U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Bojane Paunović i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Saše Krstića, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Saše Krstića, advokata Miloša Mršovića i AA, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 1K.br.300/24 od 26.11.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 240/25 od 29.04.2025 godine, u sednici veća održanoj dana 17.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Saše Krstića, advokata Miloša Mršovića i AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu 1K.br.300/24 od 26.11.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 240/25 od 29.04.2025 godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu 1K.br.300/24 od 26.11.2024. godine okrivljeni Saša Krstić je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine i 3 (tri) meseca u koju mu se uračunava vreme provedeno u zadržavanju od 05.03.2024. godine do 07.03.2024. godine i vreme provedeno u pritvoru od 29.03.2024. godine pa do upućivanja okrivljenog u Zavod za izvršenje krivičnih sankcija. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta i to 823,60 grama opojne droge heroin sa kofeinom i paracetamolom i 1005,52 grama smeše kofeina i paracetamola, a koji se po pravnosnažnosti presude imaju uništiti. Okrivljeni je oslobođen dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka i paušala i određeno je da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 240/25 od 29.04.2025 godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i branilaca okrivljenog Saše Krstića, advokata Miloša Mršovića i AA, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Beogradu 1K.br.300/24 od 26.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Saše Krstića, advokati Miloš Mršović i AA, zbog povreda zakona iz člana 16. stav 4. i člana 438. stav 2. tačka 1) i 3) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 40. Ustava Republike Srbije, sa predlogom da Vrhovni sud shodno članu 492. ZKP usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini ili delimično presude Višeg suda u Beogradu 1K.br.300/24 od 26.11.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 240/25 od 29.04.2025 godine i predmet vrati na ponovno suđenje, s tim da se novi pretres održi pred izmenjenim većem ili da preinači u celini ili delimično navedene presude, kao i da shodno članu 488. stav 3. ZKP odredi da se prekine izvršenje pravnosnažne presude.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog Saše Krstića u podnetom zahtevu ističu da se pobijana osuđujuća presuda zasniva isključivo na nezakonito pribavljenom dokazu i to na zapisniku o pretresanju stana, a koji je shodno odredbama članova 16. stav 1. i 84. stav 1. ZKP trebalo izdvojiti iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog zapisnika, branioci ističu da se naredba za pretresanje stana odnosi na objekat u ulici ... broj .., a da okrivljeni Saša Krstić ima prijavljeno prebivalište u ulici ... broj .., a iz čega po braniocima proizilazi da su policijski službenici pretresli kuću za koju zapravo nisu imali naredbu suda.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS DP PU za grad Beograd UKP Odeljenje za borbu protiv droga od 05.03.2024. godine i po svojoj sadržini i po načinu pribaljanja predstavlja zakonit dokaz na kojem je sud mogao zasnovati pobijanu pravnosnažnu presudu. Naime, navedeni zapisnik je rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija koja je preduzeta u skladu sa odredbama članova 155. i 156. ZKP i to od strane ovlašćenih službenih lica MUP RS UKP Odeljenje za borbu protiv droga, u prisustvu dva punoletna građanina kao svedoka, po naredbi za pretresanje stana i drugih prostorija sudije za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Kpp.Pov.br.315/24 od 04.03.2024. godine, a koja je doneta na obrazloženi zahtev Višeg javnog tužioca u Beogradu Ktr.1366/24 od 04.03.2024. godine. Imajući u vidu da je u navedenoj naredbi, u smislu odredbe člana 155. stav 2. tačka 2) ZKP, kao predmet pretresanja jasno i precizno označen stan i druge prostorije na adresi u Beogradu, GO Zvezdara, ulica ... broj .. koje koristi okrivljeni Saša Krstić sa prebivalištem na navedenoj adresi, te imajući pri tome u vidu da iz zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija proizilazi da je u konkretnom slučaju izvršen pretres kuće na koju se odnosi navedena naredba suda i u kojoj okrivljeni Saša Krstić živi i čiji je vlasnik i držalac, kao i da je navedeni zapisnik okrivljeni kao držalac stana potpisao bez primedbi, to okolnost da u naredbi o pretresanju stana i drugih prostorija pored kućnog broja .. nije navedena i oznaka B ne dovodi u sumnju zakonitost preduzete radnje i u tom smislu nije sporan identitet objekta kao odlučna činjenica za izdavanje naredbe.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem kao nezakonito pribavljen dokaz označavaju zapisnik o pregledu otvorenog prostora, isticanjem da je isti rezultat nezakonitog postupanja od strane policije, pošto se ne radi o radnji pregleda otvorenog prostora, već su policijski službenici u konkretnom slučaju preduzeli dokaznu radnju pretresanja ograđenog dvorišta sa kućom koji su u vlasništvu fizičkih lica, pri čemu nije postojala naredba za pretresanje, niti su vlasnici obavešteni o navedenom pretresanju, niti je pribavljena njihova saglasnost, a takođe je u zapisniku pogrešno navedena adresa ..., iako je u pitanju privatni posed na adresi u ulici ... broj .., pri čemu se po stavu branioca ne može raditi o uviđaju mesta u smislu odredbe člana 136. ZKP.

Istovetni navodi vezano za nezakonitost zapisnika o pregledu otvorenog prostora bili su istaknuti i u žalbi branilaca okrivljenog Saše Krstića, advokata Miloša Mršovića i AA, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu 1K.br.300/24 od 26.11.2024. godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3. drugostepene presude Kž1 240/25 od 29.04.2025. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Ostalim navodima branilaca okrivljenog vezano za zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP RS DP PU za grad Beograd, UKP Odeljenje za borbu protiv droga od 05.03.2024. godine, a u kojima branioci ističu da je svedok pretresa BB slabovid i član Republičkog saveza slepih, se, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporava zakonitost navedenog zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, već se faktički samo osporava podobnost BB da u svojstvu svedoka učestvuje u dokaznoj radnji pretresanja stana i drugih prostorija, a što nije dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovih branilaca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nije posebno razmatrao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Saše Krstića u ostalom delu je odbačen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja navode povredu odredbe člana 16. stav 4. ZKP, isticanjem da sud nije pobijanu presudu kojom je okrivljenog Sašu Krstića oglasio krivim i osudio za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ zasnovao na činjenicama u čiju izvesnost je uveren na nesumnjiv i pouzdan način. Pored toga, branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP. Osim toga, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu i da su nejasni i kontradiktorni razlozi koje je prvostepeni sud dao u obrazloženju pobijane prvostepene presude vezano za postupanje policijskih službenika prilikom sačinjavanja zapisnika o pretresanju stana i zapisnika o pregledu otvorenog prostora, a koji navodi branilaca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Takođe, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu i da drugostepeni sud nije u obrazloženju pobijane drugostepene presude ocenio sve žalbene navode odbrane i to posebno one kojima se ukazuje da je prvostepena presuda zasnovana na nezakonitim dokazima, a koji navodi branilaca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobijaju i zbog povreda odredaba člana 16. stav 4, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonski razlog zbog kojeg je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navode i povredu odredbe člana 40. Ustava Republike Srbije, isticanjem da je okrivljenom povređeno pravo na nepovredivost stana.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Saše Krstića, advokata Miloša Mršovića i AA, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP zahtev branilaca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković