine, okrivljeni BB, oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, kojim su između ostalih, obuhvaćene i radnje opisane pod tačkom 4. izreke navedene presude, a naime da je okrivljeni BB, neutvrđenog dana jula meseca 2007. godine na području Republike Srbije, PMV marke „...“ sa falsifikovanom saobraćajnom dozvolom i registarskim oznakama, koristio za svoje potrebe u saobraćaju, a zatim vozilo dao svojoj ćerki NN.

Polazeći od navedenog, prema nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis prekršaja dat u pravnosnažnom rešenju Ministarstva finansija – Uprava carina – Carinarnice Zrenjanin 10-P-262/2007 od 05.05.2008. godine i činjenični opis radnji iz tačke 4. izreke pobijane prvostepene presude, koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, za koje je okrivljeni BB oglašen krivim pobijanom presudom, odnosi se na istog okrivljenog i isti životni događaj i u bitnom istim činjenicama u pogledu vremena i mesta dešavanja, kao i u bitnom istim radnjama okrivljenog, koje se odnose na korišćenje falsifikovane saobraćajne dozvole za svoje potrebe u saobraćaju.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisana je zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja lica za krivično delo za koje je pravnosnažnom odlukom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena, ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je u konkretnom slučaju bitno istovetan činjenični opis prekršaja okrivljenog BB, naveden u pravnosnažnom rešenju Ministarstva finansija – Uprava carine – Carinarnica Zrenjanin 10-P -2562/2007 od 05.05.2008. godine, i krivičnopravne radnje opisane pod tačkom 4. u izreci pravnosnažne presude Osnovnog suda u Staroj Pazovi K 2752/10 od 13.05.2016. godine, koje ulaze u sastav produženog krivičnog dela iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni BB oglašen krivim u krivičnom postupku, to su nižestepeni sudovi bili dužni da iz činjeničnog opisa osuđujuće presude za navedeno produženo krivično delo, izostave radnje opisane pod tačkom 4. izreke, samo u odnosu na ovog okrivljenog, jer se radi o presuđenoj stvari i da u obrazloženju presude navedu razloge o tome.

Kako nižestepeni sudovi to nisu učinili, već je pravnosnažnom presudom okrivljeni BB oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ u vezi člana 61. KZ, kojim su obuhvaćene i radnje opisane pod tačkom 4) izreke presude, to je pravnosnažnim presudama na štetu okrivljenog učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odnosno povreda načela „ne bis in idem“ propisanog članom 4. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB.

Kako protiv istog učinioca za isto krivično delo ne mogu postojati dve pravnosnažne presude u pravnom poretku, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i otklonio navedenu povredu zakona, preinačenjem pravnosnažnih presuda, tako što je okrivljenog BB oglasio krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ izostavljajući iz izreke presude radnje ovog okrivljenog koje su opisane pod tačkom 4) izreke pobijane pravnosnažne presude, nalazeći da se u konkretnom slučaju radi o pravnosnažno presuđenoj stvari.

Imajući u vidu napred iznetu odluku ovog suda u odnosu na okrivljenog BB u delu i na način kako je to napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je odlučujući o krivičnopravnoj sankciji, primenom odredbi člana 4, 42, 45, 54, 64, 65. i 66. KZ okrivljenom izrekao uslovnu osudu kojom mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1(jedne) godine i 5(pet) meseci i istovremeno odredio da se ista neće izvršiti ukoliko okrivljeni BB, u roku od 5 (pet) godina od dana pravnosnažnosti presude, ne učini novo krivično delo. Takođe, u slučaju opozivanja uslovne osude, ovaj sud je odredio da se okrivljenom BB, u utvrđenu kaznu zatvora, na osnovu člana 63. KZ, ima uračunati vreme za koje je bio lišen slobode po rešenju o zadržavanju MUP RS, PU Sremska Mitrovica, PS Stara Pazova Ku 330/07 od 16.08.2007. godine, pa do 17.08.2007. godine, kada mu je rešenjem navedenog organa Ku 330/07 od 17.08.2007. godine, zadržavanje ukinuto.

Pri odmeravanju kazne, Vrhovni kasacioni sud je uzeo u obzir težinu izvršenog krivičnog dela, pri čemu je imao u vidu sve okolnosti iz člana 54. KZ kao pravilno utvrđene u redovnom postupku, a naime da je okrivljeni porodičan čovek, otac dvoje dece, zatim protek vremena od izvršenog krivičnog dela, da do sada nije osuđivan, kao olakšavajuće okolnosti, dok otežavajućih okolnosti na strani okrivljenog nije bilo.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ovako izrečena uslovna osuda okrivljenom BB, srazmerna je stepenu njegove krivice i nužna da izrazi društvenu osudu za krivično delo u pitanju, ali i dovoljna za ostvarenje u članu 64. stav 2. KZ, propisane svrhe izricanja uslovne osude.

Pored navedenog, branilac okrivljenog BB, u zahtevu ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodeći da je prvostepeni sud prilikom donošenja odluke o izricanju mere bezbednosti propustio da pre samog odlučivanja utvrdi činjenično stanje, kao i da pozove lica od kojih su navedenom merom bezbednosti premeti oduzeti, te da navedena lica nisu pozivana u smislu člana 539. ZKP, niti da je postupljeno shodno članu 541. stav 4. ZKP.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog BB, iako formalno ističe povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zapravo ukazuje na to da su nižestepeni sudovi pogrešno izrekli odluku o meri bezbednosti, tj. ukazuje na povredu člana 441. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i to da su nižestepene presude donete protivno odredbi člana 419. stav 1. i stav 2. ZKP.

Takođe, branilac okrivljenog BB u zahtevu ukazuje i da je sud prilikom donošenja pobijane prvostepene odluke, odbio dokazne predloge odbrane, a da o tome nije u obrazloženju presude dao nikakve razloge, kojim navodima se po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, zahtevom ukazuje da je pobijana prvostepena presuda, doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Osim navedenog, branilac okrivljenog BB u zahtevu za zaštitu zakonitosti iznosi i sopstvenu analizu i ocenu izvedenih dokaza, drugačiju od one koju su dali nižestepeni sudovi u pobijanim presudama, zaključujući da iz izvedenih dokaza proizilazi da okrivljeni BB, nema nikakve veze sa krivičnim delom za koje je pravnosnažno osuđen.

Iznetim navodima po oceni Vrhovnog kasacionog suda, branilac okrivljenog BB, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana člana 441. stav 2. ZKP, člana 419. stav 1. i stav 2. ZKP, člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Alempijević je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona, pri čemu u zahtevu ne navodi ni jednu od taksativno nabrojanih povreda zakona iz člana 485. stav 4. ZKP za koju smatra da je učinjena donošenjem pobijanih presuda, niti se iz sadržine obrazloženja zahteva može zaključiti na koju povredu zakona branilac ukazuje, a kako Vrhovni kasacioni sud pravnosnažnu odluku i postupak koji je prethodio njenom donošenju ispituje u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, to je ovaj sud našao da zahtev branioca okrivljenog AA, nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio u delu u kome je usvojio zahtev branioca okrivljenog BB, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog BB odbacio kao nedozvoljen, i na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi člana 484. ZKP u delu u kome je zahtev branioca okrivljenog AA odbacio u celosti, jer nema propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                           Predsednik veća - sudija

Marina Radosavljević,s.r.                                                                                                  Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić