Pored toga, istom presudom okrivljeni AA je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i to u korist budžetskih sredstava VJT u Požarevcu iznos od 40.650,00 dinara i u korist Višeg suda u Požarevcu iznos od 90.000,00 dinara, kao i 20.000,00 dinara na ime paušala sudu, sve u roku od 15 dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 160/25 od 20.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, a prvostepena presuda je potrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Anđelko Ležajić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane pravnosnažne presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu i da odloži izvršenje kazne po pravnosnažnoj presudi do donošenja odluke po zahtevu za zaštitu zakonitosti u skladu sa odredbom člana 488. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema propisani sadržaj.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodima da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati.

S tim u vezi, kao nezakonite dokaze označava zapisnike o saslušanju okrivljenog u predistražnom postupku i to u policiji i pred javnim tužiocem Višeg javnog tužilaštva u Požarevcu, kada je okrivljeni po navodima odbrane priznao izvršenje krivičnog dela, ali koje priznanje je iznuđeno i izvršeno pod pritiskom od strane policije, te se na ovako izvedenim dokazima nije mogla zasnivati presuda. Branilac ističe da je imajući u vidu druge izvedene dokaze sud trebalo da prihvati odbranu okrivljenog datu na glavnom pretresu.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su, po nalaženju ovog suda, neosnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da je PU Požarevac, PS Golubac dana 07.04.2023. godine, sačinila službenu belešku o obaveštenju primljenom od građana i to AA i ista je priložena uz krivičnu prijavu, ali tokom postupka nije izvedena kao dokaz.

Takođe, iz spisa predmeta proizlazi da je pred Višim javnim tužilaštvom u Požarevcu pod brojem Kt 15/23 - 203 dana 08.04.2023. godine saslušan okrivljeni AA, u prisustvu tri branioca i to adv. Slobodana Cvetanovića, adv. Željka Glišića i adv. Milana Cvetkovića, a nakon obavljenog poverljivog razgovora, da je okrivljeni u smislu odredbe člana 68. stav 1. ZKP i člana 69. stav 1. ZKP poučen i upozoren na svoja prava, da je izneo odbranu i da od strane branilaca okrivljenog nije bilo pitanja, kao i da su zapisnik potpisali zamenik javnog tužioca, zapisničar, okrivljeni i sva tri branioca, a zapisnički je konstatovano da branioci okrivljenog nemaju primedbi ni prigovora u pogledu sadržine zapisnika, kao ni predloga za izvođenje drugih dokaza.

Kako je javni tužilac VJT u Zaječaru, u predistražnom postupku koji je vodio, postupio u svemu u skladu sa odredbama člana 68. i 69. ZKP prilikom saslušavanja okrivljenog, to je navedeni dokaz – zapisnik pred VJT u Požarevcu od 08.04.2023. godine izveden u svemu u skladu sa odredbama ZKP, pa je tako data odbrana okrivljenog zakoniti dokaz i isti se može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, dok službena beleška iz policije nije izvedena kao dokaz u postupku, već je ista priložena kao deo krivične prijave, pa se presuda i ne zasniva na istoj.

Stoga su po nalaženju Vrhovnog suda neosnovani navodi odbrane da su pobijane presude zasnovene na nezakonitim dokazima, odnosno da je izvođenjem navedenih dokaza učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored iznetog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali istu obrazlaže navodima da okrivljeni nije vlasnik kuće u kojoj je oružje pronađeno, da nikada nije bio u posedu ili državini oružja, kao i da je lovačka puška koja je od njega oduzeta bila oružje njegovog pokojnog oca BB. Dalje ističe da je iz DNK veštačenja otkriveno lice čiji se tragovi nalaze na oružju, da se radi o VV, da je policija sa istim obavila razgovor, da se protiv VV vodi krivični postupak, kao i da je isti popravljao oružje i trgovao sa oružjem, te daje sopstvenu analizu rada policije i suda u pogledu ovog predmeta, na koji način branilac osporava izvedene dokaze u pogledu lica koje je izvršilo ovo krivično delo, te iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza, osporava utvrđeno činjenično stanje i pravnu kvalifikaciju krivičnog dela, na koji način ističe povredu odredbe člana 440. ZKP.

Međutim, povreda zakona iz člana 440. ZKP, shodno odredbi člana 485. ZKP, nije predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle nije dozvoljeni razlog, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u navedenom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u zahtevu numeriše i povredu odredbe člana 439. tačka 2) ZKP ali ne obrazlaže u čemu se navedena povreda zakona ogleda, pa zahtev u tom delu nema propisani sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Iz iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković