Presudom Apelacionog suda u Beogradu, Posebno odeljenje Kž1 Po1 9/12 od 14.09.2012. godine, uvažene su žalbe branioca okrivljenog Milana Anđića, advokata D.A., branilaca okrivljenih Dragana Miljanovića i Milana Obradovića, advokata K.B. i advokata V.D., branioca okrivljenog Nikole Bokića, advokata M.K. i branioca okrivljenog Željka Petrovića, advokata Z.K., u pogledu pravne ocene dela i žalba Tužioca za organizovani kriminal u pogledu odluke o krivičnim sankcijama u odnosu na okrivljenog Milana Anđića, Dragana Miljanovića, Milana Obradovića, Nikole Bokića i Željka Petrovića, kao i u odnosu na okrivljenog Milovana Rašuo i preinačena presuda Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu K.Po1 254/10 od 28.10.2011. godine, tako što je Apelacioni sud u Beogradu krivično-pravne radnje okrivljenog Milana Anđića (koje se odnose na organizovanje kriminalne grupe u cilju vršenja više krivičnih dela teške krađe iz člana 204. Krivičnog zakonika) i krivično- pravne radnje okrivljenog Dragana Miljanovića, Milana Obradovića, Nikole Bokića i Željka Petrovića (pripadnika grupe, što je navedeno u stavu I izreke prvostepene presude) i krivično-pravne radnje ovih okrivljenih koje su označene u stavu II izreke presude, za koje su okrivljeni oglašeni krivima, pravno kvalifikovao kao jedno produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 3. u vezi stava 1. tačka 1., 2. i 3. Krivičnog zakonika u vezi sa članom 61. stav 1. u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 72 od 03.09.2009. godine), za koje okrivljenom Milanu Anđiću prethodno je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od četiri godine, a za krivično delo navedeno u stavu I izreke prvostepene presude (koje se odnosi na organizovanje kriminalne grupe u cilju vršenja krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika) iz člana 346. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, dok okrivljenom Milovanu Rašuo za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. i 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, opisano u stavu IV izreke prvostepene presude, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i osam meseci, a zadržao kao pravilno utvrđenu kaznu zatvora u trajanju od šest meseci za krivično delo zločinačko udruživanje iz člana 346. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika koje je navedeno u stavu I izreke, pa je sud okrivljene primenom člana 4, 42, 45, 54, 63. Krivičnog zakonika u odnosu na okrivljene Milana Obradovića, Nikolu Bokića i Željka Petrovića i primenom odredbe čl. 56. i 57. Krivičnog zakona osudio između ostalog i okr. Dragana Miljanovića na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.01.2010. godine do 15.09.2010. godine, okr.Milana Obradovića na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine u koju mu se uračunava vreme lišenja slobode od 21.01.2010. godine do 23.01.2010. godine i okr. Milovana Rašuo na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od dve godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 21.01.2010. godine do 05.02.2010. godine, dok su žalbe branioca okrivljenog Milana Anđića, advokata D.A., branilaca okrivljenih Dragana Miljanovića i Milana Obradovića, advokata K.B. i advokata V.D., branioca okrivljenog Nikole Bokića, advokata M.K., branioca okrivljenog Željka Petrovića, advokata Z.K. i tužioca za organizovani kriminal u ostalom delu, kao i žalbe branioca okrivljenog Ljubinka Pavkovića, advokata Ž.N. i branioca okrivljenog Davora Kneževića, advokata N.R. i advokata N.J. odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena. Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su: - branilac okr. Milovana Rašuo, adv. V.P., na osnovu člana 485. tačka 1. ZKP, jer je povređen zakon na štetu okrivljenog, sa predlogom da se prvostepena i drugostepena presuda u odnosu na okr. Milovana Rašuo ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak, ili da se prvostepena i drugostepena presuda preinače i okr.Milovan Rašuo oslobodi za krivično delo iz člana 346. stav 2. KZ, a u pogledu krivičnog dela iz člana 359. KZ da se ista preinači u pogledu pravne kvalifikacije i da ga Vrhovni kasacioni sud osudi na primerenu kaznu za navedeno krivično delo, kao i da se u u smislu člana 488. stav 3. KZ odloži izvršenje kazne prema ovom okrivljenom, - branilac okr. Dragana Miljanovića i Milana Obradovića, adv. K.B., na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1. i stava 4. u vezi sa članom 438. stav 2. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da odloži izvršenje kazne prema ovim okrivljenima. Nakon što su podneti, zahtevi za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i dostavljeni javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu čl. 488. st. 2. Zakonika o krivičnom postupku, o kojoj nije obavestio javnog tužioca i branioce okrivljenih, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je, po oceni navoda u zahtevima našao: Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani. Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog Milovana Rašuo kojima se ukazuje da su prvostepeni i drugostepeni sud povredili zakon na štetu ovog okrivljenog jer za krivično delo iz člana 346. stav 2. KZ nisu dali jasne razloge o odlučnim činjenicama, na osnovu kojih bi se sa sigurnošću moglo utvrditi postojanje ovog krivičnog dela u radnjama okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, odnose se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, što shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Ovo sa razloga, što je navedenom odredbom ograničeno pravo okrivljenog na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti kako vremenski, tako i u pogledu razloga zbog kojih okrivljeni može podneti ovaj vanredni pravni lek, a koji zakonski razlozi su u pomenutoj odredbi taksativno nabrojani, pri čemu povreda odredbe člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP nije predviđena kao zakonski razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Imajući u vidu odredbu člana 71. tačka 5. ZKP („Službeni glasnik RS“ broj 72 od 28.09.2011. godine) koja propisuje da branilac ima pravo da u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni, Vrhovni kasacioni sud nalazi da, sledstveno tome, ni branilac okrivljenog ne može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti mimo razloga predviđenih u članu 485. stav 4. ZKP. Navodima zahteva da okr.Milovan Rašuo nije imao saznanja o postojanju bilo kakve organizovane kriminalne grupe, te da je to obavezivalo sud da utvrdi „kao činjenično pitanje“ umišljaj okrivljenog, da to pripadništvo „dokaže dokazima, a ne paušalnim i pogrešnim ocenama“, u suštini se osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom i potvrđeno drugostepenom presudom. Međutim, shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP, činjenično pitanje utvrđeno u redovnom postupku, ne može biti razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Stoji činjenica, da je prvostepeni sud prilikom pravne ocene inkriminisanih radnji povredio krivični zakon, kada je okr. Milovana Rašuo oglasio krivim za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, i da je istu povredu učinio i drugostepeni sud kada je potvrdio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije dela okrivljenog. Naime, pravnosnažnim presudama utvrđeno je da je okrivljeni Milovan Rašuo, postupao u svojstvu službenog lica – pripadnika MUP-a Republike Srbije, pri čemu je okrivljeni prekoračio svoja službena ovlašćenja. Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u opisanim radnjama u stavu četiri izreke prvostepene presude, okr.Milovana Rašuo stoje sva zakonska obeležja krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika, a ne krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. KZ u vezi člana 33. KZ, kako pogrešno smatraju prvostepeni i drugostepeni sud. Stoga se pravna ocena dela okrivljenog pravnosnažnim presudama osnovano osporava u zahtevu branioca. Međutim, kako je za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od 2 do 12 godina, a za krivično delo zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 2. i stava 1. Krivičnog zakonika propisana kazna zatvora u trajanju od jedne do 8 godina, to po oceni Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da je donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda povređen zakon u korist okrivljenog Milovana Rašuo, pa je stoga Vrhovni kasacioni sud samo utvrdio navedenu povredu zakona ne dirajući u pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podignut. Branilac okrivljenog Dragana Miljanovića i Milana Obradovića u zahtevu navodi da su prvostepena i drugostepena presuda donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, jer se zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, to jest na audio zapisima i transkriptima telefonskih razgovora okrivljenih i na video zapisima okrivljenih sačinjenim na osnovu naredbe istražnog sudije Okružnog suda u Pančevu. Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, istu povredu zakona branilac je isticao u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da je taj žalbeni navod neosnovan i o tome na strani 12 i 13 obrazloženja, dao veoma jasne razloge, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, s tim da naredbe, koje su izdate u smislu člana 232. ZKP, pre započinjanja radnje izvršenja krivičnog dela za koje su ovi okrivljeni oglašeni krivim, ne odnose se na te okrivljene. Neosnovani su navodi u zahtevu branioca ovih okrivljenih, da je mere iz člana 232. ZKP preduzeo nenadležni sud, s obzirom da je shodno članu 232. ZKP, tu meru preduzeo nadležni sud, a ovo stoga što je navedena odredba dopuštala primenu te mere za krivična dela sa elementima organizovanog kriminala, a u ovom slučaju radilo se o krivičnom delu primanja mita, a osim toga, u smislu člana 37. stav 4. i 39. stav 5. ZKP, nenadležni sud je dužan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja, a u konkretnom slučaju očigledno je da su u pitanju bile radnje koje nisu trpele odlaganje. Iz svih iznetih razloga, nalazeći da su podneti zahtevi branilaca okr. Milovana Rašuo, Dragana Miljanovića i Milana Obradovića u celini neosnovani, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.
Zapisničar-savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija
Mila Ristić,s.r.                                                                                                                                    Novica Peković,s.r.