Presudom Apelacionog suda u Beogradu – Posebno odeljenje Kž1 Po1 27/15 od 23.02.2016. godine usvojena je žalba branioca okrivljenog Ivana Ilića, u delu kojom se pobija odluka o krivičnoj sankciji, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje K Po1 21/15 od 06.10.2015. godine u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Ivana Ilića zbog izvršenog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od sedam godina u koju će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 25.08.2012. do 31.10.2012. godine i od 31.10.2012. do 12.09.2013. godine, kada mu je pritvor zamenjen merom zabrane napuštanja stana, pa će mu se u izdržanu kaznu uračunati i vreme provedeno na izdržavanju navedene mere od 12.09.2013. do 09.02.2015. godine kada je okrivljeni stupio na izdržavanje kazne, te će mu se uračunati i vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora od 09.02.2015. do 26.02.2015. godine. Istom presudom žalba Tužioca za organizovani kriminal u celosti i žalba branioca okrivljenog Ivana Ilića u preostalom delu su odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog Ivana Ilića, advokat D.C., zbog povrede zakona iz člana 438. i 439. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude u smislu navoda u zahtevu ili iste ukine u celini.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, ocenjujući pri tome zakonitost dokaza koji su predmet ispitivanja u smislu člana 604. ZKP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11....55/14), našao:

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati i kao nezakonite dokaze označava transkripte telefonskih razgovora koji su korišćeni tokom postupka ističući da su isti pribavljeni protivno zakonu odnosno da su naredbe suda za izvršenje mere nadzora i snimanja telefonskih razgovora date bez predloga nadležnog tužioca, odnosno suprotno članu 504. stav 1. tada važećeg Zakonika o krivičnom postupku.

Međutim, kako se u spisima nalazi više naredbi (između ostalih i naredbe na koje branilac u zahtevu ukazuje) istražnog sudije Višeg suda u Kragujevcu za nadzor i snimanje telefonskih i drugih razgovora ili komunikacija drugim tehničkim sredstvima i optička snimanja prema različitim licima pod brojem Str. Kri 43/10 i brojem Str. Kri 46/10, te kako je u svakoj od tih naredbi u stavu prvom obrazloženja navedeno da je istražnom sudiji Višeg suda u Kragujevcu dostavljen obrazloženi predlog VJT broj Str. pov. 43/10 ili Str. Pov. 46/10 za donošenje naredbe u smislu člana 504e stav 3. ZKP, iz razloga što postoji osnovana sumnja da lice prema kome je izdata naredba vrši krivična dela, to su, po oceni ovog suda, neosnovani navodi branioca okrivljenog da su u konkretnom slučaju transkripti telefonskih razgovora koji su izvedeni kao dokaz u ovom postupku nezakonit dokaz jer su naredbe na osnovu kojih su pribavljeni izdate bez predloga nadležnog tužioca, budući da iz sadržine predmetnih naredbi proizilazi suprotno, odnosno proizilazi da su iste izdate na predlog nadležnog tužioca i u skladu sa tada važećim odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, po oceni ovog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu u vezi istaknute povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, kao nezakonit dokaz označava i spise Kraljevine Švedske koji su kako branilac u zahtevu ističe “obilato korišćeni u ovom postupku”, iako to po oceni branioca nije bilo dozvoljeno odnosno bilo je suprotno članu 84. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći.

Kako branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ne navodi konkretne dokaze iz spisa Kraljevine Švedske na kojima su pobijane presude zasnovane, već samo uopšteno označava kompletne spise Kraljevine Švedske, pritom imajući u vidu da Vrhovni kasacioni sud uz smislu člana 489. stav 1. ZKP ispituje pravnosnažnu odluku ili postupak koji je prethodio njenom donošenju u okviru razloga, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, to po oceni ovog suda, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u naredbama suda kojima su produžene mere nadzora i snimanja telefonskih razgovora N.M. i Ivana Ilića ne navodi koji su to važni razlozi zbog kojih je sud produžio ove mere nakon šest meseci, za koju odluku razloge nije naveo ni drugostepeni sud u pobijanoj presudi ocenjujući žalbene navode vezane za predmetne naredbe.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ukazuje na to da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su izreke pobijanih presuda nerazumljive, te da su u tom smislu pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP,pri čemu su pobijane presude, po oceni branioca, koncipirane suprotno odredbama čl. 424. i 428. ZKP.

Branilac ističe da se iz hronološkog opisa predmetnog događaja ne može doneti jasan i životan zaključak da je okrivljeni učinio krivično delo za koje je oglašen krivim, te da su zaključci nižestepenih sudova paušalni i bez ikakvog uporišta u izvedenim dokazima. S tim u vezi branilac u zahtevu ukazuje na određene kontradiktornosti između izvedenih dokaza i utvrđenog činjeničnog stanja. Pored toga branilac smatra da su nižestepeni sudovi iz tako nepotpuno i nejasno utvrđenog činjeničnog stanja izveli i pogrešan zaključak da je u konkretnom slučaju predmetno krivično delo učinjeno u sastavu grupe.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda branilac okrivljenog osporava ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Branilac okrivljenog ističe i da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, budući da su nižestepeni sudovi prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja nepravilno primenili odredbu člana 16. ZKP.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da kako je sud našao da se u konkretnom slučaju ne radi o organizovanoj kriminalnoj grupi, već o „običnoj grupi“, zbog čega smatra da je u ovom predmetu funkcionalno i stvarno nadležan Viši sud opšte nadležnosti, a ne Viši sud – Posebno odeljenje, a kojim navodima branilac okrivljenog, po oceni ovog suda, ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 2) ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 424, 428, 438. stav 1. tač. 2) i 11) i stav 2. tač. 2) i 3) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud, zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu Krivičnog zakona iz člana 439. ZKP, ali kako u obrazloženju zahteva ne navodi razloge zbog kojih smatra da je pobijanim presudama došlo do povrede zakona iz člana 439. ZKP, i do koje tačno povrede, to je Vrhovni kasacioni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, u odnosu na odbijajući deo na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP u delu u kojem je zahtev odbacio jer nema zakonom propisan sadržaj.

Zapisničar - savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                      Janko Lazarević,s.r.