U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Aleksandra Stepanovića i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Miljana Manića i dr, zbog produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Manića - advokata Ivane Ostojić, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 216/23 od 12.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odljenje Kž1-Po1 19/24 od 20.12.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 01.04.2025. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Manića - advokata Ivane Ostojić, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 216/23 od 12.03.2024. godine i Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odljenje Kž1- Po1 19/24 od 20.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 216/23 od 12.03.2024. godine, u stavu I okrivljeni Miljan Manić, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 6 godina i 3 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.09.2021. godine do 27.12.2022. godine i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 27.12.2022. godine do 04.03.2024. godine. Od okrivljenog Miljana Manića oduzeta je imovinska korist pribavljena krivičnim delom, izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u stavovima II, III i IV prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odljenje Kž1-Po1 19/24 od 20.12.2024. godine, delimično je usvojena žalba javnog tužioca – Javnog tužilaštva za organizovani kriminal i presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 216/23 od 12.03.2024. godine, preinačena samo u odnosu na okrivljenog Miljana Manića i to u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Miljana Manića za produženo krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. u vezi člana 61. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od devet godina i 1 mesec u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.09.2021. godine do 27.12.2022. godine i vreme provedeno na meri zabrana napuštanja stana od 27.12.2022. godine do 04.03.2024. godine, dok su, u preostalom delu žalba javnog tužioca – Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, kao i žalbe branioca okrivljenih AA, BB i VV – advokata Nikole Jovanovića i branioca okrivljenog Miljana Manića - advokata Ivane Ostojić, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal K-Po1 216/23 od 12.03.2024. godine, u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog Miljana Manića - advokat Ivana Ostojić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje ili iste preinači u korist okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Manića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog Miljana Manića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili odredbu člana 55a KZ na štetu okrivljenog, budući da, u konkretnom slučaju, nisu ispunjeni kumulativno svi uslovi za primenu ovog člana prilikom odmeravanja kazne zatvora, jer je okrivljeni Miljan Manić presudom Višeg suda u Zaječaru Kv-3/15 od 26.01.2015. godine osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 7 godina i 1 mesec, te su dve prethodne presude spojene u jednu, čime su izgubile svoju samostalnost, te da od dana pravnosnažnosti presude Kv 3/15 egzistira samo jedinstvena presuda koja se nalazi u spisima predmeta. U vezi sa povredom zakona iz člana 55a KZ branilac navodi i da visina kazne koja je utvrđena u drugostepenoj presudi nije pravilno obračunata, odnosno utvrđena, imajući u vidu da se pravilna visina kazne dobija kada se razlika između posebnog minimuma i posebnog maksimuma podeli sa dva gde se dobija polovina propisanog kaznenog raspona, a što u konkretnom slučaju nije učinjeno.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama odlukom o krivičnoj sankciji učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Vrhovni sud najpre ukazuje, da, prema stavu zauzetom na sednici Krivičnog odeljenja od 11.07.2022. godine, raspon u smislu člana 55a Krivičnog zakonika predstavlja razmak od minimalne kazne zatvora, koja je propisana za određeno krivično delo do maksimalne kazne zatvora propisane za to delo, a polovina raspona iz člana 55a stav 1. Krivičnog zakonika predstavlja srednji broj u tom nizu brojeva i može se izračunati tako što se od maksimuma propisane kazne oduzme minimum iste, ta razlika se podeli sa dva, a zatim se na taj rezultat doda minimalna kazna.

Odredbom člana 55a Krivičnog zakonika, propisano je da će sud, za krivično delo učinjeno sa umišljajem, za koje je propisana kazna zatvora, izreći kaznu iznad polovine raspona propisane kazne, pod sledećim uslovima: tačka 1) ako je učinilac ranije dva puta osuđen za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu; tačka 2) ako od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Da bi se mogla primeniti odredba člana 55a KZ, kojom je predviđen institut višestrukog povrata, moraju biti kumulativno ispunjena oba uslova propisana u tačkama 1) i 2) člana 55a KZ i to dvostruka osuda za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje jednu godinu i da od dana otpuštanja učinioca sa izdržavanja izrečene kazne do izvršenja novog krivičnog dela nije proteklo pet godina.

Okrivljeni Miljan Manić je, prema stanju u spisima predmeta, pre izvršenja predmetnog krivičnog dela dva puta osuđivan zbog umišljajnih krivičnih dela na kazne zatvora preko jedne godine i to po presudi Višeg suda u Zaječaru K br. 158/06 – 08 od 18.02.2009. godine pravnosnažna 03.06.2010. godine, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i 2 meseca i po presudi Višeg suda u Zaječaru K br. 53/11 od 30.05.2011. godine pravnosnažna 14.09.2011. godine, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine i 6 meseci, a koje kazne su spojene presudom Višeg suda u Zaječaru Kv br. 3/15 od 26.01.2015. godine. Navedene kazne (spojene presudom Višeg suda u Zaječaru Kv br. 3/15 od 26.01.2015. godine) je izdržao do 02.06.2017. godine, kada je otpušten sa izdržavanjem kazne. Kako od otpuštanja do izvršenja novog krivičnog dela 28.06.2021. godine, koje je predmet krivičnog postpuka koji se vodio pred nižestepenim sudovima i za koje je pravnosnažnim presudama koje se zahtevom za zaštitu zakonitosti pobijaju, nije proteklo 5 godina, to su i po stavu Vrhovnog suda ispunjeni svi uslovi propisani članom 55a Krivičnog zakonika, odnosno uslovi za primenu instituta - višestruki povrat (član 55a KZ). Ujedno Vrhovni sud ukazuje da nije od uticaja u konrketnom slučaju činjenica da su kazne po ranijim osudama spojene odlukom Višeg suda u Zaječaru Kv 3/15 od 26.01.2015. godine, imajući u vidu da u konrketnom slučaju raniju osuđivanost okrivljenog treba ceniti prema broju pravnosnažnih presuda, bez obzira da li su iste obuhvaćene postupkom za izricanje jedinstvene kazne.

Za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom, propisana je kazna zatvora u trajanju od tri do petnaest godina.

Imajući u vidu navedeni stav Vrhovnog suda od 11.07.2022. godine, u konkretnom slučaju ovaj sud nalazi da kod krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 4. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, vrednost koja je na sredini između propisanog minimuma i maksimuma kazne propisane za to krivično delo, kazna zatvora u trajanju od devet godina, tako da ista za to krivično delo predstavlja polovinu raspona propisane kazne u smislu člana 55a KZ.

Dakle, kazna zatvora prema okrivljenom za učinjeno krivično delo, pravilnom primenom člana 55a KZ, mora biti iznad polovine raspona propisane kazne, odnosno iznad devet godina.

Kako je drugostepeni sud, preinačivši prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji okrivljenog osudio na kaznu zatvora u trajanju od devet godina i jednog meseca, to, po oceni Vrhovnog suda, pravnosnažnom drugostepenom presudom, ali i prvostepenom presudom u pogledu primene člana 55a KZ, nije učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 55a KZ, jer su nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbu člana 55a KZ, a drugostepeni sud je pravilno utvrdio najmanju zakonom predviđenu kaznu u smislu člana 55a KZ u konkretnoj situaciji, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Miljana Manića odbijen kao neosnovan.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća - sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković