Protiv ovih presuda branilac okrivljene A.L., advokat I.R., blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači prvostepenu i drugostepenu presudu tako što će okrivljenu A.L. osuditi za krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ i za istu joj izreći kaznu u smislu člana 54. stav 1. KZ ili da ukine navedene presude i predmet vrati Višem sudu u Beogradu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene Republičkom javnom tužiocu i smatrajući da prisustvo javnog tužioca i branioca okrivljene ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, iste nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je nižestepenim presudama na štetu okrivljene A.L. povređen Krivični zakon iz člana 439. tačka 2. ZKP, tim što je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Prema navodima zahteva branioca okrivljene, iz činjeničnog opisa predmetnog krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude proizlazi da okrivljena A.L. nije učestvovala u dogovoru sa okrivljenima Ž.R. i B.B. niti je znala za sadržinu njihovog dogovora u pogledu primene sile prema oštećenoj prilikom oduzimanja novca od nje, te da se stoga u radnji ove okrivljene navedenoj u izreci prvostepene presude koja se ogleda u tome što je ona od oštećene istrgla torbu sa ramena, stiču obeležja krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. KZ a ne krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, za koje je oglašena krivom pravnosnažnom presudom.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zahtevom branioca okrivljene nižestepene presude neosnovano pobijaju zbog povrede Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Iz činjeničnog opisa radnje predmetnog krivičnog dela datog u izreci prvostepene presude i to iz navoda „nakon čega su optuženi B. i optuženi R. otišli na Vidikovac, gde su se sastali sa optuženom A. i dogovorili se da optužena A. i optuženi R. oduzmu od oštećene torbu sa novcem“, nesumnjivo proizlazi postojanje prethodnog dogovora između okrivljene A.L. i okrivljenih Ž.R. i B.B. radi zajedničkog izvršenja predmetnog krivičnog dela, pa se suprotni navodi zahteva branioca okrivljene u pogledu ovde odlučne činjenice ocenjuju neosnovanim.

Pored toga, u izreci pravnosnažne presude navodi se i to da je okrivljena A.L., nakon što je postignut navedeni dogovor, zajedno sa okrivljenim R. otišla na Čukaričku Padinu, gde su zajedno sačekali oštećenu u hodniku zgrade u kojoj stanuje i maskirani sa kapuljačama na glavi prišli oštećenoj, koju je okrivljeni R. udario pesnicom u levi deo lica jagodice ispod levog oka, a potom je sa leđa uhvatio za ramena dok joj je okrivljena A. istrgla torbu sa ramena u kojoj se nalazio navedeni iznos novca, nakon čega su se udaljili, a potom našli sa okrivljenim B. i podelili novac koji su od oštećene oduzeli koji navodi ukazuju da je okrivljena A.L. preduzela niz radnji kojima je učestvovala u izvršenju predmetnog krivičnog dela, tako da istrgnuće torbe sa ramena oštećene predstavlja samo jednu od tih radnji, koja se ne može izolovano posmatrati, te se sledstveno tome u svim radnjama okrivljene opisanim u izreci pravnosnažne presude, i po oceni ovog suda, stiču zakonska obeležja krivičnog dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, a ne krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 3. ZKP, kako se to neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljene.

Samim tim se neosnovano i ukazuje na povredu Krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                    Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                  Bata Cvetković,s.r.