Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 794/19 od 12.06.2019. godine odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog BB izjavljene protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti KTZ.br.830/19 od 17.09.2019. godine, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači pobijana pravnosnažna rešenja, tako što će za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenih AA, BB i VV zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i okrivljenog GG zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Subotici Kto 208/19 (Kt 376/19) od 18.04.2019. godine, kao stvarno i mesno nadležan odrediti Osnovni sud u Subotici. Vrhovni kasacioni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocima okrivljenih shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojeg je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da su nižestepeni sudovi, donoseći pobijana rešenja, učinili povredu odredbe člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova.

Odredbom člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova propisano je da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud i odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.

Odredbom člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije predviđeno je da će se krivični postupci pokrenuti zbog krivičnih dela iz člana 2. tog zakona (između ostalog i zbog krivičnih dela protiv službene dužnosti (član 359. KZ i članovi 361. do 368. KZ)) okončati pred javnim tužiocem ili pred stvarno i mesno nadležnim sudom, odnosno odeljenjem suda koje je bilo funkcionalno nadležno pre dana početka primene ovog zakona, dok je članom 33. istog zakona predviđeno da navedeni zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a primenjuje se od 01.03.2018. godine.

Prema odredbi člana 7. ZKP krivični postupak je pokrenut donošenjem naredbe o sprovođenju istrage (član 296.), potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga (član 341. stav 1.), donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku (član 498. stav 2.), određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku (član 504. stav 1, član 514. stav 1. i član 515. stav 1.) i određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (član 523.).

Iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju krivični postupak protiv okrivljenih AA, BB i VV zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika i okrivljenog GG zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, shodno odredbi člana 7. tačka 1) ZKP, pokrenut dana 18.03.2016. godine donošenjem naredbe o sprovođenju istrage od strane Višeg javnog tužioca u Subotici pod brojem Kt 28/16 – Kti 11/16, dakle jasno proizilazi da je predmetni krivični postupak pokrenut pre dana 01.03.2018. godine kao dana početka primene Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije. Imajući u vidu ovu činjenicu, to je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a saglasno članu 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, za vođenje predmetnog krivičnog postupka stvarno i mesno nadležan Osnovni sud u Subotici, pri čemu je bez uticaja činjenica da je Viši javni tužilac u Subotici dana 04.03.2019. godine nakon sprovedene istrage, uz dopis Kt 28/16 – Kti 11/16 dostavio spise predmeta Osnovnom javnom tužiocu u Subotici na dalju nadležnost i postupanje, imajući u vidu pravnu kvalifikaciju dela odnosno činjenicu da se u radnjama okrivljenih stiču obeležja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika, te da je Osnovni javni tužilac u Subotici dana 18.04.2019. godine podneo optužni predlog Kto 208/19 (Kt 376/19) protiv okrivljenih AA, BB i VV zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i okrivljenog GG, sada zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika. Ovo iz razloga, što je prethodno već sprovedena istraga protiv okrivljenih i tek naknadno je došlo do izmene pravne kvalifikacije, dakle krivični postupak nije pokrenut iznova već je krivični postupak koji je pokrenut dana 18.03.2016. godine donošenjem naredbe o sprovođenju istrage, samo nastavljen, na šta se osnovano ukazuje podnetim zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Sledstveno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pogrešno zaključili da je u konkretnom slučaju za postupanje u navedenom predmetu nadležan Viši sud u Novom Sadu – Posebno odeljenje Višeg suda za suzbijanje korupcije pozvajući se na član 2. tačka 3. (pogrešno navedeno u rešenju kao stav 4.) Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, po kome krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika spada u grupu posebnih krivičnih dela protiv službene dužnosti u kojima od 01.03.2018. godine postupa Posebno odeljenje Višeg suda za suzbijanje korupcije, zanemarivši pri tome napred citirane odredbe člana 30. Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, terorizma i korupcije i člana 22. stav 1. Zakona o uređenju sudova.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca KTZ.br.830/19 od 17.09.2019. godine i preinačio pobijana pravnosnažna rešenja, tako što je je za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenih AA, BB i VV zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i okrivljenog GG zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 1. u vezi člana 35. Krivičnog zakonika, po optužnom predlogu Osnovnog javnog tužioca u Subotici Kto 208/19 (Kt 376/19) od 18.04.2019. godine, kao stvarno i mesno nadležan, odredio Osnovni sud u Subotici.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Jelena Petković Milojković,s.r.                                                                                            Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić