Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja kojima je odlučeno o oduzimanju predmeta, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Miletić zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud „ukine drugostepeno rešenje i premet vrati Apelacionom sudu u Beogradu, da bi bila doneta pravilna i jasna i na zakonu zasnovana odluka, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku“.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da u konkretnom slučaju ne postoji optužba ovlašćenog tužioca. Naime, po stavu branioca shodno odredbi člana 153. stav 1. Krivičnog zakonika za gonjenje za krivično delo iz člana 144. stav 1. Krivičnog zakonika koje je okrivljenom stavljeno na teret preduzima se po privatnoj tužbi, pa kako u spisima predmeta ne postoji predlog oštećenog za pokretanje postupka, to je svako postupanje javnog tužilaštva i suda nezakonito. Shodno tome, branilac navodi da nije bilo uslova za vođenje krivičnog postupka prema maloletniku zbog nepostojanja potpune optužbe, te nije bilo uslova ni za okončanje postupka izricanjem mere bezbednosti oduzimanje predmeta. Osim toga, po navodima branioca, predmetni telefon ne spada u predmete čije oduzimanje zahtevaju interesi zaštite opšte bezbednosti, niti razlozi morala, jer smisao odredbe člana 535. stav 1. ZKP jeste da se oduzmu predmeti koji sami po sebi predstavljaju pretnju po interes opšte bezbednosti ili iz razloga morala, te u konkretnom slučaju mobilni telefon nije predmet koji bi se sam po sebi smatrao predmetom koji ugrožava interes opšte bezbednosti ili iz moralnih razloga, utoliko pre što je postupak okončan rešenjem kojim se obustavlja postupak, a oštećeni u svojstvu privatnog tužioca nije podneo predlog radi krivičnog gonjenja.

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca, odnosno odobrenje nadležnog organa.

Članom 153. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) predviđeno je da se gonjenje, između ostalog i za delo iz člana 144. stav 1. KZ, preduzima po privatnoj tužbi.

Odredbom člana 57. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da krivični postupak prema maloletniku se pokreće za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, a za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi potreban je predlog za pokretanje postupka podnet od strane oštećenog u zakonom prpisanom roku (član 57. stav 2. ZM) što je i učinjeno proširenjem krivične prijave.

Imajući u vidu da je okrivljeni u vreme izvršenja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret bio maloletan, za vođenje postupka protiv maloletnog, sada punoletnog AA, do trenutka obustave postupka ovlašćen za pokretanje i vođenje krivičnog postupka bio je javni tužilac, a iako je u konkretnom slučaju obustavljen postupak, sud je imao ovlašćenje da na osnovu člana 535. ZKP donese rešenje o oduzimanju predmeta jer je propušteno da se donese takva odluka.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani iz razloga što iako je propisano da se za krivično delo koje mu je stavljeno na teret, goni po privatnoj tužbi, činjenica da je reč o maloletnom učiniocu krivičnog dela kao i napred navedena odredba člana 57. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, ukazuju da u konkrentom slučaju postoji ovlašćeni tužilac te nije učinjena napred navedena povreda iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP.

Osim toga, neosnovana su i ukazivanja branioca da mobilni telefon nije predmet čije je oduzimanje neophodno radi zaštite interesa opšte bezbednosti ili razloga morala, ovo stoga što je mobilni telefon upotrebljen kao predmet u vezi krivičnog dela neovlašćeno fotografisanje iz kog razloga je Vrhovni kasacioni sud našao da razlozi morala u sklopu načina neovlašćenog fotografisanja opravdavaju primenu ove mere bezbednosti i da su ispunjeni uslovi propisani članom 535. ZKP, da navedeni predmeti budu oduzeti od okrivljenog bez obzira na ishod krivičnog postupka.

Nalazeći iz iznetih razloga da pobijanim pravnosnažnim rešenjima nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao uzreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                     Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić