Rešenjem Višeg suda u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal POI – PO1 6/17 Kv - PO1 76/25 od 07.02.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Radovana Štrpca, izjavljena protiv prvostepenog rešenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja branilac okrivljenog Radovana Štrpca - advokat Ilija Popović, blagovremeno je podneo zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP u vezi sa članom 3 stav 1. tačka 4) i 8), člana 4. stav 1. i 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, te povrede člana 32. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i utvrdi da je donošenjem pravnosnažnih rešenja povređen zakona na štetu okrivljenog ili da sudu naloži preispitivanje podnetih odluka.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Štrpca je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, u vezi sa članom 3 stav 1. tačka 4) i 8), člana 4. stav 1. i 2. Zakona o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela, branilac okrivljenog Radovana Štrpca u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da okrivljeni nikada nije bio, niti je, akcionar privrednog društva „Jedinstvo“ AD Gajdobra, u stečaju, a sada „Jedinstvo“ DOO Gajdobra, niti je ikada bio upisan u Centralni registar hartija od vrednosti, kao i da iznos akcija koje se smatra potraživanjem okrivljenog prema privrednom društvu i akcionarima, nema nikakve veze sa imovinom društva. Naime, AA i „Trgopromet“ AD Kraljevo, kojima je zabranjeno da isplate navedena potraživanja okrivljenom, se ne smatraju licima iz člana 3. stav 1. tačka 4) i 8) Zakona o oduzimanju imovine. Potraživanje okrivljenog je utvrđeno Planom reorganizacije, koji predstavlja izvršnu ispravu u smislu odredbi Zakona o stečaju, pri čemu okrivljeni ističe svoja potraživanja koja su višestruko niža od vrednosti akcija, čije navodno potraživanje okrivljeni traži. Branilac u zahtevu napominje da je sud na ovakve primedbe jedino naveo odluku Vrhovnog Kasacionog suda Ok 18/2017 od 06.09.2017. godine, koja nije podobna za polemisanje o primenljivosti ovog pravnog stanovišta, jer se ne radi o identičnim okolnostima i pitanjima.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog Radovana Štrpca, iako se u zahtevu formalno poziva na povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, iznetim navodima osporava činjenična utvrđenja iz prvobitno donete odluke o privremenom oduzimanju imovine od trećih lica u vezi sa vlasništvom nad predmetnim akcijama i polemiše sa stavom iznetim u presudi Vrhovnog kasacionog suda Kzz OK 18/17 od 06.09.2017. godine (koju je sud imao u vidu prilikom donošenja pobijanih pravnosnažnih rešenja) u vezi sa čim branilac izvodi svoj zaključak da je u konkretnom slučaju sud bio dužan da ispita osnovanost i zakonitost pravnosnažne odluke o privremenom oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela i na taj način pobijane pravnosnažne odluke pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku, u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj odluci, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog Radovana Štrpca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Pored toga, branilac u zahtevu ističe i to da su pobijanim pravnosnažnim rešenjima povređeni član 32. Ustava Republike Srbije i član 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a čime se u suštini ukazuje na povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Radovana Štrbca nema propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) u vezi člana 485. stav 4. i 484. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisnčar – savetnik                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                 Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković