U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Bojane Paunović i Aleksandra Stepanovića, članova veća, sa savetnikom Jelenom Paravinja, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Bojana Dragičevića, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Bojana Dragičevića - advokata Slavka Petrića i advokata Gorana Karadarevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Požarevcu 2K 22/21 od 09.07.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-589/24 od 24.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 18.02.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Dragičevića - advokata Slavka Petrića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Požarevcu 2K 22/21 od 09.07.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-589/24 od 24.10.2024. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku.

ODBACUJE SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Bojana Dragičevića - advokata Gorana Karadarevića podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Požarevcu 2K 22/21 od 09.07.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-589/24 od 24.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Požarevcu 2K 22/21 od 09.07.2024. godine okrivljeni Bojan Dragičević oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 8 godina za koju je određeno da će je izdržati po pravnosnažnosti presude. Istom presudom je odlučeno i o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu, a kako je to bliže opredeljeno izrekom presude. Na osnovu člana 88. KZ okrivljenom je izrečena mera bezbednosti – proterivanje stranaca iz zemlje u trajanju od 5 godina, koje vreme se računa od dana pravnosnažnosti odluke, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja navedene mere.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1-589/24 od 24.10.2024. godine delimično usvojio žalbu branilaca okrivljenog Bojana Dragičevića i preinačio presudu Višeg suda u Požarevcu 2K 22/21 od 09.07.2024. godine samo u delu odluke o imovinskopravnom zahtevu, tako što je Apelacioni sud oštećenog Industriju za preradu „Majdanpek“ DOO Požarevac uputio na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, dok je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu i u ostalom delu žalbe branilaca okrivljenog odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Bojana Dragičevića i to:

- advokat Slavko Petrić zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine prvostepenu odluku u delu koji je potvrđen odlukom drugostepenog suda i ukine odluku po redovnom pravnom leku u delu u kom potvrđuje prvostepenu odluku i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom, tj. Višem sudu u Požarevcu, s tim da naredi da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem, predlažući i da branioca okrivljenog Vrhovni sud obavesti o sednici veća kada se o zahtevu bude odlučivalo, kako bi prisustvovao toj sednici saglasno odredbi člana 488. stav 2. ZKP;

- advokat Goran Karadarević, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ili iste preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog Bojana Dragičevića - advokat Slavko Petrić zahtevom za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP koja se ogleda u tome što je prvostepena pobijana presuda zasnovana na nezakonitom dokazu, na šta je ukazivano i žalbom, koju je drugostepeni sud neosnovano odbio, navodeći zahtevom da su pobijana prvostepena i drugostepena presuda zasnovane na nezakonitom dokazu i to na zapisniku o uviđaju PU Požarevac od 10.11.2008. godine, koji je sačinjen sa kriminalističko-tehničkom dokumentacijom PU Požarevac od 10.11.2008. godine i izveštajem o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta, koja sadrži fotografije dela rukavice koja navodno sadrži DNK okrivljenog i predstavlja nedozvoljen dokaz iz razloga što suprotno obrazloženju drugostepenog suda isti nije sačinjen u skladu sa standardima iz odredaba člana 110., člana 175. stav 4. i člana 238. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela.

Iste navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji se odnose na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog Bojana Dragičevića - advokat Slavko Petrić isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su takvi navodi neosnovani o čemu je u obrazloženju presude Kž1-589/24 od 24.10.2024. godine dao jasne i dovoljne razloge za svoj stav (strana 4 poslednji stav i strana 5 prvi stav obrazloženja drugostepene presude), koje razloge Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Naime i po oceni Vrhovnog suda zapisnik o uviđaju PU Požarevac od 10.11.2008. godine je u svemu sačinjen u skladu sa standardima iz odredaba 110., člana 175. stav 4. i člana 238. stav 3. ZKP („Službeni list SRJ“ broj 70/2001 i 68/2002 i „Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 58/2004, 85/2005, 115/2005, 85/2005 – dr. zakon, 49/2007, 20/2009 – dr. zakon, 72/2009 i 76/2010), koji je bio na snazi u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela, budući da je isti sačinjen od strane ovlašćenog službenog lica organa unutrašnjih poslova i o istom je uredno obavešten postupajući istražni sudija.

Izmenama Zakonika o krivičnom postupku koje su objavljene u „Službenom glasniku“ broj 58/2004 od 28.05.2004. godine u članu 27. propisano je da se u članu 238. stav 3. reči: „do 5 godina“ zamenjuju rečima: „do 10 godina“, te da član 238. stav 3. ZKP glasi : „za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do deset godina, organi unutrašnjih poslova mogu sami obaviti uviđaj i odrediti veštačenja koja ne trpe odlaganje, osim obdukcije i ekshumacije leša, ako istražni sudija nije u mogućnosti odmah da izađe na lice mesta. Ako istražni sudija stigne na lice mesta u toku uviđaja, on može preduzeti ove radnje.“

Odredbom člana 206. u stavu 1. KZ propisano je da će se onaj ko upotrebom sile protiv nekog lica ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo oduzme tuđu pokretnu stvar u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist kazniti zatvorom od 2 do 10 godina, a da li je u pitanju osnovni ili kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 206. KZ, obzirom na okolnosti, tek se uvidom u zapisnik o popisu komisije oštećenog privrednog društva od 10.11.2008.godine, kojim se utvrđuje vrsta, količina i vrednost oduzetog nakita, dolazi do toga da se u konkretnom slučaju ostvaruju bitna obeležja kvalifikovanog oblika krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. KZ (kod kojega je kvalifikatorna okolnost-vrednost oduzetih stvari koja prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara).

Imajući u vidu navedeno, pravilno je postupio prvostepeni sud kada je zapisnik o uviđaju PU Požarevac od 10.11.2008. godine cenio u skladu sa ranije važećim ZKP.

Shodno navedenom na zakonitost postupka navedene povrede nemaju uticaja, niti zapisnik o uviđaju PU Požarevac od 10.11.2008. godine predstavlja nezakonit dokaz, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na bitnu povredu odredbe krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Branilac okrivljenog Bojana Dragičevića - advokat Goran Karadarević u podnetom zahtevu formalno označava povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog koje povrede je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom preko branioca, dok navodima zahteva u suštini ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, povredu odredbe člana 440 ZKP, te osporava sadržinu i verodostojnost nalaza i mišljenja veštaka, dovodeći u vezu druge dokaze sa nalazom i mišljenjem veštaka, te osporavajući biološko veštačenje Instituta DIA od 24.11.2009. godine, navodi zahtevom da je dokaz koji se odnosi na komad gumene rukavice kao dokaz neupotrebljiv, jer nije moguće proveriti način pribavljanja navedenog dokaza, odnosno izražava sumnju u način na koji je ustanova došla do podataka da biološki trag za koji su u mišljenju naveli da pripada okrivljenom, zaista njemu i pripada.

Kako pogrešno utvrđeno činjenično stanje i ocena dokaza od strane prvostepenog i drugostepenog suda, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca i kako se ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je povređena odredba člana 16. stav 1. ZKP, člana 68., člana 126., člana 142. i člana 279. ZKP, koji takođe u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljene razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Bojana Dragičevića - advokata Gorana Karadarevića ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke presude na osnovu odredbe člana 491. ZKP, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, kao u stavu drugom.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Jelena Paravinja, s.r.                                                                                                        Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković